Aleksandar Tadić (46), nekada Drvarčanin, a od pre sedam godina Aleksinčanin, odlučio je da pokloni svoj bubreg. Odluka je konačna i definitivna - kaže on.
- Kada već nisam u stanju da pomognem svojoj petnaestogodišnjoj sestričini, Snežani Dragićević, koja dva puta nedeljano ide na dijalizu, onda ću nekom drugom, jer se nadam, da će se uz božju pomoć javiti neki donator bubrega i za moju Snežanu - kaže Aleksandar Tadić.

Snažana, koja trenutno živi u Pivci, u Sloveniji, jedini je preostali Aleksandrov bliži rod. Najpre mu je u ratnom vihoru, 1992. godine "nestao" otac, godinu dana kasnije poginula mu je kćer. Budući da mu je supruga bila druge vere i nacije, sa drugom kćerkom zauvek je otišla kod svojih u Jastrebarsko kod Zagreba. Posle Oluje i bednog života u izbeglištvu, umire mu i majka...

Boje li se Boga Kada se pročulo da želim da poklonim bubreg, mnogi su počeli da prave matematiku, govoreći kako bi na tome moglo da se zaradi, a neki su mi čak predlagali i odlazak u inostranstvo. Na sve to sam se bukvalno zgražavao. Ne mogu da shvatim ljude, koji rizikuju svoj život za novac, koji na tuđoj nesreći žele da zarade. Da li se oni uopšte boje boga... -kaže Aleksandar.

Kontakt Aleksandar Tadić potpuno je zdrav, ne pije, i ne puši. Njegova krvna grupa je "A pozitivna". Ukoliko se ustanovi da je Aleksandar u mogućnosti da pomogne, zbog svoje teške materijalne situacije, primalac njegovog bubrega moraće da snosi troškove pregleda i operacije. Svi zaiteresovani mogu da mu se jave na telefon 064-199-26-18, svakog dana od devet do 20 časova.

- U ratu sam video koliko život znači. Doživeo sam velike strahote i shvatio besmislenost ratovanja, uverio se da i od malog gesta dobre volje i humanosti nekome zavisi život. S druge strane, danas mi je teško da gledam kako se moja sestričina muči, teško mi pada i pomisao da mnogim ljudima život zavisi od veštačkih bubrega i dijalizatora. Ja iz medicinskih razloga ne mogu da budem donator bubrega mojoj Snežani, ali mogu nekom drugom. Želim da mladi ljudi veruju u budućnost, da se raduju životu i nikada ne ratuju - govori Aleksandar.

Ovaj čovek ne voli mnogo da priča o sebi. "Moj život polako postaje puko preživljavanje, ali nade ima za mlade"- kaže on.

Živi sam u iznajmljenoj sobici, tri sa tri, na periferiji Aleksinca. NJegova imovina može da stane u jedan kofer. Iako je po zanimanju hemičar, radi građevinske poslove i kopa kanale, kako bi prikupio nešto para za stanarinu i dva "labava" obroka dnevno.

Dragan Stojanović