Najenergičnije, svom snagom ispijača alkohola i bezalkohola, protestujemo protiv protiv pretvaranja naše drage druge kuće "Pod lipom" u grčku piljarnicu. Notorna je činjenica da nam hrana ne treba kad konzumiramo alkohol. Dalje ruke piljarske od "Lipe"... tvrdo vas uveravamo da ćemo je braniti do poslednje kaplje, kažu u svom proglasu boemi koji upućuju protest "svima kojih se to tiče".

Čuveno stecište boema, glumaca, pesnika i novinara - kafana "Pod lipom" u Beogradu osvanula je pre nekoliko dana oblepljena plakatima "lipovaca" koji su time proglasili opsadno stanje. Na proglasima fotografije onih koji su se ogrešili o boemski duh Beograda - Krste Crnčevića, direktora "Tri grozda", preduzeća kojem je pripadala "Lipa", i Joanua Lisandrosa, biznismena iz Grčke. Ovog našeg boemi smestili na novčanicu sa bezbroj nula iz vremena inflacije, a Grk je uglavljen na pet evra. Po čaršiji ide aber da se Grk sprema da otvori piljaru, dok su drugi načuli da da je u pitanju poslastičarnica.

Na vratima poznate kafane - katanac, dok na staklu goste pozdravlja krupnim slovima ispisana poruka "srećna nova 2003". Izgrebane stolice nasađene jedna na drugu, svetla pogašena, a za šankom - usamljen "vim". Na zamandaljenoj kafani veliki beli papir obaveštava namernike da je popis.

- Sedeo sam u kafani u Beču na stolicama starim 138 godina. Dolaze studenti u frakovima da proslave diplomski, a one stolice klimave, škripe... dok ovi naši odmah ubace mesingane stolice i stolove, a ostave kolski točak i suve paprike na zidu! Mnogih starih boemskih kafana više nema. Tamo gde je nekad bila kafana "Bohinj" sada je neki butik ili cipelarnica. U "Srpskoj kafani" nalaze se cipele čuvenih gostiju izlivene u bronzi - dve Zorana Radmilovića i jedna Alije Aligrudića (druga je u "Brionima" jer je tamo provodio drugi deo dana). Sad su ih makli ispod stola gde su njih dvojica sedeli pod sto kraj ulaza - da ne smetaju mušterijama, žali se Ljuba, novinar, pesnik i boem.

U "Šumatovcu", jednom od "svetih mesta" bermudskog trougla Beograda (Šumatovac-Lipa-Grmeč), uobičajena atmosfera. Konobari s leptir-mašnama, gosti zadovoljni, a neki bogami i pevaju dajući oduška duši i "lozi". Blažo Perović jedva se odvoji od stola noseći pršutu, slaninu i kobasice pristigle sa NJeguša. Neko mu dobaci:

- Dobro se slaže s lozom, a?
- Ne, no sa mnom, promrsi Blažo, razdrljen, ali srećan i poželi svima laku noć u četiri popodne.

Nekada su kafane bile središte života beogradske boemije. Uvek spremni na ujdurme, a i dobro podnapiti, boemi su organizovali trke buva na gitari, hranili frak supom, a jednom je Brana Petrović ubedio neku ženu da se struja dobija od čovečje ribice.

- Jednom smo se totalno olešili u kafani. Milan Nenadić u sevdahu razbije kriglu i pojavi se policija. Aca Sekulić ustade i poče frenetičnim glasom, kao da govori s Ajfelove kule, recitovati svoju čuvenu poltronsku pesmu "To majka više ne rađa", a onda posla pandure u tri lepe. Niko nas više nije dirao. Tu pesmu kasnije ubaciše u "Antologiju udvoričke poezije". Kad se sve kafane zatvore, onda se sav beogradski andergraund sjati u "Poslednju šansu". Pošto se "Šansa" čisti oko pet-šest ujutro, svi đuture se presele u bircuz "Lasta" gde se nalivaju nekom smrdljivom "klekom", pa nanovo u "Šansu", priča Ljuba o životu beogradskih ljubitelja poezije i dobre ili bilo kakve kapljice.

Neko je rekao da su kafane slika društva, kao biblioteke. Kasnih 80-tih u beogradske kafane ulaze šverceri, srpske "vojvode" i opasni tipovi. Nestaje one romantičarske, domaćinske atmosfere u kojoj se pilo na crtu i pesmom plaćao račun. Sve ove godine razorile su društvo, ali i srpsku boemiju.

- Tipičan boem je uvek buntovnik, otpadnik u nemilosti društva. A kafane su sad raspete između komercijalnosti i tradicije, mani boemiju kad ne možeš da daš plate kelnerima. Zato su sad kafane postale pomalo uličarske, žali Ljuba za prohujalim vremenima. A stari Beograd sa svojim pričama i kafanama postaje zaborav nove betonske metropole kojoj su neophodni supermarketi i piljare.

Ispred "Lipe" prolaznici čitaju boemski proglas. Student Nenad iz Mladenovca komentariše:
- Šta bi bilo kad bi sve zatvorili, i otvorili "Mekdonaldse". Možemo onda i državu da zatvorimo!

Sanja M. Petrović