BEOGRAD - Akcident sa fenolom u Ibru za javnost je završen, a za Kraljevčane još ne. Između 18 i 22 cisterni još se svakodnevno smenjuje na ulicama Kraljeva, iako se prema zvaničnim rezultatima nivo fenola u Ibru od 20. januara spustio ispod maksimalne dozvoljene koncentracije.

Prema rečima Mileta Korićanca, načelnika Raškog okruga i predsednika IO SO Kraljevo, "cisterne će biti na ulicama sve dok se prazne". Iako je problem sa fenolom privremeno odneo Ibar, ostalo je da se sačekaju rezultati analiza na teške metale.

Akcident sa povećanim koncentracijama fenola u Ibru ostaće upamćen i po manipulaciji podacima i brojkama, tako da se u javnosti stvorila slika da u Srbiji ne postoji niti jedna ustanova kojoj se može verovati, kada su merenja koncentracije fenola u pitanju.

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije, poslanik Veselin Simonović je tražio od Vlade Srbije da obavesti građane ko je za merenja nadležan, i čiji su rezultati merodavni.

Budući da se, kao trajno rešenje za sistem vodosnabdevanja u Kraljevu, pominjala i izgradnja novog sistema za vodosnabdevanje, mnogi su se, Miroslav Nikčević (pri DSS-u zadužen za pitanja zaštite životne sredine), pitali da li je akcident sa fenolom dobio tolike razmere zbog - građevinskih radova.

Da podsetimo, Republički hidrometeorološki zavod je 14. januara alarmirao nadležne službe i ministarstva da je koncentracija fenola u reci Ibar, izmerena na stanici za merenje kvaliteta vode u Raškoj, premašila maksimalne dozvoljene koncentracije (MKD).

Odmah je usledila reakcija lokalne samouprave, cisterne su se pojavile na ulicama Kraljeva i - odmah su počele manipulacije brojkama i podacima. Došlo je i do verbalnog obračuna (doduše samo preko medija) između lokalnih funkcionera. Mile Korićanac, načelnik Raškog okruga i predsednik IO SO Kraljevo, izveo je cisterne na ulice zato što su rezultati merenja fenola u Ibru, koja je radio RHMZ, u jednom trenutku pokazivali čak 60 puta veću koncentraciju od MDK.

Predsednik opštine je sa svoje strane tvrdio da fenola u sistemu za vodosnabdevanje Kraljeva uopšte nema, odnosno da alternativno snabdevanje vodom može dovesti do širenja različitih zaraza.

Posle detaljne provere informacija u svim nadležnim ministarstvima ispostavilo se da su - svi bili u pravu. Naime, nadležnosti oko voda su tako podeljene da ima više resornih ministarstava.

RHMZ obavlja merenja i kontrolu površinskih voda i podzemnih akumulacija. Za kontrolu ispravnosti vode u sistemima za vodosnabdevanje nadležno je Ministarstvo zdravlja preko nadležnih instituta za zaštitu zdravlja, a na vrhu piramide nalazi se Institut za zaštitu zdravlja "Batut".

Ministarstvo za vodoprivredu u svojoj nadležnosti ima izgradnju sistema za vodosnabdevanje i kontrolu kvaliteta površinskih voda. Ministarstvo za zaštitu životne sredine bi trebalo da koordinira sve informacije.

- Prema zakonu o kvalitetu pijaćih voda, RHMZ obavlja kontrolu kvaliteta površinskih voda i podzemnih akumulacija. Ukoliko se pokaže povećanje bilo kog zagađenja, pristupa se učestalijim merenjima, a prema Zakonu o vodama o tome se odmah obaveštava Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede. Kada je 14. januara otkriven fenol u Ibru odmah smo obavestili i Zavod za zaštitu zdravlja u Kraljevu, koji radi analize kvaliteta vode iz sistema za vodosnabdevanje - objašnjava postupak reagovanja u kriznim situacijama Slavko Kostovski, direktor sektora za kontrolu životne sredine u RHMZ-u.

Svi znali, a niko obavešten - Kako su sada stvari postavljene, za vodu je nadležno šest ministarstava, a poslednji akcident sa fenolom u Ibru je pokazao da su svi bili obavešteni ali da niko nije imao obavezu da obavesti javnost, zato je sve i ostalo na reagovanju lokalne samouprave. Da je Skupština usvojila novi zakon o zaštiti životne sredine, svako ko je imao informaciju o tome da je Ibar zagađen fenolom, a nije o tome obavestio javnost, morao bi da odgovara - kaže Anđelka Mihajlov, republički ministar za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine.

Mikrogrami i miligrami Najveću koncentraciju fenola u Ibru RHMZ je zabeležio 18. januara kada je izmereno 54 mikrograma, odnosno 0,054 miligrama po litru vode, dok je maksimalna dozvoljena koncentracija jedan mikrogram, odnosno 0,001 miligram po litru. Već 20. januara su merenja, vršena u Institutu za zaštitu zdravlja Srbije, pokazala da je koncentracija fenola u Ibru ispod MDK.

Na ovu informaciju prva je odreagovala lokalna samouprava, a cisterne su se već 15. januara našle na ulicama Kraljeva.
- Informaciju o tome da je fenol u Ibru prešao granicu MDK dobili smo 14. januara od Republičkog hidrometeorološkog zavoda. O tome smo obavestili Vladu, ali smo u isto vreme pokušali da lokalno preduzmemo neophodne mere, što je značilo da se dovedu cisterne. Fenol nije pronađen u vodovodnom sistemu, ali nismo ni čekali da ga stručnjaci registruju jer bi to značilo da je fenol već otišao kod građana. Čekamo rezultate analiza na teške metale, pa ako se utvrdi da je sve u redu reći ćemo građanima da smeju da koriste vodu za piće iz vodovoda - kaže Mile Korićanac.

Da li, pored toliko nadležnih ministarstava, lokalni funkcioneri mogu da donesu odluku o uvođenju vanrednih mera?
- Pijaća voda jeste u nadležnosti Ministarstva zdravlja, i to sektora za sanitarni nadzor. Zavodi za zaštitu zdravlja su zaduženi za uzorkovanje i kontrolu vode, a rezultate dostavljaju, i analize se ponavljaju u Institutu za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Koordinacija između službi je svakodnevna, a RHMZ svakodnevno javlja šta se događa u rekama, ne samo kada su akcidenti u pitanju. Na osnovu njihovih izveštaja stručnjaci procenjuju rizik i po potrebi se radi pojačana kontrola, objašnjava Aleksandra Makaj, pomoćnik republičkog ministra zdravlja.

Teški metali Kraljevčani brinu zato što svaka veća kiša pored fenola sa Kosova donosi, iz rudnika olova i cinka Ajvalija i Kišnica, a preko Gračanke, Sitnice i Ibra, teške metale: olovo, kalcijum i cink. Analize koje utvrđuju ima li povećane koncentracije ovih metala u vodi Ibra, i što je još važnije u sistemu za vodosnabdevanje Kraljeva, još traju.

Riblji fond i alge Fenol nije dospeo u sistem za vodosnabdevanje, neposredno zdravlje ljudi nije ugroženo, ali ostaje otvoreno pitanje koliko je zbog toga stradao živi svet u rekama. - Zavod za zaštitu prirode Srbije nema laboratorije za analizu kvaliteta voda. Po definiciji posla pratimo promene na živom svetu, a u slučaju poslednjeg ekološkog akcidenta naš posao bi bio da utvrdimo koliko je zagađenje fenolom u Ibru doprinelo uništavanju živog sveta, ribljeg fonda, algi. Do sada nismo angažovani da obavimo ta istraživanja - kaže Predrag Jakšić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Bez obzira na nadležnosti, kako tvrdi Makajeva, kada je u pitanju krizna situacija uzbunu su nadležni da podignu lokalni funkcioneri. I da bude precizno objašnjeno, ne da uvedu vanredno stanje nego - vanredne mere.

Četiri dana posle izvođenja cisterni na ulice, a tri dana posle napisa u štampi, "munjevito je", bar što se javnosti tiče odreagovalo i Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava, iako je po zaključku Vlade, koordinisanje akcija kada su u pitanju ekološki akcidenti u nadležnosti ovog ministarstva.

Mnogo gore od novinara prošao je Nebojša Čović, šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, koji je u ekološku priču ušao zbog toga što se (opravdano) sumnjalo da zagađenje fenolom dolazi sa Kosova. On je o svemu obavešten preko medija.

Na Kosovo je 23. januara otišao osmočlani stručni tim republičkih inspektora koji je sačinio Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju, zajedno sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i međunarodnim institucijama. Ekipa je utvrdila da zagađenje fenolom zaista dolazi sa Kosova, a pismeni izveštaj se tek očekuje.

Slađana Majdak