ZAGREB - Razvijenom svetu već odavno je
dosadilo da zavisi od rezervi nafte iz tuđih zemalja pa je odlučio
da gorivo "sadi" na sopstvenoj zemlji, objavio je zagrebački
"Večernji list" u jučerašnjem broju.
Biodizel i biobenzin proizvedeni od uljane repice, suncokreta,
soje, kukuruza i pšenice većć odavno pokreću ogroman broj vozila
u Evropi - od automobila do autobusa i traktora. Udeo biogoriva
u EU mora do 2005. godine da dostigne dva posto. Do 2020. čak
20 odsto tradicionalnih goriva u EU mora da bude zamenjeno biodizelom
i biobenzinom.
U Hrvatskoj još nije potekla nijedna kap biogoriva, iako postoje,
piše list, dobri agroekološki uslovi za uzgajanje uljane repice,
od koje se inače proizvodi biodizel. Studija o ovom gorivu napravljena
je u Hrvatskoj još 2001, a i interesovanje za proizvodnju postoji
- INA naime želi da otvori pogon za proizvodnju 70.000 tona biodizela
godišnje.
Ideja o proizvodnji biodizela u Hrvatskoj dobila je podršku domaćih
vlasti. Nosilac tog projekta je hrvatsko ministarstvo poljoprivrede,
a prvi autobus na biodizel mogao bi biti viđen na zagrebačkim
ulicama već u decembru ove godine. Zagreb ima najozbiljnije namere
da u svoj javni prevoz uvede ovakva vozila.
Iz auspuha jednog takvog autobusa, verovali ili ne, izlaziće
miris pomfrita, pošto biodizel upravo tako miriše posle sagorevanja.
Biodizel se, osim iz uljane repice, dobija i iz soje i suncokreta,
goveđeg loja i starog jestivog ulja. Ta vrsta goriva nije lako
zapaljiva, nije štetna za zdravlje i bezopasna je po okolinu.
Gorivo od uljane repice ne oštećuje motor, a njegova izuzetno
visoka mazivost prouzrokuje manje trošenje delova motora.
"Večernji list" piše i da svi evropski automobili,
proizvedeni posle 1995, prihvataju biodizel dok je na onim starijima
potrebno napraviti omanje prepravke koje koštaju najviše 150 evra.
S. Đ. Pijevac
