[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 27.01. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS PITA

Kakvu je ulogu srpska istorija namenila šefu Ozne Slobodanu Peneziću Krcunu?

Biografija u kafanskom dimu

Kad je stradao, šaputanja o Krcunu-krvniku zamenjena su šaputanjima o Penezićevom prkosu i mučeništvu

Ulica i studentski dom u Beogradu koji su Slobodanu Peneziću Krcunu, možda najzamršenijem liku među srpskim komunistima, pretekli posle svečanog proglašenja demontaže komunizma u Srbiji petog oktobra 2000, mogli bi uskoro da mu budu uskraćeni.

Studenti, stanari doma krštenog po utemeljivaču zloglasne srpske tajne službe, od tada ne odustaju od promene imena objekta kojim je komunistička vlast "nagradila" Krcuna, nedugo po zagonetnoj smrti 1964. U međuvremenu, stigao je i zahtev da se ulici u blizini beogradske železničke stanice, umesto Krcunovog, vrati staro ime - Savska.

Baš u kafanama uz tu ulicu o Krcunu su, kažu hroničari, pevali kao o "rosnom cveću koje Srbija zaboraviti neće." Pevači su bili inspirisani tragičnim krajem komuniste koji je u mladosti žario i palio sve što nije stalo pod kapu sa tri roga i zvezdu petokraku.

Nisu dali

Za Dimitrijevića je bilo sasvim u duhu ranijeg vremena da ulica nosi ime po Krcunu. Ali, sada, kaže, posle realnog istorijskog propitivanja istorije i rehabilitacije njegovih žrtava, ta ulica treba da se zove kako se zvala i pre - Savska.
Vuk Drašković kaže da je SPO to hteo kad je bio na vlasti, ali da im tadašnja republička vlast nije dozvolila. U Skupštini grada sada je u toku procedura za promenu imena.

Legenda o Krcunu

Te 1964, kad je Penezić stradao u saobraćajnoj nesreći kod Lazarevca, pod nikad do kraja razjašnjenim okolnostima, legenda o Krcunu kao simbolu otpora srpskih komunista protiv Tita, bila je na vrhuncu. Pre toga čaršija je brujala o njegovim duelima s Brozom, a naročito o zajedničkom putovanju "plavim vozom"za Rijeku. Tada je Krcun, navodno, natopljen alkoholom, u salonu voza - simbola, neprikosnovenom vođi rekao ono što niko pre nije ni pomislio. I za to, po široko ukorenjenom uverenju, platio glavom.

Ipak, pitanje istorijske uloge Slobodana Penezića nije odmaklo dalje od srpske kafane, bez obzira što poklonici četrdeset godina čekaju da se zvanično rasvetli njegova pogibija, a Penezićeve žrtve i njihovi naslednici čitavih šest decenija da se utvrdi odgovornost Krcuna i saradnika za (posle)ratni "crveni teror" u Srbiji.

Crno-belo

- Krcunova uloga čoveka za likvidacije ili progon političkih protivnika seže još od Užičke republike, kad je bio zadužen za te stvari. I proteže se dok god je bilo tih protivnika. On je čovek koji je komunističku službu bezbednosti organizovao da bude ubilački aparat u posleratnim vremenima - kaže istoričar Bojan Dimitrijević.

- Ne može nikako da bude heroj čovek koji je toliko okrvavio ruke - smatra istoričar Milan St. Protić. - Ne samo za vreme rata, nego i posle rata, on je bio progonitelj. Bio je glavni islednik Draže Mihailovića. Znam da je na kraju života potonuo u alkohol i, po svoj prilici, prilično se kajao. I možda se po tome razlikuje od drugih koji su radili iste te stvari, pa možda i gore, a da nikada nisu zažalili zbog toga - podseća Protić.

Za Vuka Draškovića, koji je proučavao Penezićev lik u romanu "Noć đenerala", oko Krcuna nema pogađanja.
- Mnogi ljudi su mi pričali da je Krcun često znao da, iznerviran lošim prijemom kod Tita, fudbalskim rezultatom ili usled sentimentalnih porodičnih problema, ode u zatvor gde su ravnogorci i počne naslepo da ih ubija - priča Drašković. Zaključuje da Krcun nije ni prvi ni poslednji koga je propaganda kod Srba učinila herojem.

Na isto pitanje predsednik Nove komunističke partije Jugoslavije Branko Kitanović odgovara doslovno:
- Penezić je u Drugom svetskom ratu i, posebno, u prvim posleratnim godinama, opravdano gonio i hapsio fašističke okupatore i njihove sluge - ustaše, ljotićevce, baliste, nedićevce, četnike... I tu je njegova uloga pozitivna. A posle 1948. svirepo je gonio, hapsio i okrutno se ponašao prema komunistima, uglavnom istaknutim antifašističkim borcima, koji su se izjasnili za rezolucija IB-a i za prijateljstvo sa SSSR-om. Tu je bio zločinac!

Dučić smenjuje Krcuna?

Predstavnici Saveza studenata doma "Slobodan Penezić Krcun" prošle godine pozvali su stanare da se izjasne o promeni imena doma. Predložena su imena Jovan Dučić, Vladika Nikolaj, Miodrag Pajković (bivši upravnik, veoma omiljen među studentima, umro pre dve godine), Nikola Tesla, Petar Petrović Njegoš.
Najviše glasova dobio je prvi predlog, a zbog komplikovane procedure priča o izmeni naziva tada je zaustavljena.

Istoričar Dimitrijević smatra da je Penezićeva uloga u obračunu KPJ sa IB-om diskutabilna. Međutim, kaže, postoje akcije u kojima je Krcun, nedvojbeno, lično učestvovao, a to su: trijaža srpskih zarobljenika pred streljanje za Kočevski rog; hapšenje Draže Mihailovića, kakvo god da je bilo; operacije koje su u Srbiji išle prema uništenju Ravnogorskog pokreta i tadašnje kompletne opozicije, kao i sprovođenje prisilnog otkupa i uvođenje seljaka u tzv. radničko- seljačke zadruge. Tako se ispod crte ispostavlja da je Krcun bio direktan izvršilac državne represije nad narodom u Srbiji.

Koliko je ljudi u tim progonima likvidirano, a koliko prognano?
- Teško je reći. Tokom 1944. i 1945. likvidirano je mnogo ljudi i to veoma značajnih. To otežava taj zločin, jer je on vršen s namerom - ističe Dimitrijević.

Protić smatra da je sve rađeno kao u SSSR-u, po obrascu: Ko je koga stigao i gde ga je stigao - tu ga je i ubio. Broj ubijenih, dodaje, zbog uništenih tragova, verovatno nećemo nikada saznati.

Drašković tvrdi da je od 1944. do 1946. u Srbiji ubijeno više od 200.000 ljudi.
- Samo u Beogradu za četiri dana, od 20. do 24. oktobra, partizanski pokret ubio je 12 hiljada građana. Tih dana je nestala gotovo cela beogradska građanska klasa, od univerzitetskih profesora do novinara, pisaca, advokata, arhitekata...

Masovna groblja su bila na današnjem prostoru VMA, ispod stambenih naselja kod Partizanovog stadiona, u Lisičjem jarku, na Adi Ciganliji - tvrdi pisac "Noći đenerala".

Kobna Ibarska magistrala

Godine 1963. američki "oldsmobil" naglo je skrenuo s puta na Ibarskoj magistrali u blagoj krivini, u malom mestu Šopići kod Lazarevca, i udario u drvo. Na licu mesta poginuli su vozač i još jedan putnik. Krcun, koji je davao znake života, prebačen je u ambulantu u Šopićima. Tu je i preminuo. U vreme nesreće Josip Broz nije bio u zemlji.
Komisija je utvrdila da se oko desne prednje spone nešto dešavalo... I druga, super komisija je to potvrdila.
Kako je auto mogao naglo da skrene u blagoj krivini, zapitali su se i stručnjaci američkog "Oldsmobila". U garaži KOS-a na Senjaku pokazan im je automobil, rastavljen do najsitnijih delova, zbog čega nisu ni mogli da ustanove kako je spona sama od sebe mogla da pukne.

MUP mu se klanja!

Uprkos zločinačkoj ulozi Penezića kao šefa OZNE, nerazjašnjena smrt dovela je do čudnog obrta u narodnom poimanju Krcuna.
- Pošto je on bio ključni čovek u većini operacija protiv tzv. narodnih neprijatelja, svrstavanje njega i Rankovića u nekakve zastupnike srpstva u okviru KP-a je mali apsurd. Tu ih je svrstala srpska kafanska mitologija, kad su pedesetih i šezdesetih pokazali tu neku "srpsku karakteristiku" i kad su stradali - kaže Dimitrijević.

- Do te mere je izbledela srpska nacionalna svest o tome šta jeste nacionalno, a šta nije, da su se onda, gotovo spontano, ljudi kupili oko onih iz redova komunista, za koje su mislili da su malo bolji Srbi, bar pod kraj života, nego što su to bili drugi. I otuda se stvorila ta čudna slika o njima - više o Rankoviću nego o Krcunu- kao o "dobrim Srbima"- dodaje Protić.

To uvrštavanje Penezića u nacionalnu sferu metodom naknadne mitologije, smatra Dimitrijević, glavni je razlog što je Krcun, bar na tablama ulica i studentskih domova, nadživeo partijske drugove.

A koliko Penezićevo ime nije ni načeto istorijskim propitivanjem, po Dimitrijevićevim rečima, ilustruje to što se Krcunu i danas polažu venci i da to MUP Srbije čini svakog praznika.

Goran Đogić
Miroslava Cvejić


vesti po rubrikama

^tema

17:05h

Glas pita: Kakvu je ulogu srpska istorija namenila šefu Ozne Slobodanu Peneziću Krcunu?

17:35h

Lični stav Koste Čavoškog: Ustavni rekvijem

 



     


FastCounter by LinkExchange