[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 13.01. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Životna priča Petronija Stojanovića Zorkina, niškog književnika koji ne želi da ćuti

Lovac na crvene kameleone

Objavio 37 knjiga, u komunističkim zatvorima proveo šest godina

Petronije Stojanović Zorkin, spada u izuzetno zanimljive ličnosti niškog književnog i političkog miljea. Kaže da je kod bivše bio, ali izgleda i kod nove vlasti ostao "narodni neprijatelj". Rođen je 1929. godine u Bancarevu u blizini Niša, ali je 1949. godine, kao pripadnik "Podzemnog fronta kraljevih vojnika u Jugoslaviji - protiv komunizma", strpan u komunistički kazamat, u kojem je proveo više od šest godina.

Objavio je 37 knjiga, aforizama, pesama i romana, uglavnom u o svom trošku, bez sponzora. Izuzetak su romani "Kad UDB-a bije"(1992) i "Crveni kameleoni"(1997.) koji su izašli u izdanju kragujevačkih "Pogleda". U trilogiji "Osveta" opisao je posleratni komunistički zulum i pljačku četničkih porodica, uz slanje u rudnike i na prinudno branje drva, gde su često i umirali.

Zatim je u "Robovanju na slobodi" opisao kako je sve proganjan i posle zatvora. U "Prevari" je, kaže, opisao sve vođe stranaka formiranih "pod kapom" Miloševića. Prvu knjigu "Dođi da poskidamo maske"štampao je 1982. godine, a najnoviju "Neću da ćutim" krajem prošle godine. Zbog "Neću ćutati" već ga je tužila gradonačelnica Užičke Požege Milka Marinković, poslanik DS u parlamentu Srbije. Proces je u toku pred Opštinskim sudom u Nišu.

Zorkin ima običaj da kaže da u njegovo rodno Bancarevo u vreme Drugog svetskog rata nije kročila partizanska noga. A u njegovoj kući u tom selu bio je smešten četnički Štab za niški okrug. Komandant je bio dr Milan Šijački, koji je posle rata živeo u Čikagu. Jednog jutra, dok je polivao Šijačkom da se umije, on mu je rekao:
- Slušaj, sinko, sve budi u životu, samo ne komunista"!

Nova zlatna ribica

Zorkin u knjizi "Neću da ćutim", na strani 87. u priči pod naslovom "Rađanje srpskog kuma", kaže da sada građani Srbije kada upecaju zlatnu ribicu, izgovaraju samo dve, umesto uobičajene tri želje:
-"Prva želja je da što pre padne ova nova vlast, a druga želja da se nikada ne vrati ona stara vlast"!
... Oktobarskim ustankom srušena je Miloševićeva tiranija. Ali, njegovi učenici iz opozicionih partija odmah su preuzeli sve u svoje ruke. I ljude i kase i poslove... I Markove "bambilende", fri-šopove, banke, uhodane kanale šverca duvana, nafte, narkotika... Rađanje novog srpskog kuma nije trebalo dugo čekati, piše Zorkin.

Tu rečenicu sam dobro zapamtio i nje se pridržavao celog života, kaže Zorkin. Dodaje samo da ga je život kasnije doučio da možda više treba ceniti "dosledne komuniste", ali nikako "komunističke kameleone" koji se presvlače u demokrate.

- U "Podzemnom frontu kraljevih vojnika" bilo je nas 72, a organizaciju smo u Bancarevu formirali 5. marta 1946. godine. Dugo nisu mogli da nam uđu u trag, jer smo radili po sistemu trojki, ali sa ciljem da vodimo ideološku, a ne oružanu borbu. Konačno su 1949. godine ipak otkrili i uhapsili nas 15, među kojima je bio i moj rođeni brat Vidoje, koji je dobio 5 godina zatvora. Danas smo živi samo ja i Radisav Marjanović. Nadimak Zorkin uzeo sam po majci Zorki koju nisam ni zapamtio. Robijao sam i odrobijao u KPD Niš i drago mi je što nisam morao da se "družim sa komunistima" na Golom Otoku, kaže Zorkin za "Glas".

- Najteže mi pada što nikada nismo rehabilitovani, a što i ovi koji su sada na vlasti i koji se predstavljaju kao "narodni prijatelji" i spasitelji, ne pokazuju želju da sa nas skinu "beleg narodnih neprijatelja".

Još teže mu pada što je i njegov sin Branimir, specijalista otorinolaringologije, kao "sin narodnog neprijatelja" na jedvite jade mogao da se zaposli tek u Despotovcu, dok kćer Dragana još uvek stanuje u Beogradu, a radi kao profesor u srednjoj mašinskoj školi u Sopotu. Inicijativu o rehabilitaciji uputio sam i ministru pravde Vladanu Batiću, ali mu nije palo na pamet da mi odgovori, kaže Zorkin, naglašavajući da su "deca komunizma čim se rode unapred znala gde ih čeka dobro radno mesto".

Dodaje da je u Nišu učestvovao u formiranju gotovo svih opozicionih partija, ali da se brzo i povlačio razočaran brojem komunista koji su se presvlačili i čak stavljali na čelo opozicije. Tako su obezbedili, da i kada je njihov režim izgubio vlast, oni sada u novim odorama opet budu na vlasti, kaže Zorkin za "Glas".

Napominje da je u knjizi "Crveni kameleoni", nepunih godinu dana nakon što je tadašnja opoziciona koalicija "Zajedno" preuzela lokalnu vlast u Nišu opisao i nove lokalne moćnike, koji su danas još moćniji. Redom je opisivao pod lako prepoznatljivim pseudonimima, naročito apostrofirajući pikantne detalje iz njihovog dojučerašnjeg komunističkog života, ili života njihovih očeva i porodica, a čijeg se komunističkog imetka inače nisu odricali .

- Ne krijem da sam razočaran DOS-om i to sam jasno rekao i u svojoj najnovijoj knjizi "Neću da ćutim". Opisao sam svih 18 političkih "gazda" iz te koalicije i svima poslao jednu knjigu sa posvetom koja glasi: "Ako neko želi da se o njemu lepo piše, neka dobro radi, a ne samo slatkorečivo govori"! I uz potpis punim imenom i prezimenom.

- Sve ljude možete varati neko vreme. Neke ljude možete varati sve vreme. Ali ne možete sve ljude varati sve vreme - zaključuje Zorkin.

Milorad Doderović


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

16:14h

U Nišu održano takmičenje snagatora na kojem je pobedio Subotičanin Ervin Katona

16:48h

Jovo Damnjanović iz Crvice zna da namešta koske bolje od ortopeda

17:26h

Životna priča Petronija Stojanovića Zorkina, niškog književnika koji ne želi da ćuti

17:59h

Gimnazijalac Milan Ostojić iz Aranđelovca - karatista bez premca

18:13h

Posada Međunarodne kosmičke stanice bavila se i povrtarstvom

 

 


     


FastCounter by LinkExchange