Predsednik Komiteta za ujedinjenje srpske i anglikanske
crkve Charles Gore izjavljivao je da "veruje da može postati
prvi član pravoslavne crkve ne menjajući svoje verovanje".
Voja Janić, profesor bogoslovije i ministar vera u vladama Kraljevine
SHS, često je tvrdio da se učenje "Visoke crkvene partije"
(The high church parti) potpuno poklapa sa učenjem pravoslavne
crkve, pa se iz tih razloga dozvoljava između njih "comuniatio
in sacris". Srpski patrijarh Dimitrije dozvoljavao je anglikanskim
i američkim episkopima da služe anglikansku (protestantsku) liturgiju
u kapeli patrijaršije u Beogradu.
Liči na ateizam
Zamisao o spajanju srpske i anglikanske crkve potekla je od strane
samih anglikanaca. Takva fuzija potpuno je odgovarala srpskom
nacionalnom shvatanju hrišćanstva, koje je uglavnom prelazilo
preko formalno-dogmatskih razlika. Tradicionalisti srpskog pravoslavlja,
pripadnici bogomoljačkog pokreta (Hrišćanska narodna zajednica),
bila su zabrinuti takvim kretanjima u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Predsednik Narodne hrišćanske zajednice Dragoljub Milivojević
ocenjuje da srpsko pravoslavlje liči pomalo na ateizam, bezbožništvo
i racionalizam jer se duh pravoslavni izgubio, utrnuo: "Naše
pravoslavlje danas je telo iz koga duša sve više iščezava slično
bolesniku na samrti". Po mišljenju pripadnika "pravovernog"
Bogomoljačkog pokreta, Srpska pravoslavna crkva, preko svog sveštenstva,
"neprestano zbacuje breme Hristovo nebesko pa uzima antihristovo
zemaljsko".
Prota Dušan Milanović je ocenjivao da se prvi religiozni život
nikada nije u srpskom narodu sistematski negovao. On je zabrinut
nad "otupjelošću skoro celokupnog srpskog društva, religioznim
indiferentizmom (liberalizmom) velikog dela inteligencije, nad
religioznom pasivnošću i uspravnošću seljačkih masa i dezorijentacijom
zvanične crkve". Religiozni život kod Srba Milanović označava
kao "tvrdu veru" u pravoslavlje koja je, međutim, u
običnim dnevnim manifestacijama crkvenog i narodnog života nevidljiva.
Posebnu bliskost sa anglikancima negovao je episkop dalmatinski
Irinej Đorđević. takvu bliskost prouzrokovalo je njegovo bavljenje
u Engleskoj u vreme Prvog svetskog rata. U razdoblju Kraljevine
Jugoslavije, episkop dalmatinski je bio predsednik Udruženja prijatelja
Britanije i Amerike. U Šibeniku, u kom je bilo sedište dalmatinskog
vladike, Irinej je imao često kontakte sa engleskim zvaničnicima.
Tu je sačekivao predstavnike engleske flote koja je četo bila
ukotvljena (usidrena) u šibenskoj luci.
U ime Udruženja ugošćavao je predstavnike engleske mornarice,
izvodio ih na večeru u Hotel "kosovo" u Šibeniku. U
aprilu 1933. vladika Irinej je u šibenskoj luci dočekao grupu
engleskih đaka. O svemu navedenom svedoči Irinejeva prepiska sa
uglednim srpskim političarem Jovanom Jovanovićem - Pižonom, koji
je i sam bio član udruženja prijatelja Britanije i Amerike. Vladika
Irinej je zaslužan za formiranje arhive Udruženja.
Irinejevo liberalno-demokratsko opredeljenje za zemlje tzv. "zapadne
demokratije" dodatno se potvrdilo 6. decembra 1933. godine
kada je u svom domu priredio osnivačku skupštinu francuskog udruženja
u Šibeniku. O tome u pismu upućenom Jovanu Jovanoviću - Pižonu
kaže sledeće: Sinoć sam imao osnivačku skupštinu u svome domu
radi osnivanja francuskog našeg Udruženja u Šibeniku. Iako j vreme
bilo izvanredno rđavo, odziv je bio odličan. Filijala našeg udruženja
je osnovana na tom sastanku. Skupština je izabrala upravni odbor
i predsednika. Za predsednika je izabran Miloš Šupuk, ovdašnji
industrijalac i sopstvenik električne centrale, inače kulturan
i ispravan čovek. Ostale članove će izabrati sam upravni odbor.
Preuzeo sam korake da ove zime osnujemo filijalu u Splitu, eventualno
i u Dubrovniku".
Vladika Irinej
Od sredine tridesetih godina vladika Irinej dalmatinski je vršio
administriranje pravoslavne eparhije anglikansko-kanadske. Zbog
takve funkcije vladika Irinej je morao imati bliske i srdačne
odnose sa Aglikanskom crkvom. Od svih funkcija duhovne prirode
Irineja će, međutim, udaljiti političke neprilike koje su se dešavale
u Primorskoj banovini .
Naime, separatizam hrvatstva će svom silinom izbiti 1935/36.
godine u formi organizovanog "Hrvatskog pokreta" ("Hrvatsko
proljeće" 1935). Od te godine Irinej će doživljavati brojne
neprijatnosti zbog svoje borbe za očuvanje Kraljevine Jugoslavije
i srpstva u Dalmaciji. Zato će predlagati da ga oslobode funkcije
predsednika Udruženja prijatelja Britanije i Amerike. Godine 1938.
napustiće i administriranje eparhije Anglikansko-kanadske, a nudio
je i ostavku na mesto vladike dalmatinskog. O tome vladika Irinej
piše sledeće prijatelju Jovanu Jovanoviću - Pižonu.
Piše: Dr Nikola Žutić
Sutra: Rešavanje dogmatskih razlika
