GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Drugi pišu: "Reč nedelje", Valjevo

Stanko Subotić Cane: Moj deo istine

Zovem se Stanko Subotić. Rođen sam u Ubu. Imam 43 godine. Kada su se pojavili prvi članci u hrvatskoj štampi, mislio sam da će se sve smiriti samo od sebe, pošto ništa od svega toga nije bila istina. Nisam dosta ozbiljno uzeo u obzir te klevete. To je bila jedna velika greška. Trebalo je da odmah reagujem.

Dobio sam sve sudske sporove protiv klevetnika. Nasuprot onima koji su me uprljali, moje oružje je otvorena i demokratska diskusija. Godinu dana posle te klevetničke kampanje i pored velikog odjeka koji je proizvela, nijedno sudsko gonjenje nije pokrenuto protiv mene, ni od jedne sudske vlasti niti od bilo koje države. Svi moji poslovi su uvek bili legalni. To nije slučaj sa onima koji su me napali. Nadam se da će ovo pomoći mojoj zemlji da napreduje na putu za demokratiju i jednakost građanina pred zakonom.

Moja grupa

BONAREX je holding sačinjen od grupisanja mojih raznih preduzeća. Registrovan je u Limasolu, Kipar. Bonaredž kontroliše 100 odsto kapitala moje tri filijale koje rade u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

D-TRADE - Glavna filijala Bonaredž-a koja se ranije zvala MIA. Ona je "istorijsko" preduzeće, baza na koju sam se oslonio i ostvario širenje tokom osamdesetih godina, sa razvojem usmerenim na proizvodnju kvalitetnog tekstila. Proglašenje zabrane uvoza i izvoza i bombardovanje Srbije, 1999. godine je potpuno poremetilo tekstilnu aktivnost. Po završetku rata, razvijam nove poslove preduzeća D-Trade ka trgovini; bilo da su to proizvodi široke potrošnje, kao što su cigarete i razna pića (alkoholna pića, pivo, Perrier...), ili hemijski proizvodi. Isto tako, D-Trade poseduje ekskluzivne prodavnice u centru Beograda i magacine u Beogradu i Novom Sadu, kao i sva sredstva za promet i logistiku.

DULW-TRADE je sestrinska firma preduzeća D-Trade i filijala 100 odsto u vlasništvu Bonaredž-a, a nadležna za sve moje poslovne grupe u Crnoj Gori. Pored trgovine robom široke potrošnje, Dulw-Trade je najveći uvoznik alkoholnih pića za Crnu Goru i uvoznik za ceo program Allied Domeclj, uključujući i najpoznatiji viski "Ballantines's".

FAMIS D.O.O. - je najnovije preduzeće grupe Subotić, pošto je osnovano u 2002. godini. To je najmoderniji objekat za preradu mesa i proizvodnju mesnih proizvoda u Srbiji. Kapacitet proizvodnje fabrike Famis je 5 tona raznih suhomesnatih proizvoda na dan. Famis proizvodi više od 50 vrsta različitih suhomesnatih proizvoda kao što su: kobasice sa šunkom, salame sa suvom slaninom, itd.

Od aprila 2001. razvijala se i čaršijska priča, sudski postupci nastavili svoj tok, a za neke su donete i sudske presude. Ostali članci objavljeni docnije su doneli druge informacije, tako da je danas moguće sastaviti u glavnim linijama aferu Nacional.

Zašto u aprilu 2001?

Odgovor je sasvim jasan: Stanko Subotić, internacionalna kompanija British American Tabacco i srpska vlada su bili pri potpisivanju ugovora za izgradnju fabrike duvana u Srbiji, čije bi finansiranje bilo 50 odsto od BAT i 50 odsto od kompanije Stanka Subotića.

Stvaranje te fabrike bi proizvelo direktnu konkurenciju hrvatskom preduzeću Tvornica duhana Rovinj (TDR), koja bi bila direktno ugrožena, i jasno je da bi izgradnja te fabrike zakočili šverc cigareta koji besni na Balkanu. Kampanja klevetanja Nacionala, namerno izneta uoči potpisa ugovora, u prvo vreme je zaustavila pregovore, a zatim i prouzrokovala njihov prekid. Fabrika se neće izgraditi, a na žalost, neće se kreirati ni nova radna mesta. Ista kampanja je bila lansirana 1999. kada je BAT kupio fabriku duvana u Hrvatskoj. Fabrika nije nikad mogla da proradi zbog slične kampanje.

Koji su interesi u pitanju?

Ako je momentalni cilj bio da se spreči izgradnja fabrike duvana predviđene od fabrike BAT, ciljevi za duže su bili manje jasni.
- Pripisati meni odgovornost za šverc duvana, kojom su se, u stvari, bavili drugi. Ovo ima duplu prednost, da isključi jednog legalnog uvoznika i da odvrati pažnju čitalaca od prvih švercera.

Jasno je da, usmeravajući pogled javnosti na mene i praveći se nosiocem tuđe krivice i to u momentu kada je moja kompanija htela da izgradi fabriku koja bi trebala da uništi šverc barem za lokalno tržište, konkurenti i preduzeće TDR zadržavaju svoje tržište.

Sa druge strane, kompanija Japanesa Tobacco koja se spremala da prekine svoje poslovne veze sa mnom je imala isto interes da pokvari moj ugled, što je moglo samo da koristi novom distributeru koji bi bio izabran od Japanese Tobacco, preduzeće IBCS grupe Audeh Trading, koje je pominjano više puta od lokalne i strane štampe kao učesnik šverca cigareta.

Na kraju, svi kanali šverca cigareta dobro su poznati u javnosti po saradnji sa preduzećima koja su direktno ili indirektno kontrolisana od Marka Miloševića i sa preduzećima grupe Audeh Trading, imali su najveći interes da usmere štampu na moju grupu, što im je omogućilo da izbegnu istraživanje za njihove aktivnosti. Politički neprijatelji protivnika Miloševićevog režima i učesnici trgovine duvanskim proizvodima, među kojima neki imaju veoma sumnjive poslove, imali su zajedničke interese za širenje pomenute klevetničke kampanje.

Pregled štampe

Krajem aprila i početkom maja 2001. objavljeni su u hrvatskom dnevnom listu Nacional, serije članaka sa brojnim i ozbiljnim optužbama ("glavni mafijaški bos Balkana", "korupcija, zločin...") protiv mene, premijera Srbije Đinđića i predsednika Crne Gore Đukanovića.

Sudski sporovi zbog klevetanja koje sam podneo, kao i ankete ostalih ozbiljnih srpskih i internacionalnih medija su očigledno dokazali neistinitost tih klevetničkih optužbi. Međutim tokom poslednjih nekoliko meseci, razni mediji konačno i sve više iznose u javnost prave krijumčare duvana i njihove veze sa političarima.

Presude

Mnoge tužbe sam podneo za naknadu štete. Do danas su objavljene tri sudske presude:
U Beogradu Peti opštinski sud, 7. novembra 2002. godine, kojom je okrivljeni Vojislav Šešelj osuđen na uslovnu kaznu zatvora od tri meseca zbog krivičnog dela klevete po mojoj tužbi. 26. septembra 2002. Viši sud Podgorica osuđuje Vladislava Ašanina, glavnog urednika lista "Dan", na kaznu zatvora u trajanju od 30 dana. Prva protiv "Nacionala" 9. septembra 2002. od Okružnog suda u Zagrebu, gde je naređeno glavnom uredniku nedeljnog lista "Nacional" iz Zagreba da objavi u svom listu presudu kao i odgovor povodom članka "Novi dokazi za veze između Caneta i Đinđića" objavljene u Nacionalu, 29. maja 2001.

Druga protiv dnevnog lista "Dan" od 29. avgusta 2001. od Osnovnog suda u Podgorici, koji osuđuje optuženog Vladislava Ašanina da je kriv što je kao glavni urednik dnevnog lista "Dan" preneo tekst iz članka Nacionala broj 287 od 15. maja 2001. pod naslovom "Glavni mafijaški bos Balkana".

Akcije "Duvana"

Stanko Subotić, srpski biznismen, kupio je preko svoje firme "D trade", koja je registrovana u Beogradu, a sa sedištem na Kipru, 9,7 odsto akcija trgovinskog preduzeća "Duvan". Ova kupovina obavljena je nedavno na Beogradskoj berzi. Subotić je kupio 4.504 radničke akcije, a jednu platio 5.410 dinara ili skoro 80 odsto više od cene akcije "Duvan" koje su prodate nešto ranije na berzi. Subotić namerava da kupljene kioske renovira tako da liče na one iz Pariza ili Londona, a u njima prodaje sve vrste cigareta i drugu robu. Ulaganja će ipak sačekati do januara, kada će se na berzi pojaviti i paket od 38 odsto akcija "Duvana" iz Akcijskog fonda za koje je Subotić zainteresovan da bi postao vlasnik kontrolnog paketa. Subotić je nedavno ispostavio odštetni zahtev kompaniji "Japan Tobako" u iznosu od 246 miliona dolara zbog jednostranog raskida ugovora o distribuciji cigareta.

V. N.


ANALIZA

Korisno za narod

Karakteristično za nas jeste da bi svi voleli da budu na vlasti ili bar pored nje

Članak Sanje Petrović, " Mi njima viljušku a oni nama…" , iako pisan u humorističkom stilu, pokazuje da Srbi postaju objektivniji prema sebi samima, što je u svakom slučaju korisno za razvoj jedne nacije. Međutim u dijaspori, verujem da će ovaj članak izazvati mnoge polemike, jer se mnogi Srbi još uvek vide kao "nebesku naciju", koja govori najstariji jezik na svetu, majku svih jezika, i kao jedinu arijevsku naciju na zemljinoj kugli, što je, uzgred rečeno, u današnjoj situaciji zabrinjavajuće.

Autor u svom članku potvrđuje i sažeto iznosi ono sto Srbi osećaju, i što bih ja danas nazvao traženjem nacionalnog identiteta, koji je izgubljen posle kosovskog boja. Začuđujuće je da u dijaspori mnogi podležu primarnom šovinizmu, kojeg se ne stide ni u sredinama u kojima žive već nekoliko desetina godina. Mnogi nacionalni identitet prepoznaju u Miloševiću, koji, kako jedna dama iz Kanade kaže: "Patrijarh je manje učinio za Srbe od Miloševića" ", a s druge strane se deklariše kao anti-komunista.

Začuđujuće je i to da jedna narcisoidna grupacija koje sebe naziva Pokret ( Ljudska prava), svesno ignoriše sve principe tih prava u korist šovinističkih osećanja i nekog lažnog srpstva.. Fenomen bi bio smešan da nije žalostan, jer ono što je danas potrebno Srbiji, jeste pogled u budućnost u okviru Evrope i sveta, a ne vraćanje u istoriju i na već izlizanu viljušku. Dok mi prodajemo tu istorijsku viljušku, drugi u svetu i u našem okruženju napreduju u budućnost i učvršćuju svoje nacionalne interese. Dok mi razglabamo o našem caru Lazaru, drugi grade sutrašnjicu i bolji život.

Ono što je izostavljeno u članku a što karakteriše Srbe jeste i da bi svi želeli da budu na vlasti ili da imaju makar malo od nje.

To nam je ostalo od našeg "najvećeg Srbina" Josipa Broza, koji još uvek zagađuje jedan deo našeg glavnog grada Beograda.

Dragan Rakić, Strasbur,
Francuska


NEDOUMICA

Da je samo Božić Bata u pitanju

"Božić Bata, a ne Deda Mraz", "Glas javnosti", 31.12 - 2.1.2003.

Gospođa Jelena Hercegovac je dobro zapazila ono što mnogim starijim Srbima smeta. Radi se o pokrštavanju mnogih naših običaja, ali ne samo njih.

To što su se u FNRJ odmah promenili državni praznici moglo bi se i oprostiti jer novopečeni vlastodršci nisu znali za narodnu poslovicu: "Svaka sila za vreme, a kneževa za godinu".

Očigledno je da su bili u velikoj zabludi . Menjali su sve što im je palo na pamet: nazive ulica, institucija, škola, a trudili su se da svim sredstvima iskorene i srpske običaje.

Čak su i rečima iz svakodnevnog govora, u skaldu sa novim društvenim poretkom, davali nova tumačenja (alapača je sada unapređena u osobu sa ličnim slabostima, dok je služavka promovisana u kućnu pomoćnicu itd.).

Novorođena deca dobijaju nova "srpska" imena, kao što su: Goran, Vesna, Gorica, Slavica, Snežana, Svetlana, Slađana, Suzana, Sandra, Daliborka, Danijela, Danijel, Maja, Sanja, Anđela, Silvana, Zlatan, Oliver, Žaklina, Željko, Jasmina, Zvonko, Sunčica...

Očigledno je da su i sami Srbi krivi za sve što nam se događalo, ali ne mogu nikako da shvatim kako su braća Crnogorci dozvolili da im se promeni ime grada (Podgorica) i dobije ime čoveka koji nije ništa uradio za njih. Crnogorci su u prošlosti imali jednog samozvanca - uljeza koga su, otkrivši mu identitet proterali.

BOGDAN BRANKOVIĆ,
KOVIN


POGLED

Pravo na odgovor

Sigurno svi znaju onu priču u kojoj se kaže da je mnogo kriv onaj koji vas jednom namagarči (prevari, izneveri, obruka javno, izigra...), a da ste obojica krivi ako se to desi dva puta. E, već treći put ste sami krivi ako vam se to desi. Sa istom osobom - osobama.

Što se sve meni desilo 5-6 puta. Sa vama, urednicima "Glasa". Imate vi prava da objavite ii ne objavite ovo ili ono što vam ja (ili neko drugi) dopišem. Ali kad pomislim koliko ste mi puta uskratili odgovor onima sa druge strane polemike, dobijam ozbiljne znake stenokradije.

Sećam se one ozbiljne polemike oko ubijanja našeg pisma koju sam ja inicirao i opet ja uglavnom nosio. Vrhunac je bio kada je gđa Kuzmanović napisala da je spremna da počne da piše ćirilicom. Na to sam napisao, čini mi se, doslovce: "Uraaa, uspeo sam! Ako je i jedan srpski latiničar spreman da počne da piše ćirilicom - vredelo je boriti se i pisati"!
Niste me udostojili mesta ni za tu rečenicu u listu.

Kada je opet gđa Kuzmanović pisala o "anahronim nacionalistima" aludirajući i na moj dopis u kome sam podrobno objasnio zašto sam nacionalista, ja sam uzvratio pismom o sinhronim antisrbistima. I tu ste me ukinuli. A ovo poslednje sa g. magistrom Radulovićem je prevazišlo svaku meru. Ja na kraju ovog (štampanog) dopisa pozivam javno čoveka da se opet javi, on se javi - a vi mi ukinete pravo na repliku!

E pa, oni koji kažu i tvrde da je onaj koji se uhvati u koštac sa novinarima unapred osuđen na propast - imaju prava. Čovek ostaje zapanjen i potpuno nemoćan. Jedino što može da uradi je da zaćuti i više se ne izlaže opasnosti da bude ismejan.

Daleko od toga da sve ovo smatram šalom, ipak se setih one slike iz Velikog ratnog albuma 1914 - 1918. na kojoj sede Srbin i Švaba za kafanskim stolom. Pa Srbin kaže: "More Švabo šalu mani, pred nama su čudnovati dani".

Ti dani još mogu i da pridođu, a onda će borba protivu antisrbizma da dobije tragične i dramatične razmere. I to ovde u Beogradu koji je nosilac antisrbizma, kako lepo kaže Svetlana Petrušić u svojoj knjizi "Ubice su među nama".

Šta da kažem na kraju? Opet isto. Jedna stvar je odbiti dopis, a sasvim druga stvar je uskratiti pravo na odgovor. Moja nada da ste se vi malo promenili što se toga tiče je sasvim usahla.
Pozdrav i sve najbolje u Novoj godini.

MILUTIN ŽIVKOVIĆ,
BEOGRAD


CINIZAM

Žalba jednog urednika

Poštovani g. uredniče, u sredu 25.12. upriličen je u Ateljeu 212, u prisustvu uglednih ličnosti iz pozorišnog, kulturnog i javnog života, svečani skup povodom 10 godina novina "Ludus". Govoreći o problemima sa kojima se "Ludus" borio, glavni urednik je pomenuo netrpeljivost koju ova sredina gaji prema latinici.

Vrhunski cinizam je izneti ovakvu tvrdnju za Beograd i Srbiju, u kojoj se više od pola veka ćirilica perfidno progoni. Rezultati takve borbe su očiti:
- na televiziji ćirilice praktično nema
- više od polovine listova i časopisa štampaju se na latinici
- većina književnih dela i skoro sva stručna literatura su, takođe na latinici
- u službenoj upotrebi ćirilica je potpuno marginalizovana. Lokalni državni organi, čak i Vladia Srbije, isključivo koriste latinicu.

Došli smo dotle da je formirano i Udruženje za zaštitu ćirilice. Ako se ovakvo zatiranja ćirilice nastavi, najverovatnije je da ćemo svoje nacionalno pismo napustiti mnogo pre ulaska u EU. Time će, prema shvatanju naših "mondijalista", nestati glavna prepreka izlasku Srbije u svet. A kada je reč o svetu, još jedna informacija za naše "latiničare".

Prema međunarodnim standardima, srpski jezik nije uvršten među jezike koji koriste latinicu. Bivši srpskohrvatski jezik (međunarodna oznaka sh) podeljen je na srpski (ćirilica) i hrvatski (latinica). Ove standarde koriste sve organizacije Ujedinjenih nacija. Za njih, ono što je napisano latinicom pripada korpusu hrvatskog jezika!

DRAGOLJUB M. ILIĆ,
BEOGRAD


REAGOVANJE

O Muzeju istorije Jugoslavije, drugi put

U Muzeju postoji više od 200 hiljada eksponata koji su izuzetno vredni

Povodom članka: O Muzeju Jugoslavije, opet - objavljenog u vašem listu 8. 1. 2003. god, potpisanog od strane izvesnog dr Veljka Đ. Đurića, muzejskog savetnika, želimo da se obratimo javnosti.

Ideološki obojen članak pomenutog gospodina sam po sebi nije vredan komentara, posebno ne sa stanovišta struke na koju se u potpisu poziva, ali u ime istine javnost bismo podsetili na neke činjenice.

Kao prvo, nije u pitanju Muzej Jugoslavije, Titov muzej, Muzej Mire Marković... već - Muzej istorije Jugoslavije.

Muzej je kompleksnog tipa sa preko 200.000 eksponata, od kojih su mnogi izuzetne umetničke, istorijske i materijalne vrednosti i jedina je preostala zajednička institucija kulture Srbije i Crne Gore.

U predlogu prelaznih odredbi Zakona za sprovođenje Ustavne povelje, predviđeno je da njenim usvajanjem - prestaje da radi i ukida se Muzej istorije Jugoslavije.

Na vest o mogućnosti ukidanja Muzeja reagovali su, kako zaposleni u njemu, tako i ljudi iz oblasti nauke i kulture izvan Muzeja. Osnovan je Inicijativni odbor za očuvanje Muzeja istorije Jugoslavije, koji je uputio apel javnosti, kulturnim i naučnim radnicima da podrže opstanak ove institucije.

Apelu su se odazvali akademici, kulturni poslenici, naučni radnici, naše kolege, kao i svi oni koji su se rukovodili kulturnom etikom, a ne ideologijom.

Navešćemo samo deo te podrške, objavljene u reportaži Večernjih novosti od 29. 12. 2002. godine:

Nema brisanja

"... Ako bi slučajno došlo do ukidanja, u svakom slučaju bih bio protivan. Muzej istorije Jugoslavije odražava dužu epohu zajedničkog življenja u jednoj državi vekovima razjedinjenog naroda. I to je epoha. Bez obzira na to što ta država nije izdržala probu vremena. Međutim, ne može se izbrisati period postojanja zajedničke države. Muzej, kao svedočanstvo, ima trajnu vrednost. Protivim se brzim odlukama. Iako je bivša Jugoslavija razbijena, trebalo bi da Muzej zadrži naziv." (akademik Dejan Medaković).

"... Ukidanje Muzeja bi bila velika greška. Treba osuditi destruktivan kulturni protest.", (akademik Ljubomir Tadić).

"... Mi treba da prihvatimo da imamo taj deo istorije i da se materijal iz mog perioda mora sačuvati. To je svedočanstvo o pola veka ovih prostora. Ne bih rastakao zbirke Muzeja, to je materijal naših predaka." (prof. dr Nikola Kusovac)

"... Mogu ljudi da promene ime države, društveno uređenje, mogu da menjaju istoriju, ali samo varvari misle da mogu da prebrišu istoriju i da "ugase" svedočanstvo o njoj. Muzej treba da ostane kao spomenik određenog perioda istorije..." (prof. dr Svetozar Stojanović)

"... Postali smo evropski pigmeji. Zato sam protiv ukidanja Muzeja, jer ne treba rušiti spomen na jednu državu. Ništa se na ruševinama ne može sagraditi, uostalom Vizantija već vekovima ne postoji, ali postoji njen muzej u Atini." (likovni kritičar, Đorđe Kadijević).

... "... Globalna kulturna politika preti da poništi nacionalni i kulturni identitet malih naroda. Na putu te politike stoje muzeji kao poslednji bastioni. Zato ih treba sačuvati po svaku cenu. Njihovo ukidanje bi bilo velika nacionalna greška i kulturna katastrofa..." (istoričar umetnosti, Slavica Stevanović) itd.

Glas razuma

Podrškom šire naučne i kulturne javnosti, uspeli smo da odložimo ukidanje Muzeja do izbora novih organa državne zajednice Srbije i Crne Gore, koji će odlučivati o njegovoj sudbini.

Mi se iskreno nadamo da "... vapaj koji nailazi na razumevanje u određenim krugovima vlasti...", kako reče gospodin Đurić, je ipak shvaćen kao glas razuma dobronamernih, mudrih i stručnih ljudi koji se rukovode isključivo kulturnom etikom i civilizacijskim kodeksom ponašanja prema sopstvenoj prošlosti. S poštovanjem. Za Inicijativni odbor

SLAVICA STEVANOVIĆ,
BEOGRAD


ŽELJA

Da živimo u istini

Poštovani ljudi, prvo hvala za dnevne novine kao što su "Glas javnosti". Osećam ih kao narodne, dosta objektivne i realne.
Za mnoge stvari imam pitanja bez odgovora i nerazumevanje pa samim tim i neprihvatanje.

Kako to da smo mogli uložiti sve svoje, stvoriti zanatske radnje, mala ili velika preduzeća, zaraditi novac, a onda nam neko treba da raspolaže našim novcem?

Da li to mislite da mi to ne znamo? Da li to mislite da nećemo obaveze prema državi izmiriti? Ili je to neki drugi razlog?
Ljudi, u bankama je naš novac!?
Propadne banka, propadnemo i mi sa njom i nikom ništa. A ti godinama radio, stvarao, odricao se svega... i ... Da li je to pošteno? Zašto se ne podigne čovek na taj nivo odgovornosti da izmiruje svoje obaveze prema svima bez pretećih zakona i kazni? I zašto se ne stvore uslovi za pošten život? Kao čovek, imam pravo da živim u slobodi od svog rada. I zato tražimo društvo u kome čovek ima ime i prezime, a ne identifikacioni (matični) broj, u kome će moći da radi, stvara, da naplati svoj rad i prema svima izmiri svoje obaveze. Da živimo u istini, a ne laži i prevari. S poštovanjem, prema svima i iščekivanju odgovora.

NADA ĐURIĆ
ČAČAK