[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 06.01.2003.
Utorak, 07.01. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Stari Beograd u novinskom oglasu i policijskom zapisu (13)

Otvoreno pismo
ministru "vojenom"

Kafedžiji Risti soldati popili 20 oka vina i nisu platili

Cvija Broćić, nestao je jedini moj brat, kalfa abadžijski, koji je u Loznici okrugu podrinjskom kod g. Andrije Uroševića, abadžije ondašnjeg zanat abadžijski radio. Moga brata Cvije nestalo je o Đurđevdanu ove godine. Uzalud ga do sada tražih i prizivah. - Ovim molim svakog brat Rišćanina, ako što o Cviji zna d ami pismom javi poštom preko Veselina Tucakovića, gostioničara u Užicu. Cvija je star 23 godine, naočit momak, crnjši, srednjeg rasta, na glavi ima turski fes, a odežda je na njemu seljačka. S poštovanjem".

Bila su često i ovakva "otvorena pisma". Ovo piše Rista Anastasijević, kafedžija, "lično na ruke d se preda" ministru "vojenom".

"... u utorak, 22. novembra, kod mene su došli srpski soldati sa svojim komandirom koji su bili na vojnoj vežbi i poteri za razbojnicima i ajducima oko sela Mišlenovca. Oni su mi u meani načinili grdnu štetu: polomili krevete i stolice, polupali stakleni escajg... Svu su mi hranu pojeli i piše popili, preko 20 oka vina. Kada sam im tražio da plate račune prilikom polaska, oni su me, umesto plaćanja, dobro pretukli o čemu celo selo može da posvedoči. Molim sada vojenog ministra da pošalje komesiju da ovo izvidi i da mi plati štetu, jer se ovako ne sme ponašati jedna narodna srpska vojska koju mi ranimo i oblačimo..."

"Idem u zatvor"
U novinama nema tragova da li je ministar uvažio kafedžijinu žalbu, poslao "komesiju" i nadoknadio pričinjenu štetu, ali uz ovo "otvoreno pismo" stoji i ovakav, redak i neobičan oglas izvesnog građanina Koste Martinovića, koji za sebe kaže d je po zanatu "kamenjar" (valjda: kamenorezac):

"Ovim javljam mojim prijateljima na svim stranama gde ima Srblja d počinjem izdržavati četveromesečnu kaznu zatvora u Požarevcu, u kaznenom zavodu. Zato umoljavam sve da pisma, upućena na mene, šilju tamo, u Požarevac, preko g. Steve Milićevića, knjižara tamošnjeg. U Beogradu, 2. novembra 1883. godine".

I prodavci duvana su imali svoj esnaf, pa javljaju da će u "nedelju, 5. dekembrija o.g. esnaf držati svoju godišnju sesiju kod 'Zlatnog Praga' radi savetovanja kako se odupreti zlom stanju našeg duvandžijskog esnafa, jer država na duvan udara sve veće globe i poreze..."

Iz još jednog esnafa stiže vest četiri dana posle one o duvandžijama:
"Družina novinara srpskih položila je na spomenik knjazu Mihailu venac na kome je pisalo: 'Onom vladaru koji je rekao: - Zakon je najveća volja u Srbiji!"

A izvesni građanin prestonice, Đoka Nešić, u oglasu iskazuje ovakvo svoje političko iskustvo: "Bio sam člen naprednjaka, pa liberala; sada sam člen radikala, ali se uveravam da i oni kao i dve prethodne stranke lažu i obmanjuju narod, pa zauvek napuštam i njihove redove. Od sada neću da pripadam ni jednoj stranci!"

Ali tako ne misli i Damjan Broćić koji 2. "dekebrija" 1883. godine oglašava u "Videlu":
"Hteo sam da stupim u družinu napredne stranke pa molim Glavni odbor da me uvrsti među svoje članove, jer nalazim da danas u ovom nesrećnom vremenu po Srbe i Srbiju napredna stranka prvo mesto u Kraljevini zauzima i najviše radi na narodnom boljitku. Obećavam da ću stalno za svoju stranku raditi i s njenim rukovodstvom u svezi biti".

Međutim, dva dana kasnije, u istim novinama, u rubrici "Izjave" (lične i privatne vesti) objavljuje još jedan oglas adresiran na "protivnički tabor":
"Dajem ostavku na členstvo u radikalnoj stranci, jer sam se predomislio i priključio naprednjacima. Čuo sam u narodu da su pošteniji od radikala koji rade na tome da sve u sunovrat bace i privatnu svojinu u Srbiji ukinu..."

A iz policije vest:
"Obaveštavamo cenjeno građanstvo da se palilulski kvart preselio u nove prostorije, prema Ulici dva bela goluba, u kuću udove Stakićke, preko puta kafane Joce Markovića, bašti, desno."

Oglasi i reklame onog vremena delovali su uverljivo i sugestivno na onoga kome su upućivane. Često su bile nemušte i nerazumljive, ponekada banalno i navine, ali uvek originalne, autentične; uvek su govorile i o onome ko ih piše i oglašava. Bile su njegova slika i prilika. I trudile se da budu kulturne i učtive prema onome kome su upućene. U drugoj polovini devetnaestog veka u Beogradu i Srbiji učio se "zapadni bonton"; mušterije su uvek: cenjene, poštovane, štovane, ljubezne...

Naravno, bilo je oglasa i "kićenih", "poetičeskih", rečitih, kakav je, na primer, ovaj iz "Malih Novina", koji potpisuje Mija Jagodinac, u ono doba (devedeset godina HúH veka) veoma popularni i čuven violinista; on ovako "Zove na svoj koncerat" (baš tako piše):
"Beograđani, štovana braćo i sestre, ljubezni prestoničani, hoćete li da čujete slavuja u gori, odnosnog trubača, veselog gajdaša ili srpskog tamburaša, ili, pak, nevinog ovčara s frulom (sve na violini) dođite 'Kod Ujedinjenja' da vas proveselim i zabavim, je sam kratko vreme ovde u prestonici..."

Stigli šeširi

I ortaci iz Knez Mihailo, trgovci Milovanović i Božić veoma se trude da u svojim oglasima budu originalni i novi:
"Znatel' šta je u prestonici novo? Dobili smo ogromnu količinu najnovijih muških i ženskih šešira u svim pomodnim fazonima kao i cilindara. Tako isto smo snabdeveni i sa obućom muškom, ženskom i dečijoj, najbolje kakvoće, svih boja i a umerenom cenom..."

Piše: Ljubomir Tešić
Sutra: Komičar Bibić traži pomoć


vesti po rubrikama

^feljton

15:30h

Kad je muzika ratovala (33)

16:03h

Stari Beograd u novinskom oglasu i policijskom zapisu (13)

 



     


FastCounter by LinkExchange