[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 05.01.2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Izlog knjige

 

Knjiga nedelje
Zoran Jovanović

Priče cigana u noći

Nezavisna izdanja. Slobodan Mašić

Pec, pec mome bratu pogačica

U vreme kad su svi Cigani bili siromašni, bio je jedan Ciganin koji je bio siromašan mimo sve druge, a uz to mu je i žena bila bolesna. Posle nekog vremena žena umre i dvoje njegove dece ostade bez majke. Pošto nije znao ništa oko pranja i kuvanja, Ciganin dovede drugu ženu, koja je i sama imala dvoje dece. Živeli su oni tako neko vreme pa Ciganki dosade pastorci.

Ne znajući kako da ih se otarasi, ona kaže muži: Ako ne budeš odveo svoju decu iz kuće, ja ću te napustiti. Ciganin, ne znajući šta bi sam ako mu ode žena, odluči da odvede decu u šumnu i tamo ih ostavi . Kada je svanulo, on upregne konja u zapregu i kaže deci: Hajdemo, deco, u šumu da donesemo drva.

A deca sva srećna pođoše sa njim. Kad stignu tamo gde je šuma najdublja, Ciganin skine decu sa zaprege, pa im zapovedi: Sakupljajte drva ovde, a ja idem malo dalje da nakosim trave. Okrete se Ciganin, i, uz suze, ode svojoj kući. Kako se noć približavala, tako su se i deca više plašila. Kad je pala noć, dečak se rasplaka. Pošto je devojčica bila starija, on ga uzme u krilo i počne ga umirivati: Nemoj, bato, plakati, pa sad će doći tata po nas. Ali, sejo, ja sam gladan i bojim se. Devojčica uzme balegu koja je ostala posle konja i uvalja je u prašinu .

Dečko je bio veoma nestašan i uvek je imao šibicu u džepu, tako da su sada mogli da zapale vatricu, pa sestra ubaci balegu u vatru govoreći: Pec, pec, mome bratu pogačica! Ljuljuškajući ga u krilu, devojčica uspava brata i, sva u strahu, počne moliti Boga da im pomogne i da njihov otac dođe po njih. Najedared, dunu blagi povetarac i pred njom se stvori starac sa sedom bradom.

On je priupita: Šta radite, deco, sami u šumi? Devojčica od straha počne plakati i kroz plač ispriča šta im se desilo. Ču sve to starac, uze štap i udari triput o zemlju. Kako je udarao, tako se stvori stolnjak pun jela i pića, zatim vreća puna zlatnika i na kraju sva nova odeća.

Na to im starac reče: "Obucite odeću, a ona će svakog dna biti nova. Vreću ponesite i kad god stavite ruku u nju, ruka će vam biti puna zlatnika, a kad god raširite stolnjak, biće pun jela i pića. Kad se najedete, krenite za pticom koja će vas odvesti do kuće, a kad stignete na ulaz od ciganmale, a vi bacajte zlatnike na sve strane. Po tome će vas narod zapamtiti."

Kako im je starac rekao, tako deca i urade. Kad stignu u ciganmalu, počnu deca bacati zlatnike, a Cigani koji su ih kupili pitali su se čija su to deca. Tako odeveni, a para imaju da i njima daju . Kad stignu pred vrata svoje kuće, otac počne plakati i moliti ih da mu oproste, dok je njihova maćeha vikala, što su se vratili kad su toliko bogati. Ciganin je otera i nikada se više ne oženi. Svi u ciganmali su srećno živeli. Naravno, svi su se Bogu molili i zahvaljivali što im je podario sreću. I danas je dobro Bogu se moliti.


Prevodi se

Princezin dnevnik

Meg Kebot, autorka "Princezinog dnevnika", knjige koju su njujorške biblioteke proglasile pre dve godine za najčitaniju knjigu među tinejdžerima, ali i Najboljom knjigom za nevoljne čitaoce, napisala je mnogobrojne knjige pod pseudonimom.

U izdanju "Draganića" priču o devojčici Miji Termopolis, koja je očajna zbog svoje visine, ravnih grudi, loše ocene iz matematike, zaljubljenosti u dečaka koji "rastura" matematiku, prevodi Ana Caran.

Knjiga je do sada prevedena na dvadeset dva jezika, snimljena je i filmska verzija obe priče koju mi nismo imali priliku da vidima.

Knjiga je napisana u formi dnevnika. A naslov? Naslov "Princezin dnevnik" je deo priče... Onaj, kada vam baš ništa ne ide od ruke, a noge vam rastu, svet oko vas odjedanput postaje drugačiji, mama vam izlazi, ne sa tatom već sa omraženim profesorom matematike...

U izdanju "Draganića" pojaviće se i roman "Iza muzejskih kulisa" Kejt Atkinson.


Šta čitati ponovo

Dejan Aleksić

Negde sam pročitao kako su jednom prilikom pitali Bernarda Šoa za koju knjigu misli da je napisana uz pomoć Duha Svetoga. Uvek spreman na odgovore koji dosežu nivo sentence, pisac se ubedljivo snašao: "Svaka knjiga koju poželite da pročitate ponovo, delo je Svetog Duha."

Nezavisno od toga koliko je istine u ovoj tvrdnji, uveren sam da je vraćanje velikoj literaturi neki oblik traganja za spasenjem. U čemu je, zapravo, smisao čitanja ako ne u potrebi potvrđivanja sopstvenog jesam, u koje smo često skloni da posumnjamo? Uvek sam smatrao da čovek koji čita ima produktivniji osećaj nesigurnosti od drugih, jer otkriva, ali i da je ta mera nesigurnosti u direktnoj srazmeri sa osećanjem zaštićenosti. Čitanje je, dakle, sticanje imuniteta pred besmislom i haosom različitih stvarnosti. Iz toga proističe uverenje da se ponovnim čitanjem nekih književnih dela jednostavno vraćamo u prepoznatljivu sigurnost. To čitanje, naravno, nije uvek isto.

Štaviše, upravo ta razlika u utiscima između dva čitanja jednog istog ostvarenja, najčešće uspeva da nam saopšti više no ishod samog čitanja. Ponekad se dešava da se pri novom susretu sa nekom odavno pročitanom knjigom suočimo sa sopstvenom čitalačkom rezistencijom. To je najbolji znak da su nam estetski kriterijumi porasli. Katkada ono što iznova iščitavamo odaje karakter liturgijske neponovljivosti; naprosto, ne shvatamo kako je moguće da smo kod ranijeg čitanja mogli biti tako neobazrivi. To su retka, univerzalna dela, moderna bez obzira na trendove i epohe.

Spadam u ljude koji su nezadovoljni osećanjem sigurnosti koje imaju, i to je jedan od razlog što mnogo toga čitam iznova. Prirodno je da se, kao pesnik, najradije vraćam poeziji. Kada je o stihovima reč, pri prvom susretu sa nekom pesmom patim od problema usmerenog čitanja. Ne umem da se otmem porivu da pratim njene versifikacijske odlike, što umanjuje kvalitet doživljaja. Ako je to velika poezija, svaku pesmu posmatram kao svojevrsni praktikum, mogućnost da se izoštre sopstveni stvaralački senzori.

Ponovna čitanja opusa nekih pesnika smatram, na neki način, prijatnom doživotnom dužnošću. To je čitav niz pesničkih kolosa, od klasika, nemačkih i engleskih romantičara, preko francuskih simbolista i ruskih akmeista, sve do velikih pesnika koji obeležavaju polovinu i kraj dvadesetog veka, kao što su Odn, Hjuz, Hini... u engleskoj, Eliot, Lovel, Mervin, Simić... u američkoj, Miloš, Herbert, Šimborska, Zagajevski... u poljskoj, Stanesku i Dinesku u rumunskoj, ili, recimo Brodski u ruskoj poeziji. Od domaćih pesnika, često se vraćam na Ivana V. Lalića, Pavlovića, Popu, Raičkovića, Nastasijevića, Miljkovića... Volim iznova da čitam Milosava Tešića koji je pravi majstor pesničke veštine...

Odnedavno sam zašao i u vode književnosti za decu. Neposredno pred Sajam se pojavila moja prva knjiga pesama za decu" Dugme bez kaputa". Ipak, najveći razlog što se vraćam i nekim književnim delima za decu, zapravo je bibliomanija mog četvorogodišnjeg sina Andreja.

Dakle, sa stanovišta mojih čitalačkih sklonosti, ako je gospodin Šo u pravu, Nobelova nagrada najčešće odlazi u pogrešne ruke. Trebalo bi je dodeljivati Svetom Duhu.

Svet Biblije

Najčitanija knjiga na svetu je "Biblija", već više od 2.000 godina. Tako dugo ljudi ne prestaju da prepisuju, štampaju, prevode, tumače... To je knjiga dve svetske religije: judaizma i hrišćanstva. "Biblija" je i prva štampana knjiga poznata kao Gutenbergova Biblija, oko 1455. godine. Pre toga, u srednjem veku, Bibliju su prepisivali monasi, na pergamentu. Najstariji biblijski svici pronađeni su 1947. godine u Kumranu kod Mrtvog mora, skriveni u ćupovima. Među brojnim rukopisima pronađenim u Kumranu, samo je jedan tekst potpun , Isaijin svitak koji je nastao oko 100 godina pre Hrista.

Reč "Biblija" potiče od grčke reči i znači knjiga. Stari zavet, hebrejski Tanah, skraćenica prvih slova imenice Tora (Nauk, Petoknjižje, Zakon, Proroci, Spisi) je osnovna verska knjiga Jevreja.

U Starom zavetu nalazi se veliki broj povesti, priča o istoriji, idejnim društvenim kretanjima, borbama jevrejskog naroda. Stari zavet, a( reč "zavet" znači savez), je i zbirka verskih i pravnih propisa, prastarih mitova. Neka poglavlja starozavetnih knjiga (Propovednik, Estera, Rut, Pesma nad pesmama) lišene su verskog sadržaja. Stari zavet pisan je na herbejskom, a delom i na aramejskom jeziku.

Novi zavet predstavlja spise inspiratora i osnivača hrišćanske vere i rane hrišćanske crkve. Pisan je u I i II pre n. e. na grčkom, izuzimajući Jevanđelje po Mateju, čija je osnova pisana na aramejskom. Službeno hrišćansko štivo Novog zaveta je ustanovljeno 364. i sastoji se od 27 knjiga (Evanđelja, Poslanice, Dela apostolska i Otkrovenje Jovanovo).

Prvi prevod na staroslovenski izvršili su sveta braća Ćirilo i Metodije, a prvi prevodilac pojedinih knjiga Starog zaveta na srpski jezik bio je bački episkop Platon Atanacković. Najstariji sačuvani staroslovenski prevodi Biblije su Zografsko i Mirijansko Jevanđelje s kraja Dž i početkom DžI veka. Prve potpune prevode kod Srba učinili su Vuk Stefanović Karadžić Novog zaveta 1824. godine (potpuno izdanje 1847.) i Đura Daničić Starog zaveta 1865. Dve godine kasnije, 1867, objavljeno je celo Sveto pismo Starog i Novog zaveta.

Stari zavet

U izdanju Hilandarskog fonda pri Bogoslovskom fakultetu pojavilo se izdanje "Svet Biblije Stari zavet i "Svet Biblije Novi zavet" u dve knjige koje je priredio Jackues Musset. Neobično lepo opremljena, na izuzetno kvalitetnoj hartiji, sa objašnjenjima na marginama, crtežima i fotografijama, ova knjiga je namenjena pre svega deci, ali i odraslima. Pored kratkog i sažetog istorijata "stare knjige koja je uvek nova", nalaze se uputstva za upotrebu skraćenica prilikom čitanja i pronalaženja biblijskih knjiga, geografski prikazi biblijskih zemalja, klime, reka, pustinja i svih drugih tema iz Starog zaveta.

Tako se u knjizi "Svet Biblije Stari zavet" mlad čitalac upoznaje sa biljkama koje se spominju u Starom zavetu (hrast, kedar, orah, perpetinsko drvo, bagrem, jabuka, badem, šipak, palma...). Svaka biljka je i nacrtana. Tu su i trave: lan, kukolj, mirta, mirođija, maslina, vinova loza, smokva, ječam, pšenica...

U svaki pojam je i navod iz Biblije, pa se tako uz poglavlje "Koze i ovce" navodi Jez. 34, 2-5: "Teško pastirima Izrailjevijem koji pasu sami sebe! Ne treba li stado da pasu pastiri? etelinu jedete i vunom se odijevate, koljete tovna, stado ne pasete. Slabije ne krijepite, i bolesne ne liječite, ranjene ne zavijate, odagnane ne dovodite natrag, izgubljene ne tražite, nego silom i žestinom gospodarite nad njima. I raspršaše se nemajući pastira.

I raspršavši se, postaše hrana svim zvijerima poljskim." U Starom zavetu, u svojim molitvama koje se nazivaju psalmima, muškarci i žene Biblije upoređuju se sa poznatim pticama. Tako se sova spominje u Ps 102, 6-7: "Postadoh kao gem u pustinji. Ja sam kao sova na zidinama." A golub u Ps 1o2,6- 7: "I rekoh: ko bi mi dao krila golubinja?" Ova izuzetna knjiga "Svet Biblije" pored uputstva nudi i objašnjenja, te će tako čitalac znati da knjige i pisma nisu poređani po vremenu nastanka pojedinih knjiga. Priča o Joni, koja je nastala u IV veku pre Hrista, a u Bibliji se nalazi ispred knjige "Proroka Miheja" koja potiče iz VIII veka pre Hrista.

Novi zavet

Najstariji rukopisi koji sadrže ceo Novi zavet su iz 4. veka. To su Codedž Sinaitukus koji je otkriven u manastiru Svete Katarine na Sinaju i čuva se u Britanskom muzeju u Londonu i Codedž Vatiknus koji se čuva u Vatikanskoj biblioteci. U ovom priručniku za čitanje Biblije, predložen je redosled po: mestima, ljudima, pričama o Hristovom rođenju i prvim hrišćanima.

Isus Hristos je centralna ličnost Jevanđelja (reč Jevanđelje je grčkog porekla i označava radosnu vest. Svako Jevanđelje se pripisuje jednoj ličnosti: Mateju, Marku, Luki i Jovanu. Uostalom, ovo izdanje"Sveta Biblije -Stari zavet- Novi zavet " u dve knjige, uz ilustracije mnogih autora, ilustracije iz Biblije, mnogima može da posluži kao vodič... A ovih dana, bar ovih dana, ove knjige nije na odmet prelistati. Setiti se Himne ljubavi, Prve Poslanice Korinćanima Svetog apostola Pavla:

Ako jezike čovječije i anđeoske govorim,
a ljubavi nemam,
onda sam kao zvono koje ječi...


CD knjige za decu

English for Kids

U izdanju "Kontakta " objavljen je CD, interaktivni multimedijalni kurs engleskog jezika za decu. Prilagođen je za lako učenje kroz igru. Uz pomoć ovog CD-a deca mogu savladati preko 650 reči koje su propraćene slikama i zvukom. Aktivnim povezivanjem sličice i reči, bojenjem ili sklapanjem slika deca će kroz igru usvojiti nove reči. Na ovom CD-u postoji i pasivno vežbanje gde, u okviru odabrane teme, slike smenjuju reči uz propratni pravilan engleski izgovor. Cena ovog CD-a je 930 dinara.

Istorija - stari vek

Užički Multi soft potrudio se da mališani istoriju uče ne samo iz udžbenika već i sa CD-roma. "Istorija stari vek" sa temama iz praistorije pa preko najstarijih civilizacija, Grčke, Rima sve do rađanja Vizantije nalazi se na ovom CD romu.

Obuhvata oblasti političke istorije, etnologija, antropologije, istorija religije... Stari vek prikazan je kroz 1500 stranica teksta, 300 mitova i legendi, 3000 ilustracija i fotografija, 100 interaktivnih mapa, 40 minuta filmskog zapisa. Cena ovog CD roma je 750 dinara.

Moj prvi francuski rečnik

Za učenje francuskog i srpskog jezika audio vizuelnom metodom u izdanju Multi softa iz Užica pojavio se kompakt disk koji je namenjen deci od 3 - 12 godina. "Moj prvi francuski rečnik" sadrži 1500 ilustracija, 4000 zvučnih zapisa, učenje po temama, vežbalice, slagalice. Kompakt disk je lepo grafički opremljen a ima jednostavan meni, prilagođen samostalnom učenju kroz zabavu. Cena ovog kompakt diska je 750 dinara.

Istorija civilizacije

Istorija civilizacije je kompakt disk koji je objavila multimedija iz Beograda i na tom CD romu deca mogu da saznaju mnogo više o Cezaru, o usponu i padu Grčke. CD rom sadrži 4300 strana teksta, koji jednostavnim pristupom podstiču mlade da nastave sa čitanjem intrigantnih i zanimljivih priča vezanih za istoriju civilizacije. Cena je 480 dinara.


Nove knjige

Psihoterapija i duhovnost

Izdavač "Čigoja" objavio je knjigu Snežane Milenković - "Psihoterapija i duhovnost, put duševnog i duhovnog razvoja". To je savremena studija o duševnom i duhovnom usavršavanju u uslovima naglašene potrebe za duhovnošću, odnosno za odgovorom na pitanje o smislu postojanja. U istraživanju odnosa psihoterapije i duhovnosti, Milenkovićeva uzima za osnovno polazište da se ljudsko i duhovno prepliću: "Ako ne otvorimo srce ljudskim bićima, ako ne volimo ljude, uključujući tu i sebe, biće nam teško da volimo boga. U tom smislu, naš duhovni put počinje našom ljudskošću."

Knjiga se sastoji iz više kraćih studija o psihoterapiji danas, o značenju i smislu religioznosti i duhovnosti, molitvi, pozitivnim i negativnim efektima meditacije, ljubavi, i namenjena je svima "za otkrivanje vlastite prirode".

Stanica priča Požega

U biblioteci "Alfa" "Narodne knjige" objavljena je i knjiga "Stanica priča Požega" Milenka Pajića. Knjiga pored toga što je drugačije opremljena od knjiga iz iste biblioteke , ima neuobičajenu formu i počinje redom vožnje . Prvi Kolosek (poglavlje) se i zove "Red vožnje - poziv na putovanje", gde je čitalac - radoznali putnik, koji će sam da izabere "kada će krenuti, u koji će vagon ući, sa kog koloseka". "Doćićete ovde, naneće vas put, kad tad. Zaustavićete se i vi jednom na Stanici priča Požega. Iz kompozicije jave prećićete na beskrajne i paralelne šine Sna. Odmah će vam biti jasno o čemu govorim... Srećan put dragi moji!", piše Pajić.

Drugo poglavlje, "Legende", objašnjava da legende nastaju "na skupovima jednog tajnog društva", gde domaćin postavlja temu. Takve se legende mogu naći u Pajićevoj knjizi pod nazivima "Nemanja", "Nikoje", "Neznajša"...

Preostalih šest Koloseka posvećeni su Vasku Popi, književnosti, autobiografiji, očevim zapisima.

Skice za novo doba

U izdanju "Oktoiha" objavljena je knjiga "Skice za novo doba" novinara Dragoslave Koprivice.

Reč je, kako je to u pogovoru napisao akademik Mihajlo Marković, o 14 (proznih) medaljona koji su pregnantne sličice vremena koje je izgubilo smisao. Elementi su prepoznatljivi događaji, celina je iracionalna, bizarna, groteskna...

-Spisateljica ovog čudnog štiva kao da je opsednuta najbizarnijim događajima sadašnjice. NJena proza, već na prvi pogled izdvaja se od onoga što se danas naziva "ženskim pismom" - ona piše stravične bajke koje su se dogodile ili se događaju pred našim očima - kaže u predgovoru Momo Kapor, napominjući kako je nemoguće precizno odrediti rod i vrstu ove pripovedačke proze u kojoj se meša novinarstvo, esejistika i ponekad neka vrsta morbidne poezije.

G.J.


Rasplet ... i dalje

Čigoja štampa" u okviru biblioteke "Svet proze" objavila je knjigu "Rasplet... i dalje" Milenka Erakovića. Rođen je 1954. u Gornjem Tupanu u Crnoj Gori, živi u Šapcu.

Knjiga predstavlja poslednji deo trilogije "Ljudi iz sobe 221". Priča o drugovima iz sobe 221 Studentskog doma u Novom Beogadu, završava ovom knjigom o gorkim vremenima i ljudskim slabostima, neprelaznom jazu između roditelja i dece, koji su samo naglašeni u prvoj knjizi trilogije "Između života", izdatoj 1999. godine, a dopunjeni i otvoreni u drugoj "Odroni", koja je izašla 2001. godine.

Nekadašnji nerazdvojni drugovi, Eks, Galama, Ršum, Genije, Garika i drugi, u periodu predratnog i ratnog okruženja su se međusobno udaljili. Svađe izbijaju i povodom hapšenja Slobodana Miloševića, jer se, nekada najbliži, prijatelji ne slažu u stavovima.


vesti po rubrikama

^izlog knjige

15:00h

Izlog knjige

 



     


FastCounter by LinkExchange