Simultanka i golovi Gorana Drulića u duelima Kupa UEFA između Crvene zvezde i Selte, u jesen 1999. godine, učinili su da gazde Saragose definitivno prelome i ekspresno postignu dogovor sa čelnicima Crvene zvezde i stave potpis na ček vredan 25 miliona maraka. Zvezdin Negotinac na Iberijskom poluostrvu je od strane medija i vatrenih navijača doživeo spektakularan doček, kakav je i zasluživao najskuplji igrač u istoriji kluba. Ali, na nesreću, bajka nije dugo trajala, jer su ubrzo, zbog teške povrede ukrštenih ligamenata kolena, za njega nastupili dugi dani bez fudbala.

		LIČNA KARTA GORANA DRULIĆA: DATUM I MESTO ROĐENJA: 17. april 1977. godine u Negotinu VISINA: 183 cm TEŽINA: 79 kg KARIJERA: Hajduk Veljko, Crvena zvezda (kadeti), Železnik, Voždovac, Radnički (Kg), Barselona (B), Crvena zvezda, Saragosa MESTO U TIMU: Napadač BROJ NA DRESU: 18 BRAČNO STANJE: Neoženjen, devojka Nataša AUTO: Audi 3 ŽIVOTNA DEVIZA: Ćutanje je zlato

- Prosto nisam mogao da verujem da se sve to meni dešava. Saznanje da ću odsustvovati sa terena mnogo mi je teže palo iz jednostavnog razloga što sam jako dobro znao kroz kakav pakao moram ponovo da prođem. Sreća u nesreći je što sam u tim, po mene crnim danima, uživao ogromnu podršku i razumevanje ljudi iz klupskog rukovodstva koji su strpljivo čekali na moj povratak - nerado se priseća turobnog španskog početka Goran Drulić.

Čak ni dolazak Save Miloševića na mesto uspeha, nije spasio Saragosu ispadanja iz Primere. Rešen da zablista u Segundi, Drulić je letos u žestokom tempu započeo pripreme. Ali, ne lezi vraže...

- Na pripremama u Holandiji stradala mi je prednja loža i prve prognoze bile su krajnje obeshrabrujuće. Međutim, po povratku u Španiju obavio sam detaljna snimanja koja su mi vratila osmeh na lice. Period oporavka bio je znatno kraći nego što sam isprva mislio i već u drugom kolu zauzeo sam mesto u timu.

I Komljenović u tami klupe Ništa bolji tretman od Drulića nema ni drugi naš internacionalac u redovima Saragose, Slobodan Komljenović. - Sloba je za većinu fudbalera Saragose doktor fudbala, međutim, tako ne misli i nedodirljivi Pako Flores koji poverenje ukazuje samo svojim ljubimcima. Ništa nam ne preostaje nego da ćutke podnosimo nepravdu i radimo, radimo... - uz osmeh će Drulić.

Neki novi klinci S velikim ushićenjem pratio je nekadašnji centarfor našeg najtrofejnijeg kluba, evropske dvoboje Lalatovića i drugova. - Godinama unazad u Zvezdi su se oslanjali na usluge igrača koji su dolazili iz drugih klubova, međutim, megdani sa Kjevom i Lacijom pokazali su sav raskoš omladinske škole crveno-belih. Ti momci su me oduševili. Samo neka nastave tako.

Iako je protiv Real Sosijedada i Alavesa u Kupu kralja i u dva prvenstvena okršaja, postigao ukupno tri gola, trener Pako Flores bez posebnog objašnjenja preselio ga je na klupu...

- Flores je jedan od onih trenera koji ne umeju da izgrade pozitivnu atmosferu u ekipi i korektan odnos sa svakim prvotimcem. Nekome je majka, nekome maćeha i to naročito igračima koji dolaze sa Balkana. Odlučio je da prednost da visokom Žorgu, ali mene to nije i neće me pokolebati. Samo mi je važno da budem zdrav i spreman kao svojevremeno u Zvezdi i tada ću se pre ili kasnije izboriti za pozicije kakve zaslužujem.

Uprkos čestim odsustvovanjima sa terena, Drulić je u kratkom roku zadobio simpatije španskih novinara i publike.

- Svako malo, novinari umeju da pecnu Floresa i upozore ga da bi trebalo više da igram. Isto mišljenje dele i naši navijači čiju je ljubav i fanatizam prema klupskim bojama teško rečima opisati. Da nije pojedinih saigrača koji me gledaju ispod oka zbog mojih visokih primanja, osećao bih se kao da sam na mojoj "Marakani". Ali, nema veze, meni je najvažnije da me za sve ovo vreme poslodavci nisu niti jednom pogledali mrko, jer su uvereni da ću pre ili kasnije opravdati novac koji su uložili u mene - kaže na kraju svoje ispovesti Goran Drulić.

M. PlaziniĆ