NOVI SAD - Novosadska književnica Ljiljana Jokić Kaspar vratila se nedavno sa berlinske Akademije nauka i umetnosti gde je po pozivu njenog predsednika Đerđa Konrada boravila na dvomesečnoj stipendiji. U Berlin je stigla po preporuci pisca Aleksandra Tišme koji je na istoj Akademiji boravio pre nje.

Država i izdavači - Izdavači su zaslužili da se država danas tako odnosi prema njima. Moja iskustva su užasna. Retki su izdavači, i to neki mali privatni, koji su bili su fer i pošteni. Veliki izdavači bili su lopuže, pljačkali su pisce.

Proporcije 92/60/92 - To što nisam dobila stipendiju jer imam 50 godina je kao dobar dan kod nas. Ovde uskoro niko neće moći da radi svoj posao ako se ne uklapa u proporcije 92/60/92. Samo tako se danas može stići npr. na TV, dok je to što su proporcije u glavi potpuno nesrazmerne ranije pomenutim, apsolutno nebitno.

- Nisam imala nikakvih konkretnih obaveza, jer to nije akademija na kojoj se studira, već institucija koja okuplja renomirane umetnike iz celog sveta koji tu borave da bi odmarali i radili ono što i inače rade - pišu, slikaju, komponuju... Imala sam ideju da pišem roman čiji je radni naslov "Led Evrope", pa kako već 21 godinu, koliko sam pisac, od ovog društva nisam ništa, ni dobila, ni uzela, konkurisala sam za stipendiju "Borislav Pekić", ali sam odbijena sam s objašnjenjem da imam 50 godina! Zato sam taj roman, priču o nesrećama koje su ljudi doživeli živeći u totalitarnim režimima, "prenela" u Berlin.

Naši pisci

- Kod nas je bilo mnogo diletanata koji su se predstavljali kao pisci, čak su davali velike pare da bi im štampali knjige. Zato su kod nas danas najčitaniji naslovi vrlo sumnjivog kvaliteta i sadržine. I nije po sredi neki problem sa srpskim čitaocem, nego to što mu se takvo štivo agresivno gura pod nos. Ako se neka knjiga do besvesti reklamira, čitalac će je pročitati bez obzira na sve, makar iz radoznalosti.

S. Miletić