[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 04.01.2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Crnjanski, i gooool!

Crnjanski je svoje sportsko iskustvo često stavljao u prvi plan

Stadion je eksplodirao! Mladi centarfor reprezentacije Jugoslavije, Miloš Crnjanski, trči prema publici, skida dres, preskače ogradu... Gubi se u masi razdraganih navijača. Pri povratku na teren dobija žuti karton. Ali, nema veze, postigao je odlučujući gol, u poslednjem minutu. Ovakva scena je nekada, dvadesetih godina prošlog veka, bila sasvim zamisliva. I činjenice je podržavaju. Miloš Crnjanski, doduše, nikada nije nastupio za reprezentaciju Jugoslavije, ali bio je fudbaler. I to ne loš.

Bio je centarfor momčadi "Banata" iz Pančeva. Prema svedočenjima protivnika, pa i saigrača, bio je temperamentan, žustar, prgav i svađalački raspoložen fudbaler. Karijeru je prekinuo u dvadeset devetoj godini. Posećivao je fudbalske utakmice do kraja života. U starosti, omiljeni fudbaler bio mu je Dule Savić.

Fudbal je bio drugačiji u Crnjanskovoj mladosti. Komercijalizacija ove igre, posle koje je ona prestala da bude umetnost, došla je tek kasnije. Onda je, sport uopšte, značio, pre svega, afirmaciju zdravlja, snage i večite mladosti. A izgleda da je za Crnjanskog imao i terapeutska svojstva. U teškim trenucima, pišući Andriću iz Pančeva, Crnjanski tvrdi da je fudbal ono što ga održava: "zrak, veseli mladići, zelena trava, igra i pobeda oslobodili su me... ". Pesnik ga je i drugačije zvao - futsbal.

Pet godina pre smrti, Crnjanski će, u jednom intervjuu, potvrditi: "Uživam u tome što sam stvorio našoj književnosti, gde nije lako stvoriti nešto. Tolike su njene žrtve bili ljudi koji su možda bili isto tako talentovani, možda i mnogo više, ali su propali! Mene je, izgledaće vam smešno, spasao sport! " Pisac "Seoba" i "Romana o Londonu" jedno vreme bio je i profesor gimnastike (tadašnji naziv za fizičku kulturu) u Pančevačkoj gimnaziji.

Pored fudbala, praktikovao je i druge sportove. Poglavito boks, kako teorijski, u ringu, tako i praktično, u kafani. Smatrao je da je najveće muško zadovoljstvo pesnicom udariti. Svoje shvatanje užitka jednom je demonstrirao na nosu Miroslava Krleže. Posle takvih "poetičkih" sukoba pozivao je u pomoć Muze kako bi svoje tuče nadahnutije prepričao i razglasio u istim tim kafanama.

Ne želeći da bude "ukleti" pesnik i bolešljivi intelektualac, Crnjanski je svoje sportsko iskustvo često stavljao u prvi plan, pozerski potcenjujući značaj svog književnog dela. Imao je običaj da kaže da sve što je napisao ne vredi kao jedna fudbalska utakmica. Pesnika Dušana Matića nervirao je takav stav, pa ga je ovako objasnio: "To su znate prečanska posla! Crnjanski je voleo sebe i svoju pesmu. Sve drugo je, ipak, bilo drugog reda. Ljudi koji su literate, to su bića pola stvarnost - pola nestvarnost... ". I stari lisac Crnjanski je, izgleda, znao za kemp.

Igor Perišić


vesti po rubrikama

^Godišnjica rođenja i smrti
Miloša Crnjanskog

14:12h

Zašto u srpskoj kulturi nije obeleženo dve i po decenije od smrti pisca "Seoba"?

14:19h

Crnjanski piše Andriću

14:26h

Predak i savremenik

14:33h

Smrtno smo se dosađivali na Itaci

14:40h

Rat je iskustvo koje delimo sa Crnjanskim

14:47h

Crnjanski i pozorište

14:54h

Fotografije koje je pisac načinio nastale su iz službe umetnosti

15:01h

Pisac i knjiga imaju svoju sudbinu

15:08h

Pesnik izdveštava iz Nemačke

15:15h

Crnjanski, i gooool!

15:22h

Kako se Beograd odužio Milošu Crnjanskom

 



     


FastCounter by LinkExchange