[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 04.01.2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Pesnik izdveštava iz Nemačke

Berlin, 27. marta 1936, predmet: Značaj izbora 29. marta

U inostranstvu slabo se interesuju za izbore koji će se obaviti u Nemačkoj, u nedelju 29-ovog meseca. Inostranstvo, uglavno, smatra da se o tim izborima za Rajhstag, kao izborima, ne može ni govoriti ozbiljno. Po tom mišljenju izbori ovi ni po čemu ne liče na izbore u parlamentarnim zemljama. Bez partijske borbe, bez parlamentarnog sistema, izbori u Nemačkoj, po tom shvatanju, za inostranstvo nemaju značaja.

Nemačka sada izlazi, u vezi sa Hitlerom i nacionalsocijalizmom po četvrti put na izbore. Hitler je dobio većinu na izborima 5 marta 1933 godine. Učešće birača bilo je tada 88, 8%. Glasalo je 39, 3 miliona. Nacionalsocijaliste dobile su 43, 9% ovih glasova, a nacionalsocijalistički "crno-beli-crveni" front 8%.

100% za Hitlera

Ostalo su imale socijaldemokrate, komuniste, centrum, bairiše folkspartai, dojče folkspartai i manje partijice. Već šest meseci docnije, posle istupanja iz Društva naroda, Nemačka je opet glasala. Hitler je tražio odobrenje za svoju spoljnu politiku. Glasanje je obavljeno 12-novembra 1933. Glasačko pravo imali su 45, 2 miliona. Od toga je glasalo oko 43 miliona. Za Hitlerovu spoljnu politiku dalo je svoj glas 40, 632.628. Opozicija je dobila 2, 1 milion glasova.

Inostranstvo je tada uvidelo, ili bar moglo uvideti, da ima sa Hitlerom da računa. Posle smrti Maršala Hidenburga koji je bio pretsednik Republike, Hitler je opet priredio glasanje. Tim plebiscitom 19-avgusta 1934 Hitler je sjedinio pretsedništvo Republike sa kancelarstvom. Glasalo je 43, 56 miliona. Za Hitlera 38, 394. - 479. Znači oko 90%.

Novinarska karijera

Miloš Crnjanski bavio se i novinarskim poslom. Za "Vreme", "Politiku", "Naša krila"(list "Aerokluba") i "Jadransku stražu" pisao je dvadesetih godina prošlog veka. Nedeljnik "Ideje" pokreće 1934, ali list prestaje da izlazi već sledeće godine. Crnjanski je radio i u spoljnopolitičkom aparatu Kraljevine Jugoslavije, u Nemačkoj 1928/29. i 1935/38. a 1939/41. u Italiji. U Londonu je, neko vreme, bio savetnik za štampu u emigrantskoj vladi. Odande je, tokom 1952, slao i tekstove argentinskom listu "Ekonomist" čiji je osnivač bio Milan Stojadinović.

Nema sumnje da su izbori koji će se obaviti 29-ovog meseca glasanje na pitanju spoljnopolitičkom. Hitler želi da, naročito na englesko javno mišljenje, utiče jednim plebiscitom koji će, bar kako se partija nada, ispasti 100% na 100% pozitivna za Hitlera. Sa gledišta unutarnje politike partija i Hitler, identifikovali bi se, pred inostranstvom, definitivno, sa Nemačkom. Nemačka, to je Hitler. Hitler, to je Nemačka.(...)

Agitacija, za izbore, ovog puta, prevazilazi sve što je partija dosad dala, a ona je u tom pogledu čuvena. Od 7-marta svi listovi, celokupna štampa, na hiljade načina, i u vezi sa hiljadu pitanja, opominje čitaoce rečju i slikom na razliku između bivše, bedne Nemačke i današnje. To je Hitlerov uspeh, vele. Ulice, svi zidovi, svi prozori, sva saobraćajna sredstva, gde god ima stakla izlepljeni su milionima agitacionih parola. Ista taktika u bioskopima, pozorištima, na radiu.

Na izbore se potseća pri kupovini stvari, jestiva, putničkih karata, kao i jelovnika. Glasaće se i u inostranstvu, i u vazduhu i na morima. Agitacija je obuhvatila sve kancelarije, preduzeća, radničke ustanove, buržoaske klubove, pa čak i muzikante i fakire. Nema stvari koja se vidi očima, ničega što se čuje ušima, a da ne viče, ne agituje: glasaj za Hitlera.

Neprekidno putuju po zemlji i drže zborove partijski prvaci. Na zborovima učestvuju stotine hiljada. Svaka je varoš organizovana. Neprekidno se poziva narod na glasanje, čak i po crkvama. Za Hitlera ima agitacije čak i u katoličkim crkvama Austrije. Sve te, i još bezbrojne, manifestacije završiće se u subotu uveče. Dolaskom dva velika vazdušna broda nad Berlin, koji četiri dana u vazduhu obilaze Nemačku i bacaju zastavice i letke za Hitlera.

Niko ne sumnja da će 29-ovog meseca Hitler dobiti sto procenata glasova. (...)

Fantastična priča

Sem toga pretresaju se sva partijska pitanja, naročito lokalna. U lokalnim organizacijama partije vrši se prečišćavanje. Ventiliraju se u partijskim lokalima nova mišljenja. Vođstvo dobija nove podatke o potrebama pojedinih delova zemlje i pojedinih krajeva. Vrši se selekcija partijskih agitatora i prvaka. Sem toga vodi se i te kako i jedna nevidljiva partijska borba, partija u partiji. Nije sve jedno koliko će pristalica u idućem Rajhstagu imati politika Šahtova, ili na primer grupa Geringova, ili Gebelsova.

Nevidljivo, ovi izbori znače u unutrašnjoj politici donekle zamenu nekadašnjeg partijskog života. Sinteze koje će se videti posle izbora neće biti bez značaja za celokupnu nacionalsocijalističku partiju i Hitlera. Dopisnik će svakako biti i te kako prinuđen, da posle izbora, pretrese red imena i vođa i broj glasova koji će pasti za pojedince na ovim izborima.

Zanimljivo je, međutim, koliki je totalitet prestiža Hitlerovaca sada u Nemačkoj. Oni su na vrhuncu svoje partijske moći. Mali čovek, čovek iz naroda, ide ili potpuno oduševljeno, ili potpuno rezignirano na ove izbore. Karakteristično je da se priča da su glasačke cedulje inpregnirane brojevima i znakovima tako da se da navodno ustanoviti ko je dao glas protiv partije. Nema sumnje da je ova priča fantastična. Po mišljenju dopisnika partija nema potrebe da se služi ovakvim sretstvima.

Ali to ne znači da ovakav apsolutni autoritet nema značaja, ni posledica. Ne bi bilo čudo pomisliti da će ih biti među glasačima i takvih, koji će se setiti ovih priča. I da će ova, - a ovakvih, sličnih, ima dosta, - fama uticati na mnoge da, kad već moraju da odu na biralište, poslušaju opšti savet: glasaj za Hitlera.

Dopisnik Centralnog Presbiroa,
Miloš Crnjanski
Preuzeto iz "Književnog magazina", br. 13-14


vesti po rubrikama

^Godišnjica rođenja i smrti
Miloša Crnjanskog

14:12h

Zašto u srpskoj kulturi nije obeleženo dve i po decenije od smrti pisca "Seoba"?

14:19h

Crnjanski piše Andriću

14:26h

Predak i savremenik

14:33h

Smrtno smo se dosađivali na Itaci

14:40h

Rat je iskustvo koje delimo sa Crnjanskim

14:47h

Crnjanski i pozorište

14:54h

Fotografije koje je pisac načinio nastale su iz službe umetnosti

15:01h

Pisac i knjiga imaju svoju sudbinu

15:08h

Pesnik izdveštava iz Nemačke

15:15h

Crnjanski, i gooool!

15:22h

Kako se Beograd odužio Milošu Crnjanskom

 



     


FastCounter by LinkExchange