[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 04.01.2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Predak i savremenik

U delu Miloša Crnjanskog nalazimo najizazovnija pitanja svoga doba što tog pisca čini ne samo modernim klasikom nego i klasikom modernizacije

Mora da sa precima nešto ozbiljno nije u redu kada je Miloš Crnjanski osetio potrebu da kaže: "Ja sam uvek bio sam sebi predak." Ako je tako sa precima, kako je sa savremenicima? Kome je Miloš Crnjanski savremenik?

Proistekla iz modernističkog uverenja da se jedan oblik predstavljanja tradicije ispisao i istrošio, ova rečenica pokazuje mnogo više od przničkog stava kome je Crnjanski bio sklon. U njoj se vidi piščev susret sa okamenjenom tradicijom, ali i sa njemu savremenim nihilizmom, velikim ratnim zevom koji je opustošio i njegov svet i njegovu generaciju. To iskustvo obeležilo je Crnjanskovu suvremenost.

Iako "sam sebi predak", Crnjanski ne okreće glavu od tradicije, on je predstavlja drugim sredstvima i iz pozicije drugog, osavremenjenog iskustva. Pesnikovi stihovi govore o vidovdanskim vidicima i carstvu, kao i herojskim idealima koji iz toga izrastaju, o novim senkama istorije i tradicije, kao i o strašnom iskustvu izazvanom sudarom tradicije i savremenosti. Crnjanski ne izneverava samo očekivanja od prikazivanja takvih tema, on ta očekivanja suštinski menja, zbog čega u srpskoj poeziji posle "Lirike Itake" govor o nacionalnoj istoriji postaje srođen sa iskošenim pogledom, duhom ironije i voljom za razumevanjem koje ne mora da bude prijatno.

Crnjanski nam se predstavlja kao istinski moderni duh. On nije samo moderni klasik nego i klasik modernizacije, što ne mora da bude manje značajno, ali je na tom poprištu svakako teže opstati. U njegovom delu se na neuporediv način odigrava neprestano prevladavanje konvencionalnog predstavljanja sveta. Kada čitamo Crnjanskog, onda ne pratimo samo duboku i melanholičnu spoznaju o čovekovoj poziciji u istoriji, o velikim i anonimnim silama koje se, nezvane, javljaju u njegovom životu, niti pratimo samo kako slučaj postaje okolnost koja ljudsku sudbinu menja na dublji način nego svi ostali poznati izvori očekivanog smisla ili izvesnog straha.

Čitajući Crnjanskog, suočavamo se sa književnošću koja se tiče nas. Za vreme tog čitanja sa svom potresnošću odjekuje pitanje iz "Dnevnika o Čarnojeviću": "Kome ja ovo pišem?" Posle tog pitanja u Crnjanskovom romanu sledi nabrajanje potencijalnih čitalaca. I sve su to oni koji su izašli iz rata, koji su stekli strašno iskustvo patnje i sloma vrednosti, koji su u svom životu uvideli kako "ništa nema smisla", možda najpre ono što je ranije izgledalo kao garancija da je smisao u ovom svetu ovekovečen.

U "Seobama" i u "Drugoj knjizi Seoba" Crnjanski iza velikih obećanja smisla otkriva pustoš života, poraz kao konačni ishod života sa istorijom, prevaru kao poslednji čin utopijskog sna o času i prostoru u kome će se sve nepravde iskupiti i sve nade doživeti neopozivo ispunjenje. Ispunjena seoba Pavla Isakoviča otuda može da se uzme i kao ironijska inverzija seobe koja Vuku Isakoviču nije bila suđena.

U "Romanu o Londonu" nema iluzija. To je možda najbeznadežnija Crnjanskova knjiga. Slikajući život u spoznatom besmislu, izgladneli i namučeni život, ovaj roman predstavlja temeljnu kritiku ne samo zapadnoevropske civilizacije nego i modernog stanja ljudske civilizacije uopšte. Šireći saznajno polje od pojedinačnog sudbinskog slučaja preko jednog emigrantskog sveta do slike jednog grada i društva, "Roman o Londonu" se uobličava kao pravi srpski roman za kraj Crnjanskovog stoleća i početak novog vremena.

U tome, između ostalog, prepoznajemo Crnjanskog kao svog savremenika, nekog u čijem delu nalazimo najizazovnija pitanja svoga doba, kao što će u nekom drugom aspektu njegovog dela čitaoci nekog drugog vremena prepoznati sopstvenu savremenost. Možda je bio sebi predak, ali će svakom čitaocu srpske književnosti uvek biti savremenik.

Gojko Božović


vesti po rubrikama

^Godišnjica rođenja i smrti
Miloša Crnjanskog

14:12h

Zašto u srpskoj kulturi nije obeleženo dve i po decenije od smrti pisca "Seoba"?

14:19h

Crnjanski piše Andriću

14:26h

Predak i savremenik

14:33h

Smrtno smo se dosađivali na Itaci

14:40h

Rat je iskustvo koje delimo sa Crnjanskim

14:47h

Crnjanski i pozorište

14:54h

Fotografije koje je pisac načinio nastale su iz službe umetnosti

15:01h

Pisac i knjiga imaju svoju sudbinu

15:08h

Pesnik izdveštava iz Nemačke

15:15h

Crnjanski, i gooool!

15:22h

Kako se Beograd odužio Milošu Crnjanskom

 



     


FastCounter by LinkExchange