GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


K R I T I K A

Poslanički imunitet šta je to?

Bio sam ubeđen da smo raskrstili sa partijskim komitetima

Poštovana redakcijo, molim Vas da objavite ovaj dopis pod ovim naslovom koji je aktuelan zbog događaja koji se u poslednje vreme, ili bolje reći konstantno, odigravaju u političkim strankama. Bio sam ubeđen da smo sa tzv. komunističkim komitetima raskrstili za sva vremena, ali ono što se događa posle 5. oktobra 2000. (posle SPS, JUL, SRS...) ubediše me u sasvim suprotno: vladajuće stranke osnovaše i oživeše još gore političke komitete: DSS, "Nova Srbija"... Radi se o POSLANIČKOM IMUNITETU: ove stranke isključiše svoje članove zbog toga što su oni poslanici imali svoja mišljenja!

Bio sam ubeđen, a tako i sada mislim, da je institucija "poslanički imunitet" zaštita poslanika da može misliti svojom glavom i da se može na osnovu svoga ubeđivanja izjašnjavati o određenim pitanjima u Parlamentu nezavisno od stava "partijskog komiteta", što se nekada zvalo partijska disciplina.

S druge strane, poslanik je imunitetom zaštićen i slobodan da može vršiti razne kriminalne radnje: od korupcije, krađe,... do ubistava. Zbog toga smatram, a mislim da tako misli velika većina građana Srbije, da ako se ova Institucija POSLANIČKI IMUNITET" ne primenjuje u pravom smislu, zaštita poslanika , odbornika, rukpovodilaca... da slobodno misle svojim glavama i zaštita slobode glasanja i odlučivanja (to je demokratija !), onda čin POSLANIČKI IMUNITET predstavlja zaštitu poslanika, odbornika, rukovodioca... od korupcije i svih oblika kriminala, pa, prema tome, slobodan sam da zaključim da sve institucije gde postoji tzv. poslanički imunitet predstavljaju skup kriminalac i lopova.

Čak je i u bivšoj SFRJ delegat Ustavom bio zaštićen da može slobodno da iznese svoje mišljenje istina samo formalno, ali mi smo se borili d više tkao ne bude. Jeli tako gospodo Koštunice, V. Iliću... (Maršićaninu, Mihajlovu, Šami...)? A šta je sa raznim Bojićima i još krupnijim zverkama?

Zahvaljujem na prostoru što mi dozvoliste da javno malo odahnem.

Tomislav Nikolić, prof. u penziji
Zrenjanin


P R E D L O G

Preseliti skupštinu

Pre dvadesetak godina, video sam snimak centra Beograda napravljen iz aviona 1915. godine. Jako sam se iznenadio videvši na istom konture već poodmaklih radova na sadašnjoj zgradi Savezne skupštine. Tada sam saznao da je tu, još pre prvog balkanskog rata, započeta izgradnja zdanja za Skupštinu Kraljevine Srbije. Budući da stvaranjem Kraljevine SHS Srbija nije imala svoju skupštinu, zgrada je, posle višegodišnje gradnje, dovršena za parlament Kraljevine Jugoslavije.

Posle raspada poslednje prave Jugoslavije, smatrao sam da Skupštinu Srbije treba preseliti u u velelepno zdanje, koje je i započeto kao njeno sedište. Čuvši žalbe poslanika da su uslovi za rad u sadašnjoj zgradi Skupštine Srbije, osobito u sali za sednice, veoma nepovoljni, nameravao sam da u Vašoj rubrici pišem o potrebi da se Skupština Srbije preseli u zgradu sadašnje Savezne skupštine. Skupština Srbije ima znatno više poslanika od Savezne i zaseda češće od nje.

U toku dugotrajnih diskusija o tekstu ustavne povelje Srbije i Crne Gore, neki crnogorski predstavnici naglašeno su minimizirali ulogu skupštine buduće zajedničke države (ili zajednice država, po njima), ističući odlučujuću ulogu republičkih skupština. To je, kao i dalje smanjivanje broja poslanika u saveznom parlamentu, bio novi argument za moj predlog.

Međutim, izjava g. Miodraga Vukovića, predstavnika DPS-a Crne Gore u Komisiji za izradu predloga ustavne povelje (RTS 1 17. decembra) "inspirisala" me je da odmah napišem ovo pismo. Tom prilikom, g. Vuković je dosta ljutito reagovao zbog postavljanja dvoglavih orlova na jarbolima pred zgradom Savezne skupštine. Reče da ga ti simboli podsećaju na neka prošla vremena.

Zbog argumenata koje sam naveo, pored ostalog, predlažem da, posle formiranja nove zajednice Srbije i Crne Gore, sedište Skupštine Srbije bude u sadašnjoj zgradi Savezne skupštine. Pored ostalog, to bi simbolisalo i jačanje državnosti Srbije u toj novoj zajednici.

Skupštini Srbije i Crne Gore, sa smanjenim brojem veća, poslanika i nadležnosti, biće više nego dovoljna zgrada u kojoj sada radi Skupština Srbije. Možda je još bolje rešenje da se smesti u veliku zgradu bivšeg SIV-a (SIV 1). Tu g. Vukovića i njegove istomišljenike ništa neće podsećati na neka njima nepoželjna vremena, a Srbija će moći slobodno da odluči koje simbole i iz kojih vremena želi da stavi ispred velelepnog zdanja, koje je započeto i više godina građeno za dom njenog parlamenta.

Mr Radiša Novaković,
Beograd


G R E Š K A

Hitno ispraviti nepravdu

Kako ova istina da se ispravi pre nego što postane istina? "The Britannica Concise" proglasila je da je Nikola Tesla hrvatskog porekla što naravno ne odgovara istini. Prevod teksta sledi:

Nikola Tesla: Hrvat . Američki pronalazač i naučnik. Pre nego što je 1884. godine stigao u SAD, studirao je u Austriji i Bohemiji ( današnja Češka) i radio u Parizu. Radio je sa T. Edisonom i G. Vestinghausom, ali je više voleo nezavisna istraživanja. Njegova otkrića omogućila su proizvodnju i distribuciju naizmenične električne energije.

Pronašao je indukcioni kalem - Teslin kalem (oko 1890), koji se još uvek uveliko koristi u radio tehnologiji. Vestinghaus je za osvetljenje Svetske izložbe 1893. godine primenio Teslin sistem. Nikola Tesla je 1893. godine osnovao električnu centralu na Nijagarinim vodopadima. Među njegove radove spadaju i sijalica sa ugljenim štapićem, kao i snaga električne rezonance. On je otkrio zemljine stajaće talase (1899 -1900) čime je dokazao da je zemlja provodnik. Zbog nedostatka sredstava, mnoge Tesline ideje ostale su zapisane u njegovim beležnicama koje još uvek proučavaju inženjeri u potrazi za odgovorima.

Enciklopedija Britanika (sažeta verzija)
Prevela: Ž. Dulić