Protekle dve godine naglavačke su okrenule privatni i profesionalni život Miloša Vujanića, sportske ličnosti 2002. u tradicionalnom izboru "Glasa javnosti". Od talentovanog momka iz Loznice u dresu tada konfuzne Crvene zvezde, preko duple krune s Partizanom prošle sezone i titule svetskog šampiona s reprezentacijom Jugoslavije u Indijanapolisu, pa sve do statusa trenutno najboljeg igrača Evrolige.

- Sve je počelo dolaskom u Partizan - priznaje Vujanić, kome navijači crveno-belih verovatno nikad neće oprostiti prelazak u Humsku. - Za ove dve godine desile su se stvari zbog kojih imam mnogo razloga da budem veoma zadovoljan. Popularnost me nije promenila, osim što mi je natovarila dodatne obaveze. Nije uvek lako izaći s tim na kraj, ali svestan sam da je to sastavni deo profesionalizma.

Koja od tri titule u 2002. godini je najdraža?
- Zlatna medalja na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu - bez dvoumljenja kaže Vujanić. - To je vrhunac u mojoj dosadašnjoj karijeri, i to već u 21. godini.

Kada je Svetislav Pešić još razmišljao o idealnom timu, Vujanić nije imao dilemu da li će izboriti mesto među 12 privilegovanih.
- I pred Evropsko prvenstvo u Turskoj ispao sam sa Stanojevićem u poslednjem krugu. Verovao sam da ću biti u timu za Indijanapolis, nikad nisam imao problema sa samopouzdanjem. Nisam očekivao toliku minutažu, od polovine prvenstva bio sam u prvoj petorci, tako da mogu da budem prezadovoljan. Mislim da sam na neki način i opravdao Pešićevo poverenje.

 

Divac i ja Na SP u Indijanapolisu, Miloš Vujanić je imao jedinstvenu priliku da igra sa predsednikom kluba Divcem. - Nismo ni reč progovorili o Partizanu. Mogu da kažem da je velika čast i sreća što sam imao mogućnost da igram sa Divcem. Osim što zna sve o košarci i pravi je čovek.

Imamo selektora Svetislav Pešić više nije selektor, koga bi Vujanić voleo da vidi na tom mestu? - O Pešiću ne treba mnogo pričati, sve govore njegovi rezultati. Koliko vidim, više neće voditi reprezentaciju i još se ne zna ko je naslednik. U svakom slučaju, imamo mnogo kvalitetnih trenera koji mogu da nastave zlatnu tradiciju.

Do istorijskog trijumfa nad Amerikancima u četvrtfinalu, činilo se da atmosfera u reprezentaciji nije na očekivanom nivou.
- Atmosfera je bila odlična, nije pokvarena ni porazima od Španije i Portorika. Ubedljiva pobeda protiv Brazila dala nam je snage da istrajemo. Pre četvrtfinala gledali smo duel Amerikanica i Argentinaca. Kada smo videli kako igraju Argentinci, radovali smo se Amerikancima. Za mene se taj meč protiv drim tima nije razlikovao od drugih. Počeo sam u petorci, nisam imao tremu ni osećaj da igram protiv NBA zvezda. Divac je bio čovek odluke, znao je kako treba igrati sa njima, priključili su se Gurović i Jarić. Ostalo je istorija.

Kako je Vujaniću izgledao prvi zlatni doček u Beogradu?
- Slušao sam priče, ali one ni izbliza ne mogu opisati taj osećaj. To treba doživeti! Još više sam bio šokiran dočekom u rodnoj Loznici, okupilo se 10-15 hiljada ljudi. Događaj za pamćenje.

Plave u 2003. očekuje Evropsko prvenstvo u Švedskoj, ocenjeno kao akcija manjeg prioriteta u odnosu na Olimpijske igre u Atini i EP u Beogradu 2005. godine.
- Ne delim takmičenja po prioritetu, mislim da je akcija u Švedskoj bitna kao i prethodni šampionat sveta. Pripreme će biti podjednako teške i posvetiće im se ista pažnja.

Osim zlatne medalje u Švedskoj, Vujanićeve klupske ambicije u 2003. takođe su vrhunske.

- Želim da sa Partizanom odbranim duplu krunu, što će biti izuzetno teško. Ima dosta ujednačenih timova sa istim ciljem. Dobro guramo, trenutno smo drugi na tabeli i očekujem da ćemo u nastavku sezone igrati još bolje. Mislim da Železnik neće izdržati do kraja u ovom ritmu, ali predviđam mnogo bolju formu Hemofarma i Crvene zvezde, koja je na kraju godine dokazala da ima odličnu ekipu. Želeo bih da se plasiramo u drugi krug Evrolige, trijumf nad CSKA dao nam je neku nadu.

Profesor iz Njujorka Čelnici Njujorka opsedali su Vujanića tokom SP u Indijanapolisu, nadajući se da će 2003. godinu proslaviti kao plejmejker Niksa. - Pokazali su veliko interesovanje, donosili mi opremu. Čak su predlagali da mi pošalju u Beograd profesora s kojim bih do kraja sezone s Partizanom učio engleski jezik - priča Vujanić.

Fenomen Brajant Za Miloša Vujanića neki kažu da previše šutira. Šta bi rekli za Kobija Brajanta? - Jednom sam u statistici Lejkersa video da je Brajant uputio 49 šuteva. Znate li šta je to? Ja po utakmici šutnem između 20 i 30 puta, što je zaista dosta. Nije mi jasno kako mu to polazi za rukom.

Prvi strelac i trenutno MVP Evrolige ne opterećuje se statističkim pohvalama.
- Nije mi cilj da osvojim MVP priznanje, a da moja ekipa gubi s 20 razlike. Kada gubi tim, gubim i ja! Ne jurim prosek od 25 do 30 poena po meču, želim samo da doprinesem pobedi Partizana.

Njujork je na draftu 2002. izabrao Vujanića kao 36. pika.
- Nisam ni želeo na draft, hteo sam da idem korak po korak. Evropa, pa NBA liga. Međutim, Njujork me odabrao samo na osnovu video kaseta.

Da je on mogao da bira...
- Da sam ja birao, ne bih bolje izabrao. Svi znamo kakav je grad Njujork, bio sam tamo, zaista je fenomenalno. U junu mi ističe ugovor s Partizanom, uz opciju produženja na još jednu sezonu. Krajem januara u Beograd dolaze ljudi iz Niksa, tada ću znati nešto više. U opticaju su i Partizan i Evropa, a moj cilj je da zaigram u NBA ligi i postoje realni izgledi da se to desi već sledećeg leta.

Njujork se uveliko sprema za novog plejmejkera, dok američki mediji već prave paralele sa Alenom Ajversonom.
- Nemam idola, ali sviđa mi se kako igra Ajverson. Visok je 180 i igra beka šutera, prosto je neuhvatljiv. Zna ponekad i da pretera...

V. Preradović