[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 31.12.2002.
Četvrtak, 02.01.2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Dr Dana Popović o tome zašto se dve godine posle udaljavamo od EU

Evropo, izgleda nećemo skoro!

U zemlji u kojoj ne postoji odgovornost za neizvršenje obaveza posledice će osetiti svi - kroz manje stručne i materijalne pomoći, manje radnih mesta, i sve veće nezadovoljstvo zbog neefikasnosti reformi

BEOGRAD - Kada bi nas nekim čudom već sutra primili u Evropsku uniju, verovatno da bi nam istog trenutka zatvorili ono malo aktivnih privrednih kapaciteta, a o restoranima, bolnicama i vrtićima da i ne govorimo. I to ne samo iz sanitarnih razloga, već zbog toga što mi, jednostavno, ne ispunjavamo skoro nijedan bitan propis koji važi za sve koji žive i posluju u Uniji. A zbirka propisa za zemlje-članice EU ima 80.000 stranica, koje nije dovoljno pročitati, nego ih treba primeniti.

Jedan po jedan, pa tako narednih sedam-osam godina, ne bismo li tada bili spremni da im se pridružimo. Kada se stvari ovako postave, čoveku dođe jednostavno da odustane od ulaska u EU, što na prvi pogled i ne izgleda tako nerazumno. Ulog je tako veliki, a dobitak osrednji, a još i na predugom štapu. No, ostaje jedan jedini problem - a to je što ne postoji nijedna bolja dugoročna strategija.
Većinu alternativnih scenarija (ukrajinski, irački, severnokorejski) smo već u bitnim elementima isprobali, i jedva živi ostadosmo, komentariše dr Dana Popović sa beogradskog Ekonomskog fakulteta činjenicu da se ubrzano udaljavamo od ovog svog strateškog cilja iako se naredna godina označava kao presudna za dalji tok reformi i iako se 87 odsto građana Srbije izjasnilo da smatra da je ulazak u Uniju jedina zdravorazumska strategija za ovu zemlju.

Na žalost, upozorava ona, to se dešava uprkos tome što su reforme dobro počele, i što su dobro postavljena sva tri glavna privredna stožera - monetarna, fiskalna i politika privatizacije.
- Uz mnogo bolnih i mučnih sitnica, za sada nas od Evrope dele najmanje dve nepremostive prepreke. Prvi razlog što se sve više udaljavamo od Unije je taj što skoro nikoga i ne interesuje šta piše i kako primeniti svih 80.000 stranica propisa koji važe za svakog ko hoće da se pridruži Uniji. Ti naši zakoni su zastareli i neprilagođeni, ponekad čak ni zdravom razumu, a do njih, kao ni do Ustava, niko ozbiljno i ne drži, osim kada hoće da pokrene neku političku svađu. Skoro da nema ozbiljne osobe koja bi se pohvalno izrazila o sudskoj, a još manje o izvršnoj vlasti u ovoj zemlji. Te propise dakle, nema ko da formuliše, nema ko da primenjuje, nema ko da štiti.

Politička nezrelost

Odgovornost javne reči drugo je nepisano pravilo, jer se u razvijenim demokratijama stvari javno smeju prećutati, ali je zabranjeno javno govoriti neistinu, a kako u biznisu, tako i u politici, izjava skoro da ima snagu pravnog akta, podseća dr Popović konstatujući da ovde izjave imaju rejting kao lanjski sneg, ili još nižu.
- Koliko smo samo izgubili na ugledu, a zatim i na donacijama itd, zbog toga što gospoda Predsednik i Premijer vole da u inostranim intervjuima jedno drugoga glasno 'odvale' ispod pojasa. Ovde je naglasak na javnosti, a ne na suštini samog postupka. U svakoj razvijenoj demokratiji takve se stvari rade tiho i neprimetno, što svakako nimalo ne ublažava udarce, no ipak blagotvorno deluje ne samo na javno mnjenje, već produžava politički život sukobljenih strana. Naravno, ovde to ne važi. Ogromna je politička nezrelost aktera koji dva puta neuspešno sprovode predsedničke izbore, a iz toga ne izvuku niti jednu jedinu pouku. A tek su dve godine na vlasti.

Kao posledica, u Srbiji se ništa ne događa po automatizmu, a upravo to je ključna karakteristika razvijenih demokratija. Ovde, pak, firma koja pravi gubitke, može, ali ne mora da ide pod stečaj, jer nema zakona o stečaju; država može, ali ne mora da pokrene restrukturiranje velikih firmi; ovde nema ni zakona o denacionalizaciji, pa se po aukcijama jure bivši sa budućim vlasnicima; i to svi vide, svi znaju i svi sležu ramenima. I tako stvari stoje već pune dve godine. I zbog toga, mi ne samo da stojimo u mestu, već se neprestano udaljavamo od pravila i procedura koje važe u Evropskoj uniji.

Dr Popović, takođe, podseća da se od pisanih pravila ponašanja, život u razvijenim demokratijama razlikuje od diktatura na koje smo navikli i po tome što tamo važe brojna veoma važna, nepisana pravila ponašanja, a prvo je da postoji odgovornost za neizvršenje obaveza.
- Srbija je, na primer, za ovu godinu propustila da ispuni tri zadatka koja je sama početkom godine proklamovala: da sačini Ustavnu povelju, da uđe u Partnerstvo za mir i da potpiše Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom. A ako neko takve ciljeve proglasi, a ne ostvari, snosiće posledice: MMF će odložiti treću tranšu kredita, donatori neće hteti da drže novu konferenciju za one koji ne znaju da drže reč, a investitori će sve to sagledati kroz porast rizika zemlje, u koju onda neće hteti da ulože svoj kapital.

I tako, pošavši od ciljeva koji naizgled ne dotiču nikoga, ispostaviće se da će 'dotaknuti' svakog od nas - što kroz manje stručne ili materijalne pomoći, koja nam je još uvek i te kako neophodna, što kroz manje stipendija, ili kroz manje novih radnih mesta, to jest kroz sve veće naše nezadovoljstvo sporošću i slabom efikasnošću reformi. A jednostavno se radi o tome da se u ovoj zemlji izgleda niko ne smatra odgovornim za loš ishod, da je ponovo, kao i toliko decenija unazad, kriva ona druga strana, te da mi tu nismo mogli ništa. A ko god zauzme toliko pasivan stav prema sopstvenoj sudbini, verovatno ništa bolje i ne zaslužuje.

Bojazan većine ekonomskih analitičara da će 2003. godina biti ključna za sudbinu naših reformi, dr Popović potvrđuje konstatacijom da se to lako može ostvariti ako strateški investitori nastave da nas zaobilaze.
- U svim uspešnim zemljama u tranziciji upravo strateški investitori stvaraju više od polovine domaćeg proizvoda, kreiraju većinu izvoznih programa i indukuju rast zaposlenosti, ukratko, čine okosnicu razvojne strategije ovih zemalja. A sasvim je jasno da strateški kapital upravo iz političkih razloga okleva da dođe u Srbiju, zemlju koja nije u stanju ni da izabere predsednika, i koja očigledno ne poštuje ni pisana ni nepisana pravila koja važe u svim civilizovanim zemljama sa kojima toliko volimo da se poredimo, kaže dr Popović.

Bojana Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:14h

Dr Dana Popović o tome zašto se dve godine posle udaljavamo od EU

17:29h

Da li će maratonsko praznovanje i ove godine prepoloviti proizvodnju

17:43h

O otkupu akcija Telekoma

 



     


FastCounter by LinkExchange