[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 31.12.2002.
Četvrtak, 02.01.2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS ISTRAŽUJE

Gde su granice dobrog ukusa u predstavljanju proizvoda u magičnoj kutiji?

TV reklama lažna učiteljica života

Najgore: "bonus", "mister proprer", "head and shoulders", a najbolje: "coca-cola", "neskafa", "kinder jaje", "veluks prozori", "grand"…

Bili smo kod supe, kad nam je mali ekran servirao kosookog dečaka koji zatvara nos pred sopstvenim smradom dok sedi na šolji. Posle, dok smo jeli posnu sarmu, devojke u belim pantalonama su uzjahale bicikle, jer se na tim ulošcima - s krilcima? - tečnost odmah pretvara u žele. A onda, kod kompota od šljiva, naišao je onaj ogromni na svojoj noši, s preporukom: "Lakše se briše!" E, to je prepunilo čašu. Naravno, mogli smo daljinskim odmah da razrešimo stvar, ali smo gledali omiljenu seriju, a ionako je sve bilo isto i na drugim kanalima. Pa, imaju li oni (!) mere i koje su granice dobrog ukusa kutije preko koje ulaze u naš dom?

Pelene na čelu

Za reklamne firme i ovaj monolog je dokaz dobre reklame. Za dobar ukus, a kamoli etički kodeks, danas u trci za velikom zaradom, niko od takozvanih biznismena ne mari. A mi rizikujemo da budemo optuženi kako ih besplatno reklamiramo.

LAKŠE SE BRIŠE

Gde je granica dobrog ukusa? Da li su reklame s mališanom kome smrdi dok sedi na šolji, ili s matorim čovekom koji, sedeći na klozetu, viče "lakše se briše", konačno prevršile svaku meru?
- Video sam reklamu s matorim čovekom na toalet šolji. Strašna je! Čini mi se da i sami potrošači već vape i viču: "Ostavite nas na miru!". Ne znam gde je granica dobrog ukusa, ali znam šta ne valja. Samo čekam da mi, usred ručka, na TV neko skine gaće! Na granici dobrog ukusa je i reklama za osveživač kupatila, na koji mali dečak na šolji kaki! - kaže Dragan Vukmirović.

Iako se zna da smo patrijarhalna sredina, stranim proizvođačima uopšte ne smeta da uloške i tampone reklamiraju u udarnim terminima, kad je porodica na okupu, često za večerom. Čini se da su se gledaoci polako, i na takvu vrstu, reklame navikli. I ne samo žene, već i njihovi muževi i sasvim mala deca kojoj, verovatno, nije ni jasno čemu uložak služi.

Da moral mnogima nedostaje, pokazuje i besomučno reklamiranje cigareta. I sami svesni da ih u svojim zemljama ne smeju reklamirati, strani proizvođači pronašli su rupu u našem zakonu. A pokažete li prstom na njih, samo će reći da ne reklamiraju cigarete, već parfem, šibice, majice... Iako je svima jasno šta su "vinston", "best", "fast", na našem tržištu oni prolaze nekažnjeni.

Prema istraživanju AGB Strategic Research Serbia, sprovedenom od avgusta do novembra 2002, cigarete su na trećem mestu po broju reklamnih poruka. Prva je kafa, pa mobilni operateri, cigarete, gazirana bezalkoholna pića, pivo, voćni sokovi, šamponi, deterdženti, higijenski ulošci, pelene.

Tako su se, na prvim mestima, kao najreklamiraniji proizvodi našli - poroci.

Neki kolumnisti su dobro primetili da kod reklama na našim TV stanicama nešto ne štima, jer kako objasniti da su se u prvih deset najreklamiranijih proizvoda našle i pelene, i to u zemlji koja pati od bele kuge!? A deterdženti i ostala hemijska pomagala u kući, kao i sredstva za ličnu higijenu, toliko se reklamiraju da su pojedini novinari došli do zaključka da smo jedna od prljavijih nacija!

- Po načini na koji mi se obraćaju, kako zamišljaju ženu, reklame za ličnu higijenu me ponižavaju. Deterdžente uglavnom reklamira histerična domaćica. Ne mogu uopšte da se identifikujem s njom, pogotovo kad počne da viče "moje belo nije kao tvoje belo". Takođe mislim da se sa nama potrošačima sprdaju kad, u reklami za šampon, devojka mladiću, koji želi da se upozna sa izvesnom damom, podvikne: "Ali, ti imaš perut!" - priča Nadežda Milenković, autor knjige "Kako najlakše upropastiti sopstveno dete", koja i sama pravi reklame.

POLITIČKI MARKETING

"Zna Srbija", "Znamo se", "Zna put" samo se neki od slogana predsedničkih kampanja koje su se ove godine održavali više puta, a na kraju su postale dosadne, baš kao i dosadne reklame.
- Naš politički marketing nije gori od zapadnog. Na zapadu predizborna kampanja još šarenija, pravi vašar. Ipak, generalno, politička kampanja kod nas je bila loša. Tim Vojislava Koštunice se kasno organizovao. NJegovi bilbordi bili su tamniji, anemični, uštogljeni, bez optimizma. Kampanja Miroljuba Labusa krenula je na vreme, međutim, nisu uspeli da ubede birače u optimističnu budućnost. Tako se kampanja jednog svela na mračnu, a drugog na isuviše svetlu budućnost. Kod birače je to izazvalo efekat "prvo nećemo, drugo ne možemo" - objašnjava Dragan Vukmirović.

Ona kaže da su se pojavile reklame koje, navodno, treba da nas edukuju, a svodi se na to da nas tretiraju "kao zabačeno afričko pleme kome nije jasno čemu deterdžent služi".
- Reklame su postale kao loši učitelji koji stalno ponavljaju jedno te isto i nas potrošače bukvalno tretiraju kao debile. Reklame bi trebalo da se udvaraju potrošaču, a dešava se suprotno. One bi morale da budu kao bajka, da prikažu život boljim nego što jeste, a ne da majke koje brinu čime će da operu dečiji veš prikazuju zarozanim - objašnjava Milenković.

Da je televizija moćan medij, a dobra reklama na kratke staze može prodati i proizvod koji je totalna glupost, već je za "Glas" govorio dr Dragan Vukmirović, rukovodilac Centra za istraživanje tržišta pri Fakultetu organizacionih nauka, a kao primer je naveo stomak eliminator.

Još krajem dvadesetih godina prošlog veka pojavio se problem viška proizvoda, koji nikako nije mogao da se proda na prenatrpanom tržištu, što je izazvalo i poznatu svetsku ekonomsku krizu od 1929. do 1933. Danas na zapadu višak proizvoda nije ništa novo, a najjefikasnije sredstvo za njihovu prodaju jeste reklama.

Upravo reklame nameću neki proizvod bez koga ne možete da živite, iako vam nikada ne bi palo napamet da ga kupite. Reklame su postale učiteljice ukusa, one nam nameću ukus.

Ipak, da svaka reklama ne pogađa cilj i ne povećava prodaju, potvrdili su nam i u marketinškoj agenciji "Delfi".
- Dogodilo se da je čovek za reklamiranje dodatka deterdžentu potrošio 50 hiljada evra, uplatio reklamiranje na BK i postavio bilborde, a da mu se na kraju nije povećala prodaja, pa ni profit. Jednostavno, pogrešno je informisan, a i obratio se lošoj marketinškoj kući da mu uradi kampanju za proizvod - priča za "Glas" LJuba Đerković, izvršni direktor u agenciji "Delfi".

Glupe reklame

Vladan Božanić, stručni saradnik Centra za istraživanje tržišta, kaže da ljudi iz neznanja ponekad za reklamu troše i više nego što bi trebalo, a desi se da efekti prodaje budu nikakvi.

MOŽE I JARE I PRETPLATA

U zemlji u kojoj pet miliona ljudi pije kafu, reklamiranje ovog napitka nije ništa čudno. Mesečno reklamiranje na "Pinku" samo jednog proizvođača, kad se izračunaju svi parametri, košta i do 50 hiljada evra.
Jedna sekunda na "Pinku" košta od 160 do 2000 dinara. Najskuplji sekund plaća se na premijernim filmovima i može da bude i do 9.000 dinara.
Na RTS najskuplji sekund je od osam do 11 uveče, a tokom serije, filma ili drame, može da košta i 7.000 dinara. Tokom Drugog dnevnika sekund košta 4.000 dinara. I pored astronomskih cena, RTS i dalje nema para da se sama izdržava, nego traži pretplatu.
- Ukoliko se uvede pretplata, RTS bi, kao javni servis, morala da vodi računa o tome kada prikazuje reklame, jer tada ne bi živela isključivo od njih, već i od pretplate. Znači, neće smeti da reklamama prekida filmove. Ovo pravilo ne mora da važi za privatne TV stanice - smatra Vukmirović.

U marketinškoj agenciji "Delfi" stavili su na papir dobre i glupe reklame. Po njima, prvo mesto kod dobrih reklama zauzimaju sve one koje reklamiraju proizvode kompanije "Koka-kola". U to spada ne samo reklamiranje u svetu najpoznatijeg gaziranog pića, već i one za "fantu" i "sprajt". Na drugom mestu našle su se reklame za "neskafu", u koju su uključeni obični ljudi, a na trećem reklame za "kinder jaje" u vidu iznenađenja za decu.

Četvrto i peto mesto zauzele su reklame koje promovišu domaće proizvode. Tako se na četvrtom mestu našla ona za "Veluks krovne prozore", urađena kao bajka, u kojoj glavnu ulogu igraju igračke, predvođene plišanim medom. Na petom mestu su one za "grand kafu", s oprobanom glumačkom ekipom Draganom Nikolićem i Milenom Dravić, kojima se priključio Rade Šerbedžija. Šesta je duhovita reklama za "dureks", u kojoj milioni velikih spermatozoida jure ka devojci, ali je u poslednjem trenutku spasava - kondom. Na sedmo mesto agencija "Delfi" stavila je "pronto", sredstvo za čišćenje, i malog Marka, koji kuburi sa slovom r.

Za prvo mesto među glupih reklama izborio se "bonuks deterdžent" sa sloganom "pametan izbor", na drugom se našao brašnjavi ćelavko iz sredstava za čišćenje "mister propera". Treće je zauzela glumica Bojana Maljević s čistom kosom zahvaljujući šamponu "hed end šolders". Na četvrtom su "olvejz" ulošci, dok je, alal mu vera, peto mesto osvojio Bajaga za "best" cigarete. "bući-bući" sokići, "nekst" plasirani su visoko, zauzeli su šesto mesto, dok se među najglupljim reklamama našao i "aće", sredstvo za čišćenje.

Histerične mame

Besomučno "moje belo nije kao tvoje belo" ili "ne možeš da se upoznaš s devojkom jer imaš perut" pokazali su da su strani proizvodi za ličnu higijenu preplavili naše tržište. Mnogi marektinški eksperti slažu se da su te reklame uglavnom loše.
- Zna se da reklame sa životinjama, decom i lepim ženama najviše privlače. Međutim, i tu ima zloupotreba. Poslednji primer je "Merkator", koji je upotrebio decu da reklamiraju otvaranje marketa, iako ona nemaju nikakve veze s tim. Na Zapadu je to strogo regulisano zakonom; deca mogu da reklamiraju samo proizvode koji se odnose na njih. Mališane u reklamama najviše privlače životinje i lepe žene, a pošto je kod nas skupo iznajmiti dresiranog psa, onda se prekomerno upotrebljavaju (!) žene - smatra Nadežda Milenković.

Prema njenom ubeđenju, reklame s deterdžentima i histeričnim mamama negativno utiču i na devojčice i na dečake. Ona misli da dečaci zbog ovakvih reklama stiču odbojnost prema svojim vršnjakinjama, koje, opet, histerično pokazuju svoje haljinice jer nisu dovoljno bele, dovoljno crvene...

Dragan Vukmirović kaže da mu se ne dopada što su reklame donete sa stranog tržište, a ovde urađen samo simultani prevod.
- Ustvari, oni su uštedeli pare koje bi morali da daju da su istu tu reklamu uradili naši glumci ili manekeni - tvrdi on.

Vukmirović skreće pažnju da je glupo uzimati reklame sa zapada "jer američke i srpske domaćice nisu isto".

Sigurno je da ni američki i srpski potrošači nisu isto. Ako ni po čemu drugom, a ono po tome da uglavnom nemamo dovoljno para za proizvod koji se reklamira kao nešto bez čega ne možemo da živimo.

MIROSLAVA CVEJIĆ


vesti po rubrikama

^dosije

17:00h

"Glas" istražuje: Gde su granice dobrog ukusa u predstavljanju proizvoda u magičnoj kutiji?

 



     


FastCounter by LinkExchange