[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 31.12.2002.
Četvrtak, 02.01.2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Nenad Bogdanović, predsednik gradske vlade, u intervjuu za "Glas" najavljuje

Rešenje su metro i saobraćajni presten

Radićemo mnogo da život Beograđana učinimo dostojnim - od novina u opštinama, do rešavanja svakodnevnih gorućih nevolja ljudi

U Beogradu od 2004. godine neće postojati nijedno nehigijensko naselje, a za te potrebe biće izgrađeno oko 5.000 stambenih jedinica na šest lokacija u gradu.

Do krova nad glavom od 40.000 porodica - beskućnika, u idućoj godini doći će i 1.000 sugrađana koji su kreditno sposobni, odnosno koji mogu ove stanove da otplaćuju u narednih 20 godina, uz učešće od 20 odsto. Iduće godine biće podeljeno i stotinu stanova za socijalno najugroženije stanovnike metropole, a biće useljeno još 450 stanova solidarnosti, što, kako kažu u Gradu, Beograd ne pamti da je podeljeno za godinu dana.

U martu bi trebalo da na ulicama glavnog grada bude 1.300 vozila gradskog prevoza, biće obnovljeno tri puta više ulica nego ove godine, od većih Bulevar vojvode Mišića (u toku sledećeg leta), završetak Ulice kralja Milana, kao i deo Bulevara kralja Aleksandra, od Glavne pošte do Pravnog fakulteta.

Uz pomoć Republičke vlade biće završen i Ostružnički most, a o tome čemu će Skupština grada u 2003. godini posvetiti najveću pažnju za "Glas" kazuje Nenad Bogdanović, predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada:
- Moramo nastaviti neki kontinuitet, a to je i dalje poboljšanje kvaliteta rada komunalnih sistema. Ideja je da se završi podzemna garaža ispred Starog dvora u toku sledeće godine, obnovi vodovodna i kanalizaciona mreža u centru grada, gde su dotrajale cevi, a samim tim i nepotrebno veći gubitak vode. Počećemo izgradnju fabrike vode Makiš 2, i to će potrajati oko dve godine, a posle toga će beogradski vodovod imati ne samo dobru vodu već će voda biti obezbeđena i za neke opštine izvan Beograda koje to žele. Ada ciganlija će biti kompletno komunalno uređena. Pregovaramo sa Direkcijom oko izgradnje tri nova parka. Tražimo dobre lokacije, gde nema zelenila. Deset parkova ćemo potpuno urediti, uvešćemo čuvare koji će dežurati tokom noći, neke ćemo zatvarati. Posadićemo 15.000 novih stabala.

Gospodine predsedniče, pre nekoliko dana ste najavili da će sredinom 2004. godine početi kopanje prvog tunela za laki metro, za čiju su izgradnju Moskovljani pokazali interesovanje, prilikom nedavne posete Beogradu. Kada će, prema Vašim očekivanjima, Beograd imati svoj metro?
- To sve zavisi od para. U pravu su ljudi koji pričaju da se metro ne planira, on se gradi. Da bi ga jednom sagradio ti moraš da uđeš u to i ja mislim da ćemo mi ući u izgradnju. Tek 2004. godine počinje zato što pre toga, iduće godine, stručnjaci za laki metro moraju da urade studiju koja će pokazati sve aspekte opravdanosti izgradnje metroa, i saobraćajne i ekonomske. Prva deonica koja treba da se gradi je recimo od vrha Bulevara kralja Aleksandra do novobeogradske opštine. Tačno mora u toj studiji da se vidi gde je podzemlje, a gde je nadzemlje i kako ga izdvojiti od ostalog saobraćaja.

Koliko bi to koštalo, koliko podzemni kilometar, koliko nadzemni, kojom tehnologijom će biti rađeno, što je normalna studija isto kao što su nekada rađene za klasičan metro. Kada to sagledamo, onda ćemo precizno znati koliko nam tačno para treba da bismo ga završili za tri godine, koliko ako bi radovi trajali pet godina ili deset i onda možemo da napravimo dinamiku. Prosto, moramo taj stručni deo da obavimo, a mi dosad to nismo radili jer smo imali neka druga posla. Morali smo da sredimo našu komunalnu infrastrukturu i saobraćaj, kao i da pokušamo da obnovimo ulice.

S obzirom na to da ste najavili da će ulicama od marta saobraćati oko 1.300 vozila javnog prevoza, ne plašite li se da će zagušenje u saobraćaju postati još veće nego sada?
- Počećemo i izgradnju mosta preko Ade ciganlije 2004. godine, čime će nestati uobičajene gužve kod Sajma, a pre toga ćemo sačiniti i studiju ne samo tog mosta nego i celog unutrašnjeg saobraćajnog prstena oko Beograda, pa ćemo videti i kako ćemo urediti saobraćaj. Zatim, dok budemo radili drugi deo Bulevara kralja Aleksandra od Pravnog fakulteta, gde će istovremeno trajati i pripreme za laki metro, i ako ga bude i ako ga ne bude, tamo ćemo premestiti i baštice sa šinama sa krajeva kolovoza na sredinu ulice. Inače, saobraćaj se ovde može poboljšati. Da se, recimo, pali zeleno svetlo tramvaju, da ide samo po sredini, da ide po zelenom talasu... Moraćemo da poboljšamo saobraćaj, a kako - to će reći stručnjaci jer tome, dosad, nije posvećeno dovoljno pažnje. Žutu traku ćemo iskoristiti još bolje.

Kad se očekuje donošenje zakona o glavnom gradu i u čemu je njegov najveći značaj za žitelje prestonice?
- Glavni problem zakona o glavnom gradu je ono što je problem i sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, što je on u stvari donesen, a nije primenljiv jer mnoge stvari nisu u skladu sa Ustavom. Ustav ne dozvoljava transformaciju lokalne samouprave u mnogim elementima, i u zdravstvu, i u školstvu, predškolskim ustanovama i u mnogim drugama sferama života grada. Mi možemo propisati neke principe decentralizacije, ali ako se ne izmeni Ustav, mi ćemo nešto morati da uradimo, a moja je procena da će morati da se izmeni.

U Beogradu je strašno važno da opštine mogu da zadovolje dnevne potrebe ljudi, od vađenja lične karte do pasoša, bez obzira na to što je to stvar policije, to mora biti skoncentrisano u lokalnoj samoupravi, pa do obdaništa, osnovnih škola, pa i do osnovnog zdravstvenog osiguranja, što je najosnovnija potreba ljudi. Opštine se moraju vratiti lokalnoj samoupravi, ali problem je Beograda što neke opštine imaju po 300.000 ljudi koje su veličine Novog Sada. I sad kakva je to lokalna samouprava? I Novi Beograd, Zemun, Palilula, to su gradovi. Oni nisu u pravom smislu reči lokalna samouprava.

Sa druge strane, Beograd mora da održi svoj princip celovitosti razvoja, celovitog komunalnog rešenja, princip celovite organizacije sistema. Tu treba naći meru i to je sada najveći problem, jer je prirodno da ljudi u sadašnjim lokalnim samoupravama misle da mogu više, a sa druge strane i ljudi koji rade u Gradu isto misle da znaju više nego oni. Svi bi trebalo da zaborave koje su im trenutne pozicije i da u interesu građana osmisle taj sistem. Nemamo mi kao zemlja iskustva u tome šta je prava lokalna vlast, kako ona funkcioniše, kako komunicira sa građanima. Svi to učimo. U Holandiji su građani imali lokalnu samoupravu u 14. veku. Najveću grešku su napravili oni koji su u prvom trenutku decentralizovali vlast, a onda neke osnovne komunalne funkcije nisu mogli da realizuju duže vreme, jer su opštine ušle u utakmicu.

Voleo bih da se donese zakon o gradu, da se jasno definišu prava opština i da ih bude više nego danas, kao i da se mnogo poslova koji se obavljaju danas u gradu obavlja u opštinama. Treba na nivo opština prebaciti i osnovno obrazovanje, i predškolske ustanove, i osnovnu zdravstvenu zaštitu, kompletnu administraciju koja je građanima neophodna za osnovno funkcionisanje, socijalnu zaštitu. To jeste rizik, ali ćemo im mi u tome pomoći i veliki broj ljudi koji rade u Gradu počeće da rade u opštinama.

Šta će iduće godine biti urađeno po pitanju bespravne gradnje?
- To je naše najkomplikovanije pitanje. Sve manje je novih bespravno izgrađenih objekata, ali namerni smo da se regulacionim planovima koliko-toliko izvučemo iz ove situacije. Urbanisti, arhitekte, oni koji se bave klizištima napraviće analizu i reći ovo može, ovo ne može da se legalizuje. Svi oni su znali kad su gradili kuće da je to nenormalno i sad traže pomoć, pa im je drugi kriv. I vlasnici tih kuća ne plaćaju ništa, a imaju i struju i vodu. Oni to moraju da plate, ali verovatno ne odjednom. Omogućićemo im da to učine za nekoliko godina na više rata i da potpuno uđu u legalni proces. To je ozbiljan posao koji će potrajati. Urbanistički zavod je već dobio nalog da snimi te najkritičnije tačke.

Prilikom nedavne posete Beogradu moskovska delegacija je pokazala interesovanje za obnovu objekata porušenih u toku NATO bombardovanja, ukoliko tim objektima bude promenjena namena. Iako ovi objekti nisu u nadležnosti Skupštine grada, da li ćete se i na koji način uključiti u ovaj proces?
- Ta zdanja se konačno moraju doterati jer to su odlične lokacije, ali mislim da je taj posao pogrešno postavljen. Država je raspisala licitaciju za MUP na Autokomandi i tražila toliko mnogo para da se niko nije pojavio. Te lokacije su sporne i verovatno će posle usvajanja povelje preći u nadležnost Republičke vlade. I posle ćemo videti šta će Republička vlada ustupiti gradu, čime će se on baviti. Zasad, nažalost, nemamo nikakve ingerencije, ali smo odlučni da ne tražimo novac, nego da novi ulagač obešteti grad poslovnim prostorom, koji bi potom grad mogao ili da proda ili ustupi.

Kakvo je Vaše mišljenje o nacionalizovanoj imovini?
- Treba vremena da bi se rešio ovaj problem i mislim da će to biti uređeno zakonom, ali se mora reći i da mnoge lokacije nisu ono što su nekad bile. Mitićeva rupa je nekad bila teška periferija Beograda. Ona je postala ovako atraktivna zato što je sve drugo izgrađeno oko nje, dovedena joj je infrastruktura. Ipak, verujem da će zakon definisati prava onih koji su oštećeni. Sve je to komplikovano, ali će se sigurno naći modeli. Mitićeva rupa je i drugi problem, jer ona mnogo košta. Investitor koji ulazi na ovu lokaciju mora da bude jak investitor. Kad smo objavili tender, nisu se javili toliko jaki, a oni koji su se pojavili nisu dali neke garancije Gradu koje su neophodne. Na primer, da neko uzme lokaciju da gradi, a da se ne obaveže kada će završiti posao. Najgora bi bila varijanta da smo nekome dodelili Mitićevu rupu, on nam dao 10 posto avansa i ne završi gradnju ni za 10 godina. To bi trebalo Zakon o izgradnji da definiše.

Kako ćete rešiti problem deponija i pasa lutalica?
- Deponijom će se pozabaviti preduzeća koja se budu bavila odnošenjem otpada. Vinčanska deponija se mora dovesti u red na bazi svih svetskih standarda. Psi lutalice su problem koji će potrajati, jer to je ipak teško rešivo. Građani su nestrpljivi, a s druge strane se u ovaj proces aktivno uključuju društva za zaštitu životinja. Pregovaramo oko toga da azil iz Ovče uklonimo i napravimo na jednom mestu objekat koji treba da zadovolji sve uslove da se to rešava na civilizovan način. U Vinči će biti pseće groblje, a ono što meni nije jasno jeste što se niko ne pita šta se dešava sa životinjskim otpacima, ako ugine krava, konj? Šta sa onim otpatkom prilikom obrade mesa? I gde se to odlaže? Šinterske službe imaju dovoljno vozila, ali čim oni intenzivnije rade, onda se javi neko udruženje za zaštitu životinja.

Čime niste zadovoljni u ovoj godini?
- Skorašnji slučaj sa vodom u Novom Beogradu je stvar kojom sam apsolutno najnezadovoljniji. Nekim ljudima iz komunalnih službi kao da još nije došlo do svesti da su tu postavljeni zbog građana.

Da li nas očekuje poskupljenje komunalija u idućoj godini?
- Ja o poskupljenju ne govorim dok se ono ne desi. U svakom slučaju, nama poskupljenje komunalija diktira platežna moć građana. Postepeno smanjujemo dotacije Grada komunalnim preduzećima, što se odražava na cene koju plaćaju građani. Tako ćemo raditi sve do 2005. godine, kada očekujem da će sugrađani imati takav standard da mogu da plaćaju ekonomske cene komunalnih usluga.

Danijela Stanimirović


vesti po rubrikama

^Beograd

19:22h

Nenad Bogdanović u intervjuu za "Glas" najavljuje: Rešenje su metro i saobraćajni presten

19:31h

Siniša Nikolić o planovima za 2003. godinu

19:39h

Radno vreme prodavnica, pijaca i pošti

19:47h

Novogodišnji program na ulicama košta Skupštinu grada devet miliona dinara

19:53h

I prevoz praznično

20:01h

Paketići za decu bez staranja

20:10h

Ispravnost vode u granicama normale

 



     


FastCounter by LinkExchange