GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


P O D S E Ć A NJ E

Dejton i njegove posledice

Moramo da shvatimo da u svetu vladaju samo interesi

Put koji su Srbi izabrali niškom i krfskom deklaracijom vodio je pravo u Dejton. Parafom i potpisom u Dejtonu i Parizu, Srbi poništavaju sve međunarodne ugovore koji su regulisali unutrašnje odnose u prethodne dve Jugoslavije.

Ovim parafima i potpisima Srbi su odbacili svojih šest stotina godina borbe za slobodu i ujedinjenje. Ovim potpisima Srbi su dokazali svoju nesposobnost za vođenje nacionalne politike. Ovim potpisima, Srbi priznaju da u ovom svetu postoje dva srpska naroda, sa istim pismom, jezikom, verom i običajima koje razdvaja jedan potok, koji se zove Drina.

Ovim potpisima Srbi poništavaju tri miliona srpskih žrtava za poslednjih sto godina i odbacuju svoju sopstvenu tragediju. Ovim potpisima Srbi idu pod okupaciju i ne pitaju koliko će trajati. Ovim potpisima Srbi dokazuju da ne znaju kolika je država srpska. Ovim potpisima dozvoljavaju da se država Srbija i posle potpisa smanjuje. Ovim potpisima legalizuje se tutorstvo nad Srbima.

Ovim potpisom, socijalisti priznaju monarhistički ugovor sa Hrvatima iz godine 1939. Crkveni potpis na blanko papir, koga su podmetnuli socijalisti, izručio je Srbe đavolskoj politici.

Svi ovi potpisi govore u kakvoj smo dubokoj duhovnoj krizi. Pred budućim pokolenjima neće biti opravdanja za ove poraze koje su Srbi pretrpeli u poslednjih 60 godina. U svim ovim porazima vojnim, ali više političkim, Srbi nisu znali pravilno da se postave prema suparniku i nisu dobro ocenili svoju snagu - duhovnu, vojnu i materijalnu. Politički potezi koje su povlačili bili su pogubni za srpski narod.

Dve svetske internacionale, stvorile su prve dve Jugoslavije. Za stvaranje druge Jugoslavije palo je preko milion srpskih života, a kao "ratni zločinci ubijeni su đenerali Mihailović i Nedić". Za stvaranje treće Jugoslavije ponavlja se režija i scenario istih internacionalista, sa mnogo većim zahtevima, gde su čisto srpske teritorije date večitim srpskim protivnicima i gde, ponovo Srbi, treba da izruče vođe srpskog narodnog otpora da ih likvidira međunarodna sudska zavera.

Prvi decembar 1918. i dvadesetdeveti novembar 1943. godine dobili su svoj kraj 14. decembra 1995. godine. U Parizu se odigrao početak i kraj srpske utopije o bratskim narodima, o bratskim zajedničkim ćželjama oslobođeśnja od stranih ugnjetača.

Iz ovog posrnuća, Srbi moraju i treba da izađu obnovljeni i duhovno jači. Srbi moraju uvesti svoje stare demokratske tradicije, obnoviti demokratske političke institucije, ako žele u svetskoj zajednici biti priznati. Mi Srbi, moramo da shvatimo da u svetu samo interesi vladaju i da se mi u to moramo uklopiti ili ćemo, kao narod srpski, nestati.

Radoslav Maljković
Beograd


U J D U R M A

Božić Bata, a ne Deda Mraz

Postoji jedan uljez koji se uvukao u naš narod i već 50 godina on je deo svih nas. Međutim, zbog greške koju uporno ponavlja, otkriven je. On dolazi sedam dana ranije.

Polako nam stižu novogodišnji i božićni praznici i, dok u celom svetu dečije želje ispunjava Božić Bata (koji dolazi za Božić), naša deca i dalje čekaju Deda Mraza!!! Zašto? Ko je taj Deda Mraz? Deda Mraz je samo jedan od pokušaja komunističkog režima da otrgne narod od crkve i da skrene pažnju ljudi sa najvećeg hrišćanskog praznika - Božića. Za razliku od drugih ekskomunističkih društava koja su izašla iz 50-godišnje zablude i vratila se tradiciji, nama se i dalje priviđa izvesni "drug Deda Mraz".

U celom hrišćanskom svetu Nova godina predstavlja samo kalendarski prelaz iz godine u godinu i simbolično se obeležava. Kod nas je pokušano kultom Deda Mraza da se Novoj godini doda, a Božiću oduzme na značaju, u cilju da bi se deca više radovala Novoj godini nego "tamo nekom Božiću". Sa druge strane, Božić predstavlja najveći hrišćanski praznik, rođenje Gospoda Isusa Hrista.

Zato je krajnje vreme da "drug Deda Mraz" ode zauvek u penziju, i pusti Božić Batu da radi svoj posao, ali sedam dana kasnije (na Božić), kada je i vreme.

Poštovalac Božić Bate,

Jelena Hercegovac
Beograd


P R O C E N A

Gospođa Plavšić je hrabra žena

Molim gospodina urednika da objavi ove moje misli u vezi sa izjavom gospođe Plavšić, koja se nikada ne sme zaboraviti, jer ono što je izjavila može da služi na čast svakom poštenom čoveku, posebno na našim prostorima.

Sve ono što je izgovorila gospođa Plavšić vidi se da je dugo, dugo razmišljala, i da je na sopstvenim zaključcima došla do saznanja da je bila u zabludi. Na njenu, i svih nas nesreću, istorija srpskog naroda se učila i prošlost saznavala uglavnom preko epske poezije. Udžbenici istorije nisu u mnogim slučajevima bili utemeljeni na faktografiji i stvarnim činjenicama. Naučnici i istraživači iznosili su istorijske činjenice na osnovu arhivske i arheološke građe, ali to nije prihvatano u sredini našeg čoveka, koji se zanosio samo hrabrošću svojih predaka, slušajući priče od svojih staratelja i vaspitača, a istina o stvarnim događajima je tumačena kao zlonameran i "nepatriotski" akt.

Pošto u našem narodu ima skoro polovina nepismenih i neobaveštenih ljudi, ne može im se zameriti odbijanje istine. Od najranijeg detinjstva naš čovek sluša o slavi Nemanjićkog carstva, o junaštvu i pobedama Kraljevića Marka nad Turcima, o Milošu Obiliću... Ovakve bajkovite epske pesme su bile neophodne u vreme viševekovne turske uprave, ali danas se ne mogu uzimati za "napajanje" naroda o slavi i veličini naših predaka.

Gospođa Plavšić ni sama nije bila svesna koliko je bila rob nezdrave prosvetne politike, kojoj smo svi mi bili izloženi. I, shvativši svoje zablude, a čestitog karaktera i duboko religiozna, nije mogla da dozvoli sebi a da to javno ne prizna. Uz Božju pomoć sagledala je žrtve, za koje je bila i slepa i gluva, svesno je prihvatila posledice svoje zablude i glasno i jasno izjavila da je pogrešila. Tim svojim glasnim pokajanjem uzdrmala je savest javnog mnjenja i mnogih poštenih koji su bili takođe u zabludi. Skinula je ljagu sa svoga naroda o kome se, nažalost, vrlo ružno mislilo, a prihvatila sopstvenu krivicu.

Gospođa Biljana Plavšić je svojom izjavom jasno definisala stav prema žrtvama i oslobodila krivice svoj ionako napaćeni i neobavešteni narod. Zato je odbila u Haškom tribunalu da "sarađuje" sa tužiocem, jer smatra da čovek jedino može sam sebe da kazni ako je u stanju da se pogleda u ogledalo svoje savesti. I za to je potrebna hrabrost. (Sic!)

Miroslava Simonović, penzioner
Beograd


P R O T E S T

Vojni penzioneri oštećeni

Na sednici Gradskog odbora UVPJ - Niš održanoj ovih dana konstatovano je veliko nezadovoljstvo vojnih penzionera zbog kašnjenja isplate i zbog velikog zaostajanja visine penzija iza zakonom određenih nivoa.

Konstatovano je, da samo zbog velike nebrige Savezne vlade prema VJ , plate pripadnika VJ zaostaju 200 do 300 posto u odnosu na zakonom određene nivoe prema prosečnim platama u Srbiji. Umesto da odnos bude 1: 3 do 5, sada je 1:0,8 do 2.

Da bi se izmanevrisala obaveza prema vojnim penzionerima, aktivnim licima u VJ se kroz platu daju razni dodaci koji ne ulaze u penzijski osnov pa se tako, bar trenutno, umanjuje nezadovoljstvo oficira, a vojnim penzionerima se na nepošten način zakida na penzijama. Na taj način vojne penzije, već četiri godine, ne iznose 85 posto od odgovarajuće plate u VJ već su sišle na nivo od oko 57 posto.

Plate u nekim privrednim granama, saveznoj i republičkoj administraciji daleko prevazilaze primanja u VJ. Nije pošteno da odbornici opštinske i gradske skupštine u Nišu imaju plate veće od najveće u VJ, a poslanici i činovnici republičke skupštine i Vlade, kao i profesori Pravnog fakulteta u Beogradu i tri do četiri puta!

Savezni i republički organi vlasti često zaboravljaju da postoji i Vojska Jugoslavije koja u vrlo teškim uslovima izvršava i najteže zadatke gubeći i živote svojih pripadnika. Sebi neskromno i nezasluženo povećavaju primanja i do 40 posto u jednom potezu, a pripadnici VJ žive i rade u najtežim materijalno - finansijskim uslovima, do sada nezabeleženim.

Zato vojni penzioneri osuđuju ovakav sebičan i nepravedan odnos saveznih i republičkih organa vlasti i zahtevaju da se navedene nepravde što pre isprave.

Božidar Đokić, predsednik Udruženja vojnih penzionera
Niš