[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 19.12.2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS SAZNAJE
Dovršetak železničkog čvora "Beograd" mogućan i sa malo para (2)

Uložena milijarda $ potrebno još 85 miliona $

Staru železničku stanicu u Beogradu menjaju od 1911,

a kad se dignu šine i peroni, devize će, veruju, same sletati

Zamena stare železničke stanice novim "beogradskim železničkim čvorom", koji, umesto jedne glavne, predviđa četiri putničke i tri robne stanice, počela je 1973. Samo godinu dana pošto je ucrtan u Generalni urbanistički plan grada.

O novoj železničkoj stanici razmišljalo se još početkom prošlog veka, 1911. Već tada je nedostajala železnička stanica kroz koju vozovi prolaze, a ne u kojoj se svi pravci završavaju.

Za "Prokop" dva projekta

Za sledeću godinu "Beograd čvor" je uradio dva projekta.
- Za jedan treba dvanaest miliona evra. Njima bismo uradili grejanje, vodovod, kanalizaciju, i saobraćajno povezali kotu 105 sa autoputem. Za 35 miliona evra uradili bismo perone, saobraćajno povezali kotu 105 s Bulevarom mira, uradili infrastrukturu i osposobili svih deset železničkih pruga. Ako Republika i Grad ovo prihvate i daju pare, sigurni ćemo dobiti mnogo povoljnijih ponuda iz inostranstva - veruje Siniša Stefanović.

- Stara stanica je izgrađena negde 1881. godine. Preko Save je bila Austrougarska, zato je poslednja stanica bila na mestu današnje. I tako do danas. U svetu, kada se grade nove stanice, gleda se da budu prolaznog tipa, odnosno da se na njima ne zadržavaju vozovi - objašnjava Siniša Stefanović, tehnički direktor u "Beograd čvoru", preduzeću za izgradnju železničkog čvora "Beograd".

Nova koncepcija "beogradskog železničkog čvora" bila je potrebna iz više razloga. Prvi je, rasterećenje Savskog amfiteatra, drugi, da se odvoji putnički od robnog saobraćaja, zatim da sve pruge budu dvokolosečne i elektrificirane, kao i da se izbegnu i razreše na različitim nivoima sve zajedničke tačke s drumskim saobraćajem.

Sve se zamrzlo

Na Savskom amfiteatru, iza upravne zgrade stare železničke stanice, trenutno su pruge za putnički i robni saobraćaj.
Kako je od 19. veka Beograd rastao, tako se širila i stanica, na uštrb jednog od najlepših delova grada.
- Pogrešna je pretpostavka da bi stanica "Beograd-centar", poznatija kao "Prokop", trebalo da zameni staru železničku stanicu. NJu bi, prema urbanističkom planu, trebalo da zamene četiri putne i tri robno-železničke stanice. Jedna od putničkih stanica je "Beograd centar", zatim stanice "Zemun", "Novi Beograd" i "Rakovica". Robne stanice bile bi "Makiš", "Karaburma i "Zemun". Da bi se uklonila sadašnja Glavna železnička stanica, potrebno je uraditi i dve tehničko-putničke opslužne stanice "Kijevo" i "Zemun" za pranje i popravku vozova - nabraja Stefanović.

Neće ni džabe

Kako izgleda kad se odbiju investitori može poslužiti i primer projekta francuske vlade. Francuska vlada je ponudila Jugoslaviji da pošalje stručnjake koji bi besplatno ispitali isplativost izgradnje beogradskog železničkog čvora. Potpis za taj projekat dali su čelnici kako "Beograd čvora" i ŽTP, tako i Ministarstva za građevinu i saobraćaj, da bi na kraju jedino Grad odbio da potpiše. Tako je ispalo da se ni oko jednog besplatnog projekta Grad i Republika ne mogu dogovoriti.
- Odbio sam da potpišem jer su zauzvrat Francuzi tražili i da im damo da završe "Prokop" i još neke projekte. Kad sam to predočio ministrima, i oni su na kraju povukli svoje potpise - tvrdi Ljubomir Anđelković.

Prema njegovim rečima, od 1973. do 2000. izgrađene su tri putničke stanice koje već sad mogu da služe "beogradskom železničkom čvoru".
- Potrebno je još uraditi "Beograd - centar". Dosad je urađena robna stanica "Zemun", a da bi ceo projekat proradio, potrebno je da se završe preostale robne i tehničko- opslužne stanice. Za sve to treba još 85 miliona evra, što nije mnogo ako se uzme u obzir da je dosad u ovaj projekat uloženo oko milijardu dolara - tvrdi Stefanović.

Posle 5. oktobra 2000. naglo su stali i svi radovi na "Prokopu".
Iako su posle tih događaja mnogi pričali da bi "Prokop" trebalo zatrpati i tako obezvrediti uloženi novac, Stefanović naglašava da su projekat izgradnje "beogradskog železničkog čvora" više puta proveravale mnoge institucija. Poslednji put su to radili Saobraćajni fakultet i CIP, i tada je dokazano da je ovo najbolji projekat koji može da zameni staru železničku stanicu.

Kao što je "Glas" već pisao, za završetak "beogradskog železničkog čvora" zainteresovani su mnogi investitori. Jedna od najozbiljnijih firmi je izraelska korporacija koja okuplja više kompanija iz ove zemlje. Izraelci su nudili 60 miliona evra samo za završetak "Prokopa". Zauzvrat, tražili su da im se da kota 105, ploča ispod koje leži deset železničkih pruga sa peronima. Na njoj bi izgradili tržni centar od 35 hiljada i poslovni prostor ŽTP od pet hiljada kvadrata.

Za dve godine?

Ali, "Beograd čvor" nije uspeo da odobrovolji Grad i Republiku da se Izraelcima omogući da brzo završe "Prokop", koji bi prve finansijske efekte imao već 2004, kad počinje Olimpijada u Atini. Pored toga, oslobodio bi se Savski amfiteatar od pruga stare železničke stanice. Samo ovo zemljište procenjuje se na barem pet milijardi evra. Tu bi se izgradio poslovni centar sa oko dva miliona kvadrata.

Zbog toga što radovi na "Prokopu" i dalje stoje Ministarstvo za saobraćaj izdvojilo je za sledeću godinu 80 miliona dinara, kako bi se zaštitio od propadanja. Nezvanično, i Skupština grada će dati 40 miliona dinara.

U "Beograd čvoru" kažu da je za zaštitu ovog objekta potrebno još 40 miliona dinara. Ovih dana je Radmila Hrustanović, gradonačelnica Beograda, izjavila da je Grad ove godine imao višak od čak tri milijarde dinara. Gradu se isplati da da 40 miliona dinara, s obzirom da je dosad u njegovu izgradnju i najaviše uložio. Prema proračunima, čak 62 odsto para.

Još početkom godine, kad su investitori počeli da dolaze, Aleksandar Bogdanović, direktor "Beograd čvora", izjavio je za "Glas" da bi sa svim pregovorima "Prokop" mogao da bude gotov za dve godine. Danas, zbog spornog vlasništva nad "Prokopom" između Grada, Republike i ŽTP, to više nije sigurno.

MIROSLAVA CVEJIĆ


vesti po rubrikama

^tema

17:30h

"Glas" saznaje: Dovršetak železničkog čvora "Beograd" mogućan i sa malo para (2)

17:45h

"Glas" pita: Da li se deca žale na nastavnike s razlogom ili zato što im se - može?

 



     


FastCounter by LinkExchange