[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 5. decembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Muzej Nikole Tesle danas proslavlja pola veka postojanja

Zbirka ličnih predmeta

Povodom jubileja danas će publici biti predstavljena umetnička dela i predmeti iz Tesline lične zaostavština

Da je kojim slučajem poznati naučnik Nikola Tesla bio pripadnik zapadnog hrišćanstva, danas bi verovatno trgove u velikim svetskim gradovima ukrašavali njegovi spomenici.

- Odluku o osnivanju ovog muzeja donela je Vlada FNRJ 5. decembra 1952. godine, a tri godine kasnije je otvoren za posetioce u Krunskoj ulici broj 51. Osnovan je zaslugom Save Kosanovića, sina Tesline sestre Marice, koji je bio njegov jedini pravni naslednik. On je svu Teslinu zaostavštinu doneo iz Amerika u Beograd i predao Muzeju, što je bila poslednja želja našeg genija - priča Draginja Maskareli, istoričar umetnosti i autor umetničke zbirke Muzeja Nikole Tesle.

Prema njenim rečima, posetioci će povodom ovog jubileja prvi put moći da vide umetnička dela i predmete iz lične zaostavštine slavnog naučnika koji su do sada bili u arhivskoj građi muzeja. Krenulo se sa obradom manjih zbirki, tako je prošle godine obrađena i prikazana zbirka odlikovanja Nikole Tesle.

- Na obradi sam radila više meseci. Izložena umetnička zbirka sastoji se iz tri celine: zbirke likovne i primenjene umetnosti iz zaostavštine Nikole Tesle, zbirke memorijalnih predmeta i zbirke likovne i primenjene umetnosti nastale tokom rada Muzeja. Osim umetničkih predmeta iz Tesline zaostavštine, koje je veliki genije čuvao u svom vlasništvu do kraja života i različitih likovnih predstava Tesle koje su rad Ivana Meštrovića, Frana Kršinića, Nebojše Mitrića, Stevana Dukića, Mihaila Paunovića, Nebojše Radojeva i Miloša Gvozdenovića, na ovoj izložbi su i dela poznatih slikara sa nekadašnjeg jugoslovenskog umetničkog prostora - ističe Draginja, ćerka poznatog slikara Maria Maskarelija čija je slika izložena u ovoj postavci.

Ona ističe da je ideja o ovakvom načinu obeležavanja jubileja Muzeja potekla od Gradskog sekretarijata za kulturu, koji je sve i finansirao.

Prepiska sa Meštrovićem

Prema prepisci se vidi da su Nikola Tesla i Ivan Meštrović gajili veliko međusobno divljenje i poštovanje. Tesla je imao želju da Meštrovićeve čudotvorne ruke naprave njegovu bistu, o čemu ga je obavestio.
Tesla je uputio 1939. telegram Meštroviću u Zagreb , koji otprilike glasi:"radi našeg potomstva i sveg slavenskog roda želim da posle moje smrti ostane bista od čudotvorne ruke Meštrovića".. Tu je bilo još nekoliko rečenica i telegram je potpisao sa Vaš obožavatelj Nikola Tesla. Meštrović mu je odmah odgovorio da pristaje i da zato sredstva nisu potrebna. Posle devet godina od naučnikove smrti 1952. godine izlivena su dva primerka Tesline biste, jedan je u Muzeju u Beogradu a drugi Tehničkom muzeju u Beču. Treći je bio izliven osamdesetih godina za dvorište gimnazije u Gospiću.

Patentirao hranu za piliće

U njegovoj zaostavštini su sačuvana i dva nacrta za logo hrane za piliće koja se zvala "Faktor Auktus" i koja je 1938. zaštićena robnim žigom u Americi.
- Iako je Tesla imao preko 100 patenata jedino je ova hrana zaštićena robnim žigom. Tesla je proučavao rast pilića i golubova u zavisnosti od vrste hrane koja im se daje i došao do rešenja koje je kasnije patentirao. Hrana za golubove nije patentirana iako je bio nacrtan i logo za ovu hranu. Iz ovoga se vidi njegova ljubav i interesovanje za prirodu i živi svet - kaže Maskareli.

- Tesla u svojoj zaostavštini nije sačuvao veliki broj umetničkih predmeta, a ono što je sačuvano, iz dosadašnjih saznanja pokazuje da nije imao veliku sklonost prema sakupljanju. Na to je uticao najviše prostor, jer Tesla nikada nije imao ono što se zove dom, poznato je da je živeo u hotelu. Ipak, jedan deo je sačuvan i stigao je do nas. Ti predmeti su tokom ove godine popisani i muzeološki obrađeni a jedan deo je izdvojen iz arhivske građe - objašnjava Draginja Maskareli, koja je obradila i priredila ovu izložbu.

Kako ona navodi, među tim predmetima sačuvane su i tri karikature na kojima je prikazan Tesla. Jedna od njih je posebno zanimljiva i njena kopija je u stalnoj postavci muzeja jer je crtački izuzetno dobro urađena, a autor je nepoznat.

- Na njoj je prikazan Tesla u elegantnom odelu i sa cilindrom kako sedi za kafanskim stolom. To je jedna scena iz društvenog života, što je suprotno dosadašnjim predstavama o asocijalnom naučniku. Tu može da se vidi da je Tesla vodio računa o svojim pojavljivanjima u javnom životu. Za drugu karikaturu imamo potpis nekog Fajerena, ali drugih podataka nema. Treća je delo poznatog američkog karikaturiste Gvina Markusa - kazuje Draginja Maskareli.

Prema njenim saznanjima Tesla nije voleo da pozira umetnicima ali i tu je bilo izuzetaka gde je pristao.
- Reč je o "Plavom portretu" iz 1916. godine, koji je prodat na jednoj aukciji i od tada mu se gubi svaki trag. Njega je radila princeza Vilma Ljevov - Parlagi, Teslina prijateljica sa kojom se družio u Americi. To je jedini put, za koji se zna da je pristao da pozira jer u principu nije želeo da odvaja vreme i energiju za to - ističe Maskareli, ovaj detalj kao posebnu zanimljivost.

Što se tiče potomaka i rođaka Nikole Tesle, postoje njih nekoliko koji žive u Americi.
- Jedan od njih je Viliam Terbo, koji je promenio ime. Terbo je promenjeno prezime od Trbojević. Drugi Trbojevioć živi u Čikagi i ima svoj restoran, a to su potomci njegove sestre. Još ima poneki Mandić od kojih je bila njegova majka, ali to su sve daleki rođaci - kaže Dubravka Smiljanić, sekretar Muzeja.

Povodom ovog jubileja izložbu će danas otvoriti akademik Vojislav Korać, brat Veljka Koraća, prvog direktora Muzeja. Svi zainteresovani posetioci moći će da vide zanimljive predmete do 10. januara 2003. godine.

Kristina Vlahović - Stana Pikula


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

14:44h

Senzacionalna tvrdnja niškog istoričara dr Dragoljuba Simonovića

15:16h

Studenti, stipendisti zadužbina BU o uspehu i svojim planovima

15:35h

Neobičan, a jednostavan izum Subotičanina Stipana Saulića

15:58h

Muzej Nikole Tesle danas proslavlja pola veka postojanja

16:15h

Američki biolozi ustanovili da foka ima izuzetnu memoriju

 

 


     


FastCounter by LinkExchange