[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 1. decembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Najprestižnija francusko državno priznanje za slikarstvo dodeljeno srpskom umetniku

Nenadu Ziliću nagrada "Fondasion d Frans "

"Umetnost je svedena na robu još od vremena kada je Rembrandt bankrotirao jer

nije poštovao zahteve naručilaca", kaže Nenad Zilić

(Od našeg stalnog dopisnika)

Strazbur - Najprestižnija držana nagrada za slikarstvo u Francuskoj, koju svake godine dodeljuje "Fondasion d Frans ", pripala je ove godine srpskom slikaru Nenadu Ziliću. Ovaj umetnik srednje generacije (rođen 1957. u Užicu), diplomirao je slikarstvo na Akademiji u Beogradu, a poslediplomske završio u Beču kao stipendista ugledne Herderove fondacije. U Pariz je došao 1994. godine jer je, kako kaže, za njega to bio i ostao centar umetnosti ".

Srpski slikari na Jesenjem salonu u Parizu

"Kod nas postoje izvanredni slikari koji rade sa velikom ozbiljnošću i ljubavlju. Prošlogodišnji boravak grupe francuskih slikara i kritičara, povodom izložbe Jesenjeg salona u Gradskoj galeriji u Užicu, rezultirao je pozivom srpskim slikarima da ove godine izlažu na pariskom Jesenjem salonu. Francuski gosti bili su impresionirani kvalitetom slikarstva koje su u Srbiji zatekli ", kaže Nenad Zilić koji je dobitnik više nagrada pariskog Jesenjeg Salona.

Protiv "industrije ničega "

"Epoha u kojoj živim za mene je antiduhovna i kukavička, opterećena agresijom netalentovanih. "Konceptualna umetnost" nastoji da kulturnoj javnosti nametne svoju "industriju ničega" kao jedini reprezentativni izraz savremene umetnosti.
Naspram ovih kvazi vrednosti, uprkos svim destrukcijama koje obeležavaju vekove, vrhunska umetnička dela svedoče o neprekidnom ljudskom naporu da održi i prenese duhovnu supstancu egzistencije ", napisao je Slikar Nenad Zilić, konkurišući za nagradu "Fonadsion de Frans, " čiji je ovogodišnji dobitnik.

Slikara zatičemo u ateljeu u Normandiji, okruženog njegovim platnima iz kojih izbija gotovo šokantna energija. Nazivi : "Stvaranje Eve, "Van Gog "… Slikarstvo na tragu beogradske umetničke grupe"Medijala " i klasičnih majstora slikarstva srednjeg veka i renesanse. Njegovi uzori su : Đoto, Fra Anđeliko, Mikelanđelo. Od savremenih slikara : Arsil Gorki i Fransis Bejkon.

Kako bi ti sažeo tvoje iskustvo u Francuskoj,
pa i u Evropi s obzirom da si jedno vreme kao stipendista boravio u Nemačkoj?

Svoju zemlju nikada nisam doživljavao kao mesto gde čovek može profesionalno da se bavi slikarstvom. Uprkos nagradama koje sam u Jugoslaviji dobio, podršci mog profesora Stojana Šelića, Olge Jančić i nekolicine prijatelja, nisam pronalazio dovoljno podsticaja koji su mi bili neophodni u to vreme. U Pariz sam došao 1994. godine. Nekoliko godina proveo sam u pokušajima da organizujem život i pronađem prostor za rad. To je išlo dosta teško i bilo uglavnom neuspešno. Vremenom sam ,izlažući na grupnim izložbama kao što su Jesenji salon, Monako, Komparezon, upoznao ljude koji su počeli da prate moje slikarstvo. U međuvremenu sam se nastanio u Normandiji gde sam našao uslove i atmosferu za kontinuirani rad. Sledilo je nekoliko samostalnih izložbi slika i crteža.

Kakvo je vaše iskustvo sa tržištem umetničkih dela i šta mislite o
"opasnosti " komercijalizacije umetnosti o kojoj mnogi govore?

Tržište za figurativno slikarstvo je ograničeno. Ja zapravo i nemam nikakav uvid u to šta se na njemu dešava. Lično slike prodajem kolekcionarima. Moj agent je taj koji pronalazi puteve ka kupcima. Tržište slika je apstrakcija kakva je i berza uostalom. Umetnost je svedena na robu još od vremena kada je Rembrandt bankrotirao jer nije poštovao zahteve naručilaca. U našem vremenu sve je komercijalizovano. Verovatno je prava umetnost svedena na to da mora da bude "prošvercovana " da bi se uopšte negde pojavila. Inače, mislim da umetnost i tržište nisu suštinski povezani. Tržište ne može da ubije umetnost, a ne može joj ni pomoći. Tržište, međutim, može da pomogne umetniku da sa manje napora radi svoj posao.

U Francuskoj nova vlast desnog centra preporučuje privatno mecenstvo.
Koju od ove dve mogućnost vidite kao bolju za same umetnike ?

Videćemo šta će uraditi desnica. Levica je veoma podržavala takozvane "nove tendencije " koje lično ne doživljavam kao umetnost. To je za mene ponekad duhovita, često pretenciozna, i skoro uvek privatna zabava, koje se posredstvom nekih kulturnih institucija publici nameće kao umetnost. Nadam se da će desnica, ma kako to kod nas a i ovde konzervativno zvučalo, dozvoliti mogućnost ravnopravnog prisustva i tzv. "tradicionalnog slikarstva ". Mislim da ma kako bili moderni i tolerantni prema svemu što je novo, umetnost ima dug prema tradiciji i ono što će ostati iza nas je samo ono što se upisuje u kontinuitet tradicije evropske umetnosti. U umetnosti nema progresa. Nadam se takođe da će novi poreski zakoni olakšati kupovinu umetničkih dela.

Nataša Jokić


vesti po rubrikama

^intervju

17:42h

Mlađan Dinkić, guverner NBJ,o prekretnici reformi i zašto G17 postaje stranka

17:58h

Nenadu Ziliću nagrada "Fondasion d Frans "



     


FastCounter by LinkExchange