[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 4. novembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Reporteri "Glasa" u Vučitrnu, gradu koji polako nestaje

Beže i Albanci starosedeoci

Došljaci sa planina doneli svoje navike.

Žive u tonama đubreta. Sve srpsko temeljno uništeno

To je varoš sa dve hiljade kuća, tekijom, školom, lepim voćnjacima i vinogradima. Ovako je čuveni turski putopisac Evlija Čelebija opisao Vučitrn u 17. veku, a Hađu Kalfa ga pominje kao glavno mesti i sedište sandžaka pod imenom, Veldžterin.

Arnold Harfa pominje ga kao "znatno mesto i veliko tržište na Kosovu".
Današnji putnici namernici zatiču sasvim drugačiju sliku, različitu i od one od pre tri i po godine.

Saobraćajna oznaka na kojoj je nekada na srpskom i albanskom pisalo da se sa puta Kosovska Mitrovica- Priština skreće u Vučitrn, sada pokazuje pravac ka istom gradu drugog imena- Vuštri. Sve je albanizovano u ovoj staroj srpskoj prestonici, u kojoj su vladali Vojinovići, Brankovići…

Primećujemo da čak i kameni most iz 11. veka i kulu Vojinovića sadašnji žitelji Vučitrna, koji su u grad prvi put kročili tek posle dolaska Kfora 17. juna 1999. godine, prisvajaju i predstavljaju kao baštinu albanskih velmoža. Kojih, ne znaju da kažu.

Grad opevan u pesmama iz pretkosovskog ciklusa danas postoji samo u njima. I u uspomenama onih koji su nekada u njemu živeli: Srba, Turaka, Albanaca, Roma, Muslimana...

Od jednog starijeg Vučitrnca, Turčina, saznajemo da je u gradu iz dana u dan sve manje starosedelaca.
Posle Srba i Roma, Vučitrn je napustio i veći broj Turaka, a u Tursku odlaze i Albanci. Ne mogu da žive među ljudima koji su doneli neke svoje navike, nimalo gradske.

Vučitrn, onaj kakav je bio do 17. juna 1999, kada su francuski vojnici Srbima dali rok od pola sata da ga napuste, jer nisu mogli da ih brane od terorista koji su se spuštali s Čičavice, više ne postoji.

Groblje sačuvano

Vučitrnsko groblje jedno je od retkih srpskih grobalja koje nije uništeno, a spomenici porušeni, pre svega zahvaljujući vojnicima Kfora koji su uspeli da brzo ugase požar koji je zahvatio eparhijski dom. Nekadašnja sala je spaljena, crkva je malo oštećena, ali je ikonostas spasen i sada je na sigurnom.

Takav utisak stekla je ekipa "Glasa", prva, i za sada jedina novinarska, bar što se srpskih novinara tiče, koja je u poslednje tri i po godine bila u ovom gradu, ako se tako može nazvati ono što je ostalo od nekadašnjeg Vučitrna.

Mnogo toga se promenilo u odnosu na naš poslednji boravak tamo, u vreme kada je bombardovan. Ruševina, bar onih koje su posledica bombardovanja, ali i borbi između jugoslovenskih snaga bezbednosti i terorista, jer iz skoro svake albanske kuće se pucalo, više nema. Brojne humanitarne organizacije iz celog sveta pomogle su Albancima da obnove porušeno, ali ništa što se vidi ne odaje utisak neke urbane sredine.

Veliki deo grada još uvek je u ruševinama i deluje sablasno, čak i kada je, kao pre nekoliko dana, kada smo ga posetili, obasjan suncem. Srpskih kuća gotovo da i nema. Skoro sve su prvo opljačkane, zatim srušene, pa spaljene.

Za svega jedan dan, 17. juna 1999. u plamenu su nestali čitavi nizovi kuća, ulice, naselja, kako srpska, tako i romska, pa čitav ambijent deluje kao velika scena za snimanje filma strave.

U svom rušilačkom pohodu, saznajemo, teroristi su uništavali i palili sve što pripada Srbima i Romima. Ostalo je samo nekoliko kuća u koje su se uselili nekadašnji oficiri "OVK".

Ogromna saobraćajna gužva, koju je teško opisati, i koja nije samo petkom kada je ovde pijačni dan, pešaci koji izleću na kolovoz, loši i uski putevi koji vijugaju između višespratnica građenih bez ikakvog reda, deo su današnje vučitrnske razglednice na kojoj se ne nazire ništa od stare čaršije. Svega desetak zgrada probudi uspomene na nekadašnji Vučitrn, a i one su ruinirane.

Po dolasku u grad Albanci iz sela sa Čičavice, iz Drenice, Šalje i Bajgore, Albanije, doneli su svoje navike. Uselivši se u nedovršene stanove modernih višespratnica prilagodili su ih svome načinu života. Posledice su vidljive na svakom koraku. Jedna od njih je i činjenica da Vučitrn više nema reku. Ima samo mostove ispod kojih su tone i tone smeća.

Gde je srpska milicija...

Kako izgleda život u ovom gradu, saznajemo od nekolicine Albanaca. Žale se da su krađe automobila, šverc droge, pljačke, tuče i pijanstva deo svakodnevice. Mirnije se živelo pre rata, tvrde, kada je srpska milicija čuvala red.
Sada se vučitrnskim ulicama kreću međunarodni policajci i pripadnici KPS, koji se školuju u ovdašnjoj Policijskoj akademiji i predstavljaju osnovu za stvaranje ozbiljnih policijskih snaga. Međunarodni policajci ostaće bar još nekoliko godina.

Stari kameni most, koji je pošto je Sitnica promenila tok ostao na suvom, inače delo majstora koji je gradio i onaj cara Dušana u Skoplju, danas je odličan prostor za parkiranje traktora. Zaprežna vozila parkiraju se ispod lukova. Od mnoštva kamiona, traktora i autobusa nemoguće ga je fotografisati, a isto je i sa starom kulom, Kaljajom, turskim kupatilom sagrađenim na temeljima srednjevekovne crkve.

Prolazimo pored nekadašnjeg stadiona. Oko njega gomile smeća. Saznajemo da fudbalski klub i dalje postoje, ali niko ne zna da je prvi FK osnovan 1912. godine i zvao se "Srpski mač", potom "Radnički".

Jedva se probijajući vozilom koje ne može da se uskim, izrovanim i prašnjavim ulicama, prepunim automobila, kreće brzinom većom od 10 kilometara na sat, stižemo do crkve Svetog Ilije, iz 1834. godine. Sa prozora parohijskog doma posmatra nas vojnik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Na jarbolu u crkvenom dvorištu vijore se dve zastave- NATO-a i Emirata.

LJILJANA STALETOVIĆ


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

14:57h

Neobičan testament nemačkog milionera i plejboja Rolfa Edena (72)

15:21h

Ekipa "Zone Zamfirove" uz trubače proslavila bioskopsku premijeru u Nišu

15:45h

Reporteri "Glasa" u Vučitrnu, gradu koji polako nestaje

16:04h

Prvo humorističko veče Ginisovog rekordera Bata Janje

 

 


     


FastCounter by LinkExchange