GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Reagovanje

Čemu se, pa čudite ?

Gospodi Antoniju Đuriću i Miloradu Daničiću

Čemu se, pa, čudite, gospodine Đuriću? Traži li tako sraman potez - ukidanje predstave "Solunci govore"- objašnjenja?
Čak i ljubaznu Vašu pretpostavku, da je o nečem sasvim ličnom, ipak reč? Sujetu upravnika pozorišta ranio izvestan glumac!?

(Ene!) Polazeći da su skorojevići - spasitelji (poput svih, ali u baš svih modernih spasitelja, u načelu) uvek puni, prepuni sebe... Ali, otkud onda u toj "prljavoj igri" i predsednica Matice iseljenika Srbije, jedna dama? Pavlov, naravno, genijalni akademik Pavlov.

"Uslovni refleks" citiram poljskog pisca Vitolda Gombroviča "u tome je sva tajna. Kad se hoće da Pavlovljevom psu line pljuvačka, ne treba mu pokazati meso, nego zatrubiti". Pa, tako i ovde, u Srbiji, kad god poželite da zatreperi izvesno lično, baš sasvim lično, kao svojstvo, ili istovremeno deset nepoželjnih, ovog ili pak, onog uglednika, pomenite mu badnjak, Solunski front... Njega kao da momentalno ponese strast, koja sa epohalnim otkrićem Pavlova nema baš blage veze.

Utući propušteno. I učvrstiti uverenje da je svojevremeno, od strane Saveznika zabataljeni front, koji sasvim sigurno nije (a jeste) ubrzao ishod Velikog rata, s pravom i zabataljen bio. Jer, evo, jurca prema nama stogodišnjica, samo što stigla nije. A iz našeg kukavnog srpskog ugla, da priča o tom frontu i nije bila priča o - vaskrsenju. Dubokom onom, baš najdubljem...

Poruka koja nam je preko potrebna, eto, baš ovih, ovih dana; a, čini mi se i - braći našoj raseljenoj. Odolevaju, međutim, stari refleksi, potkrepljeni, vrag bi ga znao, po kojim novim migom. Na doboš otišao Varnavin plac, sad će u Paraćinu fabrika Teokarevića, a oko (Krstićeve) "Ravnogorske čitanke" prašina nikako da se slegne (mada je ishod, naravno, poznat).

A Vi se, gospodine Daničiću, najljubaznije obraćate - kome? Izvršiocu, a potom jošte jednom "spasitelju" srpske civilizacije i kulture, koji je svoje ministrovanje započeo po knjizi - ljutim porezom udarivši. (Srećom se polupismeni, goli i bosi, srpski nacion snabdeo - na vreme? Kako-tako. 100.000 prodatih primeraka nije malo, samo - da li je, odista, dosta?)

Tražite od te gospode - šta? Da se založe da se nacionalne svetinje ne skrnave, a ne shvatate: svetinje i jesu da se skrnave, da bi se dokazivalo da smo mi - Srbi. To nam poručuju, zar ne čujete, sujete takozvane, uz sva ostala, inače hvale vredna njihova lična svojstva.

Lebdi pitanje: hoće li poluslovesna srpska dijaspora još nastaviti da se sa predsednicom druži, tešeći je: "Eh, Pavlov, Pavlov, uvek Pavlov... još nisu naučili..." Pa, udeliti i - navući. Hoće li Vama ovdašnja pravda da pomogne, sve u zaštiti onog što, vrag bi ga znao, možda i jeste, a nije baš zaštićeno kako treba. Autorskih, Vaših naravno, prava.

Hoće li... hoće li, naposletku, i naša javnost da se prene? Baš da vidimo ima li je. Da sačekamo, nadajmo se. A Vama- ako li ovaj člančić prođe, Bože zdravlja - moj dubok, dubok naklon, obojici. I to je nešto, za početak?

BRANA DIMITRIJEVIĆ


Kultura

Gost je u pravu

Poštovana redakcijo, bila sam dugo na putu u inostranstvu i po povratku u Beograd bila sam veoma neprijatno iznenađena kada su mi prijatelji pokazali "demanti" direktora restorana "Želturist" na Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu objavljenog u vašem i ostalim listovima. Istovremeno pozitivan utisak na mene i moje prijatelje ostavilo je razmišljanje novinara Momčila Petrovića.

Dobra namera

Pre svega, najneprijatnije me je iznenadila činjenica da je redakcijski kolegijum bio toliko neprofesionalan da, verovatno pod pritiskom nekih moćnika (prijatelja dotičnog direktora), obelodani moju potpisanu adresu i time naruši moju privatnost na razmišljajući o mogućim posledicama, a zatim i reakcija tog gospodina Markovića.

Cilj mog obraćanja javnosti kroz navedeno pismo nije bilo da sebi obezbedim besplatan boravak u nekoj banji niti da neki konobari dobiju otkaze. Ja sam jednostavno želela da na taj način skrenem pažnju čitalaca na to kako se pojedini restorani odnose prema svojim gostima i da pitam da li je to put za ulazak u Evropu o čemu se toliko priča u javnosti i način na koji treba da se predstavimo svetu.

Neshvatljiva mi je reakcija tog gospodina Markovića koji ni jednog trenutka nije pomislio da bi bar trebalo da javno pozove čitaoce vašeg lista da dođu u pomenuti restoran (na jednom od najprometnijih mesta u našem gradu), i lično se uvere da li su moji navodi istiniti ili ne (da li postoje cenovnici, da li se dobija kasa blok, koje su cene, u kakvom je stanju restoran), već tvrdi da je pismo netačno i da su ga izmislili "radnici nezadovoljni smenama". Kakvo je to razmatranje? Kada ćemo već jednom prihvatiti činjenicu da je "gost a ne direktor uvek u pravu"?

Bez rizika

Ovim putem želim da ga obavestim (pošto mi adresu nije ostavio) da ja nemam nameru da identifikujem konobare, čijih se likova više i ne sećam, već da ga zamolim da povede računa o svom restoranu jer prva slika koju turisti steknu o našem gradu je i najvažnija. Takođe se zahvaljujem na ponuđenom boravku u Vrnjačkoj Banji ali iskreno - ne bih da rizikujem!
U nadi da ćete objaviti i odgovor oštećene strane.
S poštovanjem,

NADEŽDA JOVANOVIĆ,
BEOGRAD


Želja

Da se čuje i druga strana!

Kada idem na glasanje, ja ne idem da obavim samo građansku dužnost, već da izaberem, i dam svoj glas za predsednika koji će da zastupa interese svoga naroda i svoje države. To nisam hteo da izjavim pre glasanja, zato što nisam želeo da kažu da sam zlonameran.

Sada su me, na neki način, prozvali kandidati za predsednika Srbije svojim izjavama. I, umesto da cene i analiziraju zbog čega su ti glasači (koji nisu izašli na izbore) izrazili miran i tihi protest, na koji, takođe, imaju pravo, isto kao što imaju i pravo glasa (da glasaju), oni im zameraju. G. Labus kaže: "Vraćam se mojem poslu". Da, g. Labuse, da je narod osetio bolje vašim radom, oni bi glasali za Vas.

Postoje rešenja

Štab g. Koštunice izjavljuje da će da promene Zakon o izboru predsednika, ali znajte da možete samo tako da vladate: putem zakona koji Vi donesete, ali se onda nemojte pozivati na narod da Vas je izabrao i to ne sme da bude paravan, to da ste izabrani od naroda koga treba da predstavljate, već putem zakona. Po tom istom zakonu ste i Vi došli (izabrani) za predsednika nepostojeće države.

Kao što vidite, gospodo kandidati, iako ste narodu "pretili" da - ukoliko ne izađe na izbore - nastupiće kriza, mnogo će koštati, o čemu vi treba da vodite računa. Narod oseća da se vi samo prestrojavate sa funkcija - iz savezne u republičku. Da ste bili radni i da ste mislili na glasače, odavno bi vi uredili odnose sa Crnom Gorom.

Rešenja ima za sve, samo ako postoji dobra volja i iskrenost. Kome smo mi potrebni ako ne možemo da uredimo odnose u svojoj kući? Ko da nas primi u Evropu ovakve kakvi smo? Koga vi to obmanjujete svakodnevno? Vi se hvalite koliko ste glasova dobili, umesto da se zabrinete zbog čega većina nije izašla na glasanje.

Niste za dve godine oglasili šta je radio i gde se nalazio g. Milutinović, sadašnji predsednik. Kako mi, glasači vidimo, do sada ga nije bilo i - mogli smo bez njega, ali to je nekome odgovaralo tako. Mi glasači, želimo da znamo kome je to odgovaralo i zašto smo ga plaćali i glasali, a on to nije opravdao i svoj posao odradio.

G. Koštunica izjavljuje da je za sve kriv g. Đinđić: pa to je Vaš partner, g. Koštunica. Vi ste i dalje u DOS-u. Vi ste se samo oglasili kada je g. Milošević isporučen Hagu. Posle toga ste se ućutali. Ostavka je moralni čin. A Vi je niste imali. To Vam je bio samo alibi.

Narod košta

Vi brzo, g. Koštunica, zaboravljate da ste uz pomoć tog istog naroda došli na vlast, a u koaliciji sa g. Đinđićem. Pred raspisivanje ovih izbora, Vi ste, g. Koštunica, izjavljivali da su ovi izbori preuranjeni, a sada - zahvaljujete biračima na podršci koju su Vam dali, a to je samo od trećine birača, zapravo dve trećine.

I to je izašlo više zbog Vaše "pretnje" da, ako se ne izabere predsednik, sledi kriza i veliki troškovi koje će narod da košta. Ovaj narod košta - i kada izađe na izbore i kada ne izađe, dokle se god Vi tako ponašate. Razlika je samo u tome da, kada Vas glasamo, dajemo Vam legitimitet da Vas je narod izabrao, a u suprotnom - ne možete da se pozivate na volju naroda.

Znači, moj savet, kao glasača, jeste da promenite ponašanje i da više pažnje i rada posvetite onim biračima koji nisu izašli na izbore, a da one, koji su Vam ukazali poverenje - poštujete i da ih ne razočarate ponovo. Toliko od jednog iskrenog glasača.

RADIŠA KONATAREVIĆ,
BEOGRAD