GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


PROTEST

Skupo, pa papreno

Priče da je daljinsko grejanje najjeftinije nisu tačne

Ministarstvo energetike je pokrenulo akciju priključenja na daljinsko grejanje, kao najjeftiniji način grejanja, kako bi se smanjila potrošnja električne energije. Međutim, podaci koje su Ministarstvo za energetiku i EPS objavili u letku koji je EPS dostavio građanima uz račune za struju, nisu tačni. Ovo ćemo dokazati na primeru niške Toplane.

Obračun troškova daljinskog grejanja niška Toplana vrši kao da grejna sezona traje šest meseci. Međutim, stvarna grejna sezona traje četiri meseca, jer se grejanje isključuje na spoljnoj temperaturi od 12 stepeni.

Ali, kada je spoljna temperatura 12 stepeni, u stanovima je temperatura još niža, pa korisnici daljinskog grejanja moraju da koriste dodatno grejanje.

Skuplje od drva

Praktično, korisnici daljinskog grejanja se u svakoj grejnoj sezoni dva meseca greju na struju, jer nemaju drugu mogućnost, što svakako povećava troškove grejanja. Na cenu grejanja utiče i utrošak struje u podstanici, koja radi uvek kada važi viša tarifa, pa ni to nije zanemariv trošak.

Direktor niške Toplane je gostujući na niškim televizijama rekao da cena grejanja treba da bude 30 dinara po m2, što bi za stan od 50 m2 iznosilo 1.500 dinara mesečno. Ova cena bi se plaćala 12 meseci, što znači da bi za jednu grejnu sezonu iznosila 18.000 dinara.

Ako se zna da kubik ogrevnog drveta u grejnoj sezoni košta 1.500 dinara, za ovaj novac bi se moglo kupiti 12 kubika drveta, sa čime bi se ovaj stan grejao dve godine. Ako se drva kupe preko leta, tada je cena 1.000 dinara po kubiku, pa bi se za taj novac moglo kupiti 18 m3 drveta, što bi omogućilo grejanje ovakvog stana tri godine.

Za obračun troškova dodatnog grejanja uzimamo TA peć od 5 kW, kao najekonomičniji način grejanja. Ako je ova peć uključena samo kada je niža tarifa, i to samo 10 sati dnevno, to bi za dva meseca peć radila 600 sati, a pošto je njena potrošnja 5 kW na sat, to bi njen utrošak za taj period bio 3.000 kWh.

Cena niže tarife je 2,339 dinara po kNJh, pa bi ovaj trošak za jednu grejnu sezonu iznosio 7.017 dinara. Međutim, u stanovima sa centralnim grejanjem vrlo je teško naći mesto za TA peć, pa većina stanova za dodatno grejanje koristi grejalice, zbog čega su ovi troškovi četiri puta veći, jer se grejalice uključuju u vreme kada važi viša tarifa, pa u tom slučaju stvarni troškovi dodatnog grejanja iznose 28.068 dinara.

Jedna podstanica na koju se greje 40 stanova prosečno mesečno troši 2.000 kWh struje. U vremenu kada podstanice rade važi samo viša tarifa od 3,326 dinara po kWh, što iznosi 6.652 dinara mesečno, a za grejnu sezonu 39.912 dinara, ili 997,80 dinara po stanu.

Sporni obračun

Na stvarnu cenu grejanja svakako utiču i troškovi održavanja podstanice i instalacija u stanu, ali su oni u ovom obračunu zanemareni.

Prema tome, stvarna cena daljinskog grejanja u jednoj grejnoj sezoni za stan od 50 m2 iznosi 26.015 dinara ako se za dodatno grejanje koristi TA peć, ili 47.066 dinara ako se koristi grejalica.

Za ovaj novac može da se kupi u prvom slučaju skoro 18 kubika ogrevnog drveta po ceni od 1.500 dinara za kubik, čime mogu u jednoj grejnoj sezoni da se greju tri ovakva stana, a u drugom slučaju 31 kubik, čime mogu u jednoj grejnoj sezoni da se greju pet ovakvih stanova.

Ako bi se ovakav stan grejao na TA peć od 5 kW i ako bi peć bila uključena 10 sati dnevno, onda bi se mesečno trošilo 1.500 kWh struje, a za šest meseci 9.000 kWh, dok bi za novac kojim treba da se plati daljinsko grejanje u prvom slučaju moglo da se plati 11.116 kWh, a u drugom 20.122 kWh struje.

I umesto da cena daljinskog grejanja bude najmanje duplo jeftinija od cene individualnog grejanja, u niškom slučaju ona je tri do pet puta skuplja od grejanja na drva, a ako se za dodatno grejanje koristi grejalica, daljinsko grejanje je čak 2,24 puta skuplje od grejanja na struju.

Očigledno je da priče o tome kako je daljinsko grejanje najjeftiniji vid grejanja nisu tačne ili nešto nije u redu sa obračunom cene grejanja koji vrši niška Toplana. Zato je potrebno da se, na osnovu Zakona o zaštiti potrošača, predstavnicima korisnika daljinskog grejanja omogući uvid u kalkulaciju Toplane i da oni sa svojim nalazom upoznaju javnost.

A što se tiče pomenutog letka, komentarisaćemo samo kolonu u kojoj su podaci o grejanju na drva. U tabeli piše da je za grejanje na drva stana od 60 m2 potrebno 22.320 dinara.

Ako kubik drveta košta 1.500 dinara, onda se za taj novac može kupiti čitavih 15 kubika drveta. Ako se drva kupe leti, kada kubik košta 1.000 dinara, i svih 22 kubika. Nije valjda da su u jednoj grejnoj sezoni za grejanje stana od 60 m2 potrebna tolika drva!?

Mr Jovan Jovanović, dipl. inž.,
Niš


REAGOVANJE

Niko me nije obavestio

"Laban nije više profesor ETF-a, "Glas javnosti", 16. oktobar 2002.

U Vašem listu je 16. oktobra 2000. g. objavljen članak pod naslovom "Laban nije više profesor ETF-a", u kome su iznesene neistine, čitaoci dovedeni u zabludu a meni naneta šteta. Shodno važećim propisima i dobrim običajima poštenog novinarstva, tražim da u sledećem broju Vašeg lista na istom mestu objavite sledeći tekst.

Pošto mi je 1. oktobra 2000. g. istekao ugovor o honorarnom radu kao redovnom profesoru, u zgradu ETF-a od tada nisam ni ulazio. O nekoj proceduri vezanoj za moj status niko me nije obavestio niti sam ja u tome u bilo kojoj formi učestvovao.

Opšte je poznato da samo pravosnažna sudska odluka (a tužiću kada dobijem te odluke zvanično) daje pravo proglašenja promene nečijeg radno-pravnog statusa, a do tada su na snazi ranije pravosnažne odluke, pa ja i dalje imam zvanje redovnog profesora ETF-a.

U periodu 1989-91. godine bio sam predsednik jednog veća Skupštine Srbije (izabran kao kandidat grupe građana). Nikad nisam bio član Saveza komunista Jugoslavije niti visoki funkcioner neke političke stranke.

U periodu 1998-2000. godine održao sam kao honorarac oko 480 časova univerzitetske nastave iz tri predmeta i ocenio oko deset hiljada studenata na pismenom a oko četiri hiljade na usmenom delu ispita bez ikakvog problema. Takođe sam 1999. g. obavio kompletan stručan posao na prijemnom iz matematike za tu generaciju brucoša.

U vreme mog rada na ETF-u je bilo bar dva puta više mesta za studente na budžetu nego danas, dok su ostali plaćali školarinu od tridesetak evra. Takođe su bila i dva oktobarska roka. Sada se školarina meri hiljadama evra a obespravljeni studenti protestuju.

Zbog toga smatram da je ovaj napad sadašnjih čelnika ETF-a na mene, u stvari pokušaj da se skrene pažnja sa pravih problema visokog školstva na one izmišljene. Nadam se da studenti, njihovi roditelji i javnost neće nasesti na tu podvalu.

Prof. Dr Miloš M. Laban,
Beograd


POGLED

Zlopati se i ruski narod

Poštovani uredniče, u Vašem listu od 11. oktobra objavili ste članak sa protestom Ambasade Ruske Federacije u Beogradu, a povodom dela govora gospodina Labusa u tv duelu sa gospodinom Koštunicom, sa napomenom da je nekorektno iznosio činjenice u vezi sa stanjem finansijsko-ekonomskih odnosa Rusije i Jugoslavije.

Čekao sam da prođe izborna tišina da bih Vam poslao ovo pismo, a mislim da bi bilo mnogo više diplomatski da je Ambasada Ruske Federacije sačekala kraj izbora sa svojim protestom. Ne pravdam ovaj emotivni gest gospodina Labusa, a to i nije namera ovog pisma.

Naš narod je godinama i vekovima bio prijateljski, ekonomski i pre svega emotivno vezan sa narodima Ruske Federacije, pa otuda i moj komentar, da bi Ambasada Ruske Federacije morala da ima malo više sluha i razumevanja za situaciju kroz koju prolazimo u posebno teškom periodu tranzicije i obnove.

Iz štampe i drugih medija vidljivo je veliko interesovanje i svesrdna pomoć evropskih država i Amerike, i svakodnevno učešće ambasadora tih država akreditovanih u Jugoslaviji, u konkretnim akcijama u raznim vidovima ekonomske, humanitarne i druge saradnje.

Poznato je da i ruski narod prolazi kroz slične teškoće i niko ne očekuje neku veliku ekonomsku pomoć, ali se očekuje od predstavnika Ruske Federacije da pokažu adekvatno razumevanje za naš narod.

Predrag Pavlović,
Beograd