GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Razmišljanje

Novi izbori jedino "dobro" naroda!

"Ajde Jano, kuću da prodamo, da prodamo, Jano dušo, samo da glasamo!"

Završiše se predsednički izbori sa svim karakteristikama našeg podneblja: grdnja, podmetanja, "ruženje naroda", obećanja svega - "I što mu ne tražih" (Njegoš).

Ostali su prljavi zidovi sa oštećenim portretima uglađenih političkih "nevesta". Kažu, državu košta ova politička premijerna predstava 10 miliona maraka, odnosno 300 miliona dinara, ne računajući trošak svake partije posebno.

Izabrana su dva kandidata za drugi krug glasanja. Tako je po zakonu. U redu. Znači, još desetak miliona maraka. Kandidati za drugi krug - Koštunica i Labus - dobili su zajedno 58 odsto izašlih na izbore. Rezultati pokazuju da su oni zaista i najbolji i zaslužno su ušli u drugi krug. Najnormalnije je da se mirno, demokratski, jedan od njih izabere i time stavi tačka na ovaj posao.

Međutim, izborni gubitnici, umesto da mirno razmisle o uzrocima svoga neuspeha, naročito oni koji su poznati po svojoj bahatosti, pozivaju "u interesu naroda" taj isti narod da ne izađe na glasanje kako bi primorali Srbiju da organizuje nove izbore, u kojima bi oni, svakako, "izvukli premiju" i "spasli" Srbiju!

Činjenica da bi taj "posao" narod koštao još novih 10 miliona maraka (dakle, ukupno 30 miliona maraka ili 900 miliona dinara!) njih ne opterećuje, jer te pare ne idu iz njihovog džepa. Oni uvek materijalno profitiraju. Što se građanima prazne džepovi - to je stvar njihovog opredeljenja.

Kao običan građanin (i penzioner uz to) pitam se, zabrinuto, kakvi su to narodni "dušebrižnici" koji se ovako bahato i beskrupulozno razmeću narodnim parama, podređujući taj isti narod svojim bolesnim partijskim ambicijama. A, da bi žalosna ironija bila veća, njih u tome podržava i srpski ministar pravde - svojim zakasnelim teorijama o "samostalnosti" Srbije!

A zatim, još bolnije pitanje: kakav je to moralni i mentalni kriterijum srpskog građanina, koji dozvoljava da ga vuku za nos sebični partijski mediokriteti svojim govorničkim žonglerajem! Zar ne vidimo da nam kockarskom politikom zavlače ruke u džepove, "saučestvujući" u našem siromaštvu!

Zato, završimo ovaj nacionalni zadatak mirno i trezveno! Ne zaboravimo da nas čeka, već iduće godine, novo izjašnjavanje koje će nositi Hamletovu dilemu "Biti il ne biti!"

ADAM STOŠIĆ,
KRUŠEVAC


Nepristojnost

Očevi i kćeri

Miroljubu Labusu otpozdrav na pismo

Miroljube, obraćam ti se ovako, kako se nikom do sad nisam obraćao, iz jednostavnog razloga što nisam uspeo da pronađem nijednu drugačiju formu pisane komunikacije sa čovekom, u poodmaklim godinama, koji se mojoj devetnaestogodišnjoj kćeri, na moju kućnu adresu, obraća sa "Dragi prijatelju", a svoje nebulozno pismo potpisuje sa "Tvoj Miroljub Labus".

Po svom izboru

Tebe i tvoj izborni štab obaveštavam da je moja kćer osoba ženskog roda (vama to u duhu globalističkih tendencija možda deluje irelevantno) te da bi ona, eventualno, mogla biti prijateljica, i to samo onome koga sama izabere.

Savetujem ti da se pozabaviš značenjem prisvojnih zamenica: moj, tvoj, njegov, njen ili njezin, pa da onda zagreješ klupu oko značenja prisvojne zamenice svakoga lica: svoj. To će ti trebati za koji dan kada sebi budeš postavljao pitanje: "Čiji si ti Miroljube?"

Agresivna i bestidna kampanja, naročito prema mladim ljudima, koje je, kako ti i tvoj izborni štab procenjujete, lakše namamiti na šarene laže, nije prevarila Srbiju.

Bez pisama, molim

Kamo sreće da je Srbija toliko mlada da, kako ti u svome pismu tvrdiš, mladost odlučuje o njenoj sudbini, pa makar odlučila i pogrešno. Ti, kao pravnik koji je ekspert za ekonomiju, možeš da izračunaš koliko se stanova za mlade ljude moglo sagraditi od viška para koje si potrošio na svoju kampanju.

U svakom slučaju, tebi koji si rođen na železničkoj stanici jednog magistralnog evropskog pravca moralo bi biti poznato da u Srbiji očevi štite obraz svojih kćeri, pa te molim da više ne šalješ nikakva pisma na moju kuću.

ANDREJ JELIĆ MARIOKOV,
BEOGRAD


Očaj

Smisao života u plaćanju dažbina

Poštovana redakcijo, kao provereni srpski patriota, kome je jedini smisao života plaćanje poreza i komunalija, osećam istorijsku odgovornost da stanem i čučnem u odbranu nevine Vlade Republike Srbije, koju su okupirali žestoki ratni vojni invalidi tražeći normalan život na koji imaju pravo jedino BODE (čitaj: BOgovi DEmokratije).

Naša vlada se herojski bori da svi građani Srbije ravnopravno letuju po kantama i potpuno demokratski budu gladni, goli, bosi, nezaposleni, bolesni i mrtvi, a ratni vojni invalidi ne umeju i neće da uživaju u tako lepim tekovinama savremene civilizacije.

Najbolji primer imam u kući u vidu moje stare majke koja je invalidski penzioner i koja na raspolaganju ima fantastičnih 8,4 dinara invalidnine i 200 dinara penzije dnevno. Tu je, pre svega, nov "stojadin" koji ona redovno sanja i ima košmare - jer, to je strani auto iz daleke zemlje, pa nema delova, a i premnogo košta.

Tu su i nov nameštaj i bela tehnika koju ona redovno gleda kroz izloge prodavnica, a ponekad i uđe da kupi baterije za tranzistor kupljen 1978. godine. Ako se tome doda i nov mantil kupljen 1974. i poslednje letovanje 1985. godine, eto razloga za zadovoljstvo, a ne protest.

S obzirom da se ona odavno oseća kao ameba, podrazumeva se da redovno prati putopisne reportaže sa dalekih mora na televizoru iz 1987. i uz trošenje struje zbog koje će ove godine, kao i ranijih, spavati u kaputu i prati veš jednom nedeljno. Na svu sreću, tako očeličena, može da proda bedu od stana iz 1969. godine i preseli se na klupu u parku, srećna što su sve dažbine namirene.

Iz svega navedenog, vidi se da je moja stara majka sve svoje potrebe obavila još u prošlom veku. Greškom prirode - još je živa, pa može da uživa u dostojanstvenom životu u ponosnoj Srbiji. Nažalost, otac mi je umro 1986, pa nije doživeo dokle je Srbija daleko stigla uz svakodnevne divote nevine Vlade Republike Srbije.

S obzirom da je mom ocu bolje nego mojoj majci koja uživa u životu, nije mi jasno zašto su protestovali ratni vojni invalidi zemlje koja nije ratovala.

DRAGOSLAV MILUROVIĆ,
ZEMUN


Otvoreno

Pitanja Koštunici i Labusu

Ko bude obezbedio veću zaposlenost i bolje zarade, dobiće podršku glasača

Produktivnost rada je objektivniji i sintetički pokazatelj društva pa, kao građanin, predlažem da OBEĆATE stopu produktivnosti rada (za godinu, za sve godine predsednikovanja): ako je ne realizujete, gubite fotelju vlasti!

2. Ko od vas dvojice obećava veću stopu zaposlenosti po godinama mandata - toga će građani izabrati i za CARA!

3. Ko obećava zaradu (platu) prema vrednosti radne snage, tj. da omogućava reprodukciju radne snage, pa reprodukciju biološku (protiv bele kuge!) i kvalifikaciju i prekvalifikaciju radnika, neka bude i predsednik i car! U kapitalizmu na Zapadu radnik, pored plate, participira u raspodeli viška vrednosti, profita, tj. dobija deo, ali zasad ne tražimo i taj deo profita, već samo platu!

Ima još pokazatelja koji pokazuju, OBJEKTIVNO, ko je bolji i koji će morati da dokazuje svoju odgovornost i ostale osobine dobrog predsednika, uvek i precizno, transparentno, kako vole da govore prvo u Crnoj Gori (šalim se!).

Ne treba rasipati reči i novac na kampanje, juriti kroz gradove, kad imamo i moćne medije (narod sve zna)! Ej, u ovoj strašnoj krizi koliko se baci narodnih para (krvi!) samo na kampanje "Labus čak 1,2 miliona evra - u prvom krugu)!

Mediji ne vide nas građane od kandidata za predsednika, jer običan građanin nema para da plati marku za ovo pismo! I verovatno ćete baciti moja pitanja, pa i svih građana!

PROF. ALEKSANDAR VELJOVIĆ,
KRALJEVO