[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 7. oktobar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Goli otok na Dunavu

Još jedan Titov pakao

Ramski rit kod Smedereva je bio logor gde su fizički i duhovno mučeni Brozovi politički protivnici

Svi oni koji su u subotu, 2. decembra, 2000. godine, u podnevnim satima, navraćali u stari beogradski hotel "Park", u jednoj od sala mogli su da vide oveću grupu neobičnih i retkih gostiju: žene zašle u godine, uzbuđene, mnoge suznih očiju, uz tihi žagor, sedele su za stolom postavljenim u obliku ćiriličnog slova "p".

Među ovim ženama, na počasnom mestu, takođe vremešan, zašao u godine, sedeo je jedan muškarac.

U prvi mah se činilo da je to kakva generacija davnih đaka koja je došla da obeleži svoj maturski jubilej...

... Jeste biološka i generacijska srodnost i jeste jubilej - ali onaj tužni - zaliven suzama i sećanjem na pitanje kroz koje su ove žene prošle - obeležavale su pola veka od paklenih muka i golgote u kazamatima Jozefa Broza Tita - Ramskom ritu (zvao se i. Goli otok na Dunavku" i "Pakao za Staljinove ljubavnice"), pa Zabeli, Golom otoku, Otoku Sv. Grgur - u kojima su, kao informbirovke, uz neviđeno šikaniranje i torturu - morale da "revidiraju svoje ideološke stavove" i opredele se samo za jednog vođu - Tita, laži ne i za Sovjete i Staljina!

Brkine "ljubavnice"

Domaćin ovog tužnog jubileja bila je Antonija Bulat - Stojković, takođe dugogodišnja Titova represija i sužanj logora, danas ugledni advokat iz Podgorice, koja je, jednako uzbuđena, rekla:

"Drage moje sestre i drugarice po patnji, žarka mi je želja bila da još jednom, možda poslednji put, vidim vas koje ste žive, jer sve se više proređujemo - da se izljubimo ispozdravljamo i prisetimo naših nezaboravnih muka. I želja mi se evo ostvarila. Hvala vam što ste došle na ovaj tužni jubilej da vas vidim, zagrlim, poljubim i pozdravim...

O upravniku - sve najlepše!

A muškarac, još držeći, uspravan i dostojanstven, koji je bio pri kraju osme decenije života, blag i uvek sa lepom i uljudnom rečju - sedeći u pročelju ovog tužnog - veselog skupa - zvao se Veselin Popović.

Veselin Popović je tada bio po činu major i "odozgo" je bio postavljen da bude komandant logora u Ramskom ritu i da u ovom paklu na Dunavu u ženama od 16 do 77 godina, koje su udbaši i komunističko vrhovno vođstvo podrugljivo nazivali: "Staljinovim kurvama" i "Staljinovim ljubavnicama" - "ubija Boga" i "ideološki prevaspita da revidiraju svoje stavove prema voljenom Titu i našoj Partiji" (omiljena fraza toga vremena).

Međutim - gle čuda! - u svojim sećanjima i pričama mnoge žene kojima je bio komandant - Veselina Popovića oslovljavaju nežno, sa poštovanjem i ljubavlju: major "Makarenko", Spasilac, Duša od čoveka, Majka...

Svaka od ovih žena koje su sedele u hotelu "Park" i obeležavale svoj tužni jubilej - poseban, je, neponovljiv, dramatičan i uzbudljiv roman koji je ispisao život i jedno bezumno vreme što se igralo ljudskim sudbinama bez milosti i bilo kakvog humanog obzira.
Prvo nam svoju golgotu priča Živana Žana Janković koja je kao student dospela u čeljusti Titovog zla bez bilo kakvog "političkog" razloga.

Olga Miković je poreklom iz Paštrovića, čuvenog crnogorskog plemena slobodara; rođena je u Beogradu, a bila je jedna od prvih žena koja je iz pakla sa obale Dunava odvedena na put bez povratka - u logor na Goli otok, uz napomenu na "Dosijeu krivica": da se živa ne vrati!

Životni romani

Beatris Fridman (devojačko Soro), Mađarica iz Novog Sada, stigla je na ovaj tužni jubilej iz Lidvighafena (Nemačka) gde je udata; kaže da tamo živi već godinama gde je udata; ona kaže: "Svake godine čestitam prvi mart našem divnom Veselinu, porodica mi je u tuđini, ali sam se srcem stalno u svojoj Jugi i sa svojim drugaricama - sapatnicama sa kojima sam, bez krivice, tolike muke u Titovim kazamatima propatila..."

Milijana Komatina više ne ide nikuda bez ličnog pratioca; zdravlje je sasvim izdalo; godine i pretrpljene muke su je sasvim dotukle; danas je pratila ćerka.

Milijana Komatina kaže: "Dva puta sam se rodila: 1925. i 1944. kada sam pobegla sa streljanja ispred cevi italijanskih karabinjera, a treći put kad sam preživela zločinačku torturu Titovih dželata..."

Milijana još kaže u svojoj ispovesti: "Pišem pesme; opisujem svoja sećanja na pakao komunističkog logora i o tome podsećam čitaoce na jedno tužno i bolno komunističko vreme u kome vas je lako gutala - pomrčina!"

Sve potresniji životni romani...

Stojanka Durović - Vujošević je bila prva žena "ibeovka" sa oficirskim činom koja je dospela u čeljusti Titovih agenata, osuđena je bez suđenja na dugu robiju samo zato što je rekla da je njen ujak Arsa Jovanović ubijen u zlostavljanju, negde u robijašnici, a ne u bekstvu, na granici...

Surovi drugovi

Potresan je i "hod po mukama" Milanke Stojanović, koja je, pred Titovih, bila i u fašističkim logorima za vreme Drugog svetskog rata. Udbaši su je uhapsili kao studentkinju; nije mogla da shvati da komunisti mogu biti tako surovi i nemilosrdni jedni prema drugima; da drug druga ubija i muči zbog zavade Tito - Staljin.

Jelica Komnenić - Džaković dobro pamti crnogorske beskrupulozne udbaše - dželate i vlažne i mračne samice Kotora i Cetinja u kojima je trajno izgubila zdravlje...

Kosana Milošević je službovala u Zagrebu kada je izbila svađa između Tita i Staljina po pitanju IB-ea; tamo je i uhapšena, pa u grotesknoj i besmislenoj "sudaniji" bez suđenja osuđena na dugu robiju da "iskijava" svoju tradicionalnu ljubav prema Rusima i velikoj slovenskoj zemlji. I Kosana je bila žena - oficir; kaže: "Moj je životni roman dug i zamršen; danima da ga priča, nikada, do kraja ne bih mogla da ga ispričam..."

sutra: Ispovest majora Makarenka

Piše: Ljubomir Tešić


vesti po rubrikama

^feljton

16:35h

Tajni razgovori Tito - Krajačić (60)

16:52h

Goli otok na Dunavu



     


FastCounter by LinkExchange