Početak - rođen je 10. decembra 1950. u selu Mrčajevci -da li uopšte postoji Srbin koji ne zna ovo? "Desi se uveče, dok gledamo televiziju, meni tako nešto dođe, skočim i kažem: Odoh ja malo do Mrčajevaca. Žena me pita gde ću tako kasno, a ja samo kažem: "Moram malo". I tako, provedem tamo par sati ili prespavam. Sutradan sam kao nov. Više puta sam to rekao: Mrčajevci i, uošte selo, to je moj prirodni ambijent. U mojim venama teče seljačka krv..." Otac Žića ponosan je na sina, iako nije postao inženjer, a posebno ga obraduju sadnice cveća koje mu Miki (kako ga prijatelji zovu) donosi iz celog sveta.

Detinjstvo - kako mu je bilo opevao je u pesmama.

Verska opredeljenost - pravoslavna, u Boga se uzda kad god novi posao počinje...

Nacionalnost - Srbin, Šumadinac. Trudi se da izvorno srpsko sačuva od zuba vremena, i da komšije Hrvate i muslimane podseti kako to Srbi pevaju. Nedavno je na koncertu za Srpsku novu godinu u Podgorici, posle par pesama priznao da su mu proradile emocije, i obratio se publici sledećim rečima: "Poštovani prijatelji, mene su ovde zvali da pevam, ali verujte mi: emocije su proradile, moram ipak nešto da vam kažem. Mene niko do sad ništa nije pitao. Ali ako me sutra neko bude pitao, da li ja Šumadinac želim da živim s vama u istoj državi, moj odgovor je - želim."

Obrazovanje - završio je gimnaziju, upisao Elektrotehnički fakultet u Beogradu i na vreme odustao.

Karijera - dan kada je sreo čuvenog kompozitora narodnog melosa Obrena Pjevovića bio je njegov srećan čas. Još kad mu je Dobrica Erić dao pesmu "Voleo sam devojku iz grada", posle čega je za aleksandrovački "Diskos" snimio prvu singl-ploču (1977) mogao je da krene na put ka vrhu estrade. Evo, tako, punih 30 godina, a i gde bi, što sam reče, drugo?

Snimio je 19 albuma (prvu LP ploču snimio je 1979, sa hitom "Sreli smo se, bilo je to davno"), omiljeni mu je "Kad si sa mnom ne misli na vreme", a najveći hit, sam kaže, " Voleo sam devojku iz grada". Učestvovao je na mnogim festivalima, izdvaja Ilidžu, Mesam, Šumadijski sabor. Veći deo karijere proveo je u PGP-u, a posebno plodonosnu saradnju ostvario je sa sad pokojnim Rakom Đokićem, kad počinje da nastupa sa Lepom Brenom. Iz ovog perioda datira duet pesma "Jedan dan života", ali zbog nezgodne naravi (manje i alkohola više) prekida saradnju s Đokićem. Bilo je to veoma bučno razdvajanje, polomio je ceo studio ZAM-a, demolirao kancelariju.

Iz istih razloga, ovaj zaista vredni pevač, pravi profesionalac, prekida saradnju s kompozitorom Vukasom, a u jednom selu kraj Čačka raspravu s menadžerom Mišom Jelovcem završava tako što ga je flašom udario u glavu. Svađa se i sa suprugom Gordanom, brak im je u krizi i, onda čini najpametniju stvar u životu - prestaje da pije!

Istovremeno, Radmila Mudrinić, pesnikinja, piše mu najlepšu baladu "Tebi" i vraća ga u zagrljaj Gordani, ali i mnogobrojnim fanovima...

Ipak, nervčik kakav je, i dalje ne može da prećuti, mora da ukaže na sve negativne stvari. S kolegama često polemiše preko novina. Na primer, sa Šabanom Šaulićem, koga je optužio da je pobegao iz zemlje u vreme NATO bombardovanja. Posebno oštar duel imao je sa Zoricom Brunclik, koju je, zajedno sa suprugom joj, Miroljubom Kemišem, napao zbog članstva u JUL-u. Njih dvoje su ga tužili, on nije uzmakao. Tako je narodni pevač postao popularan i u krugovima koji su "pretplaćeni" na Dženis Džoplin, ili Džimija Hendriksa...

Prvi je "probio led" i održao koncert u Hrvatskoj, posle 11 godina. Bilo je tu malo šumadijskog melosa usred "njihove lijepe" i malo "izvinjavajućeg objašnjavanja" od strane našeg "diva iz Mrčajevaca". Onda je otišao u Sarajevo i proveo se ko bos po trnju. U međuvremenu, piše knjigu, neku vrstu autobiografije, koja, kako kaže, neće biti ni slična onoj "Kad zamirišu jorgovani" Vesne Zmijanac.

Stranački angažman - "Jednom sam se opekao, nikad više", veli čovek kome je omiljeni političar Tito, a političarka Majka Tereza.

Zanimljivosti - obožava Crvenu zvezdu, čita dela Ćosića, voli i Bernarda Šoa. Kune se da je vredan, zna da bude kritičan i oštar. Priznaje da je nervčik. Kumovi su mu Dobrivoje Topalović i Hristo Stoičkov, nekad najbolji fudbaler sveta. Omiljena istorijska ličnost mu je Draža Mihajlović. Uživa u aplauzu publike i srpskom pečenju. Od slatkiša ovo "dete sela" najviše ceni marmeladu! Životni moto mu je: "Živi i pusti druge da žive."

Oženjen je Gordanom, imaju dvoje dece, i već velikog unuka koji najviše voli da sluša svog dedu. Naravno.

ZORICA ZARIĆ