[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 21. jul 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

GLAS istražuje

Da li američka valuta ubrzano gubi trku s evropskom monetom?

Evro uzjahao dolar

Od kraja maja dolar je izgubio više od osam odsto vrednosti prema evru, a 15. juna, prvi put od februara 2000, vredeo je manje od jednog evra. Mada je predsednik američke Uprave federalnih rezervi Alen Grinspen u Kongresu ocenio da činjenica da je evro premašio paritet sa dolarom nema nikakav ekonomski značaj, poslovni i finansijski svet uveliko kalkuliše na koju od ove dve, sada potpuno jasno konkurentne valute, u budućnosti da tipuje.

Monetarni stručnjak dr Boško Živković, pomoćnik srpskog ministra za privatizaciju, zadužen za finansijska tržišta, procenjuje u skladu sa postepenim rastom tražnje za ovom valutom da će se evro stabilizovati, odnosno da će se tražnja za dolarom u svetu smanjivati i u skladu sa tim i njegova vrednost.

Rast evra nam odgovara
- Kada se vagaju štete ili koristi za srpsku ekonomiju od pada dolara, a jačanja evra, onda je izvesno da će jačanje evropske valute pogodovati domaćem izvozu, koji je i usmeren najvećim delom na evro zonu, dok će istovremeno smanjiti uvoz. Preorijentacija na dolarsku zonu, uostalom, ne bi ni bila laka, a i tu naš glavni partner nisu SAD, već Rusija sa kojom imamo mnogo veću razmenu, a ona svoje transakcije obračunava u dolarima. Sve u svemu, rast evra je povoljna činjenica za našu privredu i građane koji svoju aktivu, odnosno štednju, drže u evrima, jer joj se vrednost povećava, konstatuje dr Živković.

Posle starta, kada je prošle godine pušten u žiralni promet, evro je imao pad vrednosti, što se objašnjava različitim konjunkturnim ciklusima, pošto je tada recesija u Evropi bila jača nego u SAD, objašnjava dr Živković podsećajući da su tada bile i drastično različite kamatne stope Evropske centralne banke i Američkih federalnih rezervi, koje su visokim kamatama štitile dolar. To je proizvelo poznati paradoks, da je rasla tražnja za valutom, odnosno dolarom, sa visokim kamatama, bez obzira na njenu kupovnu moć.

Ta taktika narušena je 11. oktobra, kada su teroristički napadi na SAD uzdrmali i njenu ekonomiju i Federalne rezerve spuštaju kamate, a time slabi i ovaj vid zaštite dolara. Dr Živković podseća da je dodatni udarac bio pad berzanskih indeksa i zbog toga manja tražnja za obveznicama vlade i kompanija, a šlag na tu tortu dodali su berzanski skandali s Enronom i Vorldkomom, što je prouzrokovalo pad tražnje za akcijama američkih kompanija. U toj priči treba tražiti i uzroke za aktuelni pad američke valute.

Na pitanje koliko će on trajati, dr Živković prognozira da Američke federalne rezerve neće podizati bazne kamate pre svega zbog unutrašnjih razloga, pošto domaća ekonomija i privredna konjunktura jednostavno ne mogu ponovo da aktiviraju snažnu kamatnu zaštitu dolara i potrebnu tražnju za njim, koju bi izazvao interes za obveznicama vlade i američkih kompanija.

Srbija u evrozoni
Pad dolara svakako izaziva i kursne razlike na određenim stavkama državnih računa. One neće biti toliko značajne, jer ipak nema drastičnih pomeranja u kursu dolara. Kod visokih spoljnih dugova, koji su većim delom izraženi u dolarima, to je nesumnjivo povoljno, jer im pada vrednost. Na drugom tasu na kojem se gubi, nalaze se naša potraživanja, recimo prema Iraku ili Rusiji, takođe, izražena u dolarima, kojima na žalost, takođe, pada vrednost. Generalno gledano, strategija za budućnost je već odabrana, domaća preduzeća, kao i građani, već su se okrenuli ka evrozoni.

Drugim rečima, evro ima sve uslove da postane velika svetska valuta i opasan konkurent dolaru, a evroskeptici, koji su mu na početku prognozirali drugačiju sudbinu, sada će morati da revidiraju stavove. U prilog evru ide i činjenica da ova valuta pokriva veliku zonu opticaja i da je zahvaljujući i tome relativno stabilna.

- Ono što je sada važno jeste činjenica da su monetarne rezerve Evropske centralne banke velike. Zlatne rezerve dostižu 400 miliona unci, dok zlatne rezerve SAD iznose oko 250 miliona unci. I kada je reč o klasičnim deviznim rezervama Evropska centralna banka je u boljem položaju od Američkih federalnih rezervi, a procenjuje se da će se u budućnosti povećavati tražnja sa evrom kao svetskom rezervnom valutom, objašnjava dr Živković podsećajući na procene američkog ekonomiste, nobelovca, Roberta Mundela.

Prema njima, 2010. godine društveni proizvod sveta dostići će 60 triliona dolara, a u tome će SAD učestvovati sa 18, EU sa isto toliko i ostali sa 24 triliona dolara. Istovremeno, ukupne svetske devizne rezerve biće teške 3,2 triliona dolara, pri čemu će učešće evra u njima rasti znatno brže u odnosu na dolar. Podela svetskih deviznih rezervi na dolar i evro kretaće se krajem decenije praktično pola naprema pola, smatra ovaj američki nobelovac.

- To znači, bez obzira na dinamiku rasta društvenog proizvoda u Evropi i SAD, da će u konkurentskoj trci između ove dve velike svetske valute tražnja za evrom, kao rezervnom, rasti brže nego za dolarom. To je očekivana posledica strategije centralnih banaka u zemljama izvan EU i SAD da se zaštite od kursnog rizika, tako što će svoje devizne rezerve sve više deliti na dolarske i one koje će držati u evrima, objašnjava dr Živković, po čijem mišljenju će pozicija jena i drugih jakih svetskih moneta ostati manje više ista.

Sadašnji pad dolara je očiti dokaz da je ova algebra tačna i da u narednoj deceniji valja očekivati jaku konkurenciju između dolara i evra, pri čemu dr Živković smatra da će se glavno poprište te bitke odigrati upravo u istočnoj Evropi, koja ima potencijal za privredni rast, i s obzirom na to da je evro rezervna valuta u srednjoj i jugoistočnoj Evropi, dok je Rusija "dolarizovana". U svemu tome, moglo bi se reći, da smo mi na startu dobro pozicionirani - ranije smo voleli marku, kao mali evro, danas volimo "veliku marku" odnosno evro i već je izvesno da većina građana i domaćih poslovnih banaka svoje rezerve denominuju u evro.

I NBJ, iako devizne rezerve knjigovodstveno vodi u dolarima, sigurno ih dobrim delom drži u evrima, a kod poslovnih banaka je to definitivno u korist evropske zajedničke valute, što je i normalno pošto se veći deo trgovinskih transakcija i platnog prometa obavlja sa Evropom, objašnjava dr Živković.

Pomaže i Amerikancima
Prema oceni portparola MMF-a Tomasa Dousona, pad dolara prema evru nije neočekivan i ima pozitivne ekonomske efekte, pre svega će pozitivno uticati na inflatorne pritiske u Evropi. Po njegovim rečima, MMF, takođe, već izvesno vreme smatra da je prema uobičajenim makroekonomskim parametrima dolar precenjen u poređenju sa evrom. U samim SAD pad vrednosti dolara podstiče izvoz, odnosno krhki oporavak tamošnje privrede i omogućava da se smanji ogromni američki spoljnotrgovinski deficit.

Bojana Jager


vesti po rubrikama

^tema

16:30h

"Glas" istražuje: Da li američka valuta ubrzano gubi trku s evropskom monetom?

16:45h

Ko je ovaj čovek: Miroslav Ilić



FastCounter by LinkExchange