[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 18. jul 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

GLAS pita

Ko kome treba da se izvinjava za zločine u SFRJ?

Klekni, predsedniče!

Od Vojislava Koštunice u Sarajevu opet tražili da se izvini

Kad se narod spremao da kamenuje grešnicu, kaže Biblija, Isus im je poručio da digne kamen i gađa je svako ko sam nije nikada zgrešio. Raja se pokunjila i ćuteći povukla.

Da li oni koji traže od predsednika Jugoslavije da se izvini za ratne zločine ranije učinjene u ime države, mogu čistog obraza da kažu da su sami bezgrešni?

Pepelom po glavi
Bora Đorđević, lider rok grupe "Riblja čorba":
- Rat je rat i ljudi ginu. Šta ima mi da se izvinjavamo - nek se nose oni - jedino ako smo mi fašisti i agresori, ali u tom slučaju bi trebalo da se pospemo pepelom po glavi!
Alija Izetbegović je jedan od visokih čalanova Al Kaide, pa niko nije tražio od njega da se izvini.

Ponovo je ovo pitanje pokrenuto povodom sarajevskog samita šefova SRJ, BiH i Hrvatske. Predsednik Vojislav Koštunica je nedavno izjavio da je apsolutno besmisleno izvinjavati se, jer niko od aktuelnih predsednika nije direktno odgovoran za ratne zločine. Stipe Mesić, predsednik Hrvatske, otvoreno kaže da je spreman da se izvini, mada to još nije učinio. Muslimanska strana je ostala nema, jer, izgleda da sebe smatraju isključivo žrtvama, te da se njima treba izvinjavati.

Haris Silajdžić, predsednik Stranke za BiH i kandidat za bošnjačkog člana predsedništva, ocenio je da je samit bio "potreban korak", ali je istakao da je bilo potrebno da se jasno i glasno kaže da susedi "više nemaju nameru da napadaju BiH, menjaju njene granice i mešaju se u unutrašnje stvari".

- Takva jedna izjava dovešće do pomirenja među narodima. Nažalost, nismo čuli ni izvinjenje, a to očekuju napaćeni narodi BiH. Ako predsednik susedne države, iz koje je plan ideologije velike Srbije i potekao, dođe u Sarajevo, grad koji je bio preko hiljadu dana u opsadi, doživeo i preživeo pakao, dao toliko žrtava, onda građani BiH, narodi i ova zemlja itekako zaslužuju izvinjenje - rekao je Silajdžić.

U toku priprema obezbeđenja samita ispostavilo se da nisu svi zadovoljni što Koštunica dolazi u Sarajevo. Veruje se da su tome doprinele neke ekstremne islamske organizacije, koje su tri dana pre skupa, centar Sarajeva oblepile posterima s njegovom famoznom fotografijom s Kosova s "kalašnjikovim" u rukama.

Ispod slike je pisalo: "Terorizam nad Bosnom. Na početku bijaše embargo, opsada gradova, genocid, konc logori, silovanja, mučenja, masovna ubistva, Srebrenica. Šta nas još čeka?" Dan uoči samita poskidani su svi plakati.

Tvrdi se i da je Sforu i lokalnoj policiji upućena pisana pretnja da "Koštuničin boravak neće biti siguran u Sarajevu." Iz istog razloga, najavljivane su i demonstracije u centru. Ni policija, ni Sfor zvanično to nisu potvrdili, ali su njihove trupe bile pojačane i otvoreni su kontrolni punktovi na svim prilazima gradu.

Ko - kome

Da li bi - i gde - Koštunica mogao da bude drugi Vili Brant, nemački kancelar posle Drugog svetskog rata, koji je na kolenima molio Poljake za oproštaj za sve što su im Nemci učinili? I ko bi kome, u stvari, trebalo da se izvinjava?

Dr Dušan Pavlović, politički analitičar, smatra da bi predstavnici trenutnih vlasti u bivšim republikama SFRJ trebalo uzajamno da se izvine jedni drugima.

- Nema smisla da se jedna strana izvini drugoj, a da se smatra da je druga nedužna. Idealno bi bilo kad bi se doneo akt po kome bi se svi zajedno izvinili, ali verovatno će morati da se čeka ko će to prvi da učini - kaže dr Pavlović.

Pored toga, tvrdi dr Pavlović, od izuzetnog je značaja da na ovaj način nekada zaraćene strane pokažu šta misle o onome što se dogodilo devedesetih pod njihovim zastavama i u njihovo ime.

- U suprotnom bismo ostavili mesto sumnji da nam to ne smeta. Ovo bi bilo važno i zbog odnosa najobičnijih ljudi Srbije, Hrvatske, muslimana i Albanaca, da se i to normalizuje. Jer, ko god je imao priliku da u poslednjih nekoliko godina odavde putuje u Hrvatsku, a sam sam bio u takvoj situaciji, primetio je osećaj nelagodnosti u vazduhu - ko je kome šta uradio. Bez razrešenja ovog pitanja, neće nestati te nelagodnosti. Što se mene tiče, iskreno bi mi više značilo da imamo dobar odnos s susedima, BiH, na primer, nego s nekim tamo Zimbabveom - navodi dr Pavlović.

Ipak, ovaj sagovornik "Glasa" sumnja da će do uzajamnog izvinjenja doći u skorije vreme, jer nijedna strana još nije spremna na ovakav korak, bez obzira na to što je Mesić već pokazao interesovanje za to, a Koštunica ga ocenjuje besmislenim. Oni koji su odgovorni i direktno bili uključeni u ratove na prostorima bivše SFRJ, kaže dr Pavlović, sigurno se neće izviniti.

Ne bi im pala kruna s glave

Slobodanu Beljanskom, predsedniku Advokatske komore Vojvodine i do nedavna predsedniku Komisije Vlade Srbije za borbu protiv korupcije, čini se da se radi o političkom konvencionalizmu, koji nema toliko stvarnog koliko simboličkog značaja.

- Mada ni simbolički značaj ne treba zanemariti. Nije bitno da li su ovi predsednici bili na vlasti tada ili ne, nego da li postoji kontinuitet države. Uprkos tome što nisu direktno predvodili ratove, nikome ne bi pala kruna s glave da se izvini za zločine počinjene u njihovo ime - navodi Beljanski.

Teško je biti Vili Brant, kaže za "Glas" Ruža Rosandić, direktor Centra za antiratnu akciju.
- Stvari nisu sazrele toliko da bi predsednik učinio ono što bi mogao i što bi trebalo. Nije lično učestvovao u ratovima, ali nije ni Brant bio organizator nacionalnih logora, pa se izvinio na kolenima. To - da li će se naš predsednik izviniti, ne uslovljava se onim što će drugi da urade, već osećajem odgovornosti za ono što je neko drugi u naše ime činio. Ipak, ne verujem da će se to uskoro dogoditi - navodi Rosandić.

Nataša Kandić, direktor Fonda za humanitarno pravo, kaže da istorijsko iskustvo pokazuje pravilo da svaka nova vlast preuzima odgovornost za sva dela i nedela predhodne.
- Preuzeta odgovornost podrazumeva stvaranje uslova za oproštaj prekršenih ljudskih prava u prošlosti i to je ogledalo demokratičnosti nove vlasti. Pri tom, uopšte nije bitno da li su ljudi koji su sada na vlasti učestvovali u događanjima, jer se u suštini radi o izvinjenju žrtvama, a ne nekom drugom. Srbija je mnogo ratovala i nova vlast ima više razloga za izvinjavanje od ostalih. Nisu Hrvati, recimo bili na Kosovu, a sam Mesić je više puta izrazio žaljenje za sve pale žrtve u ratovima - kaže Kandić.

Izvinio se?
Krajem prošle godine zagrebački "Nacional" u tekstu, koji se bavio posetom Gorana Svilanovića, ministra inostranih poslova SRJ, Hrvatskoj, između ostalog se kaže da je Svilanović u obraćanju novinarima izrazio žaljenje zbog srpske agresije na Hrvatasku.
Svilanović je tada za "Glas" povodom ovog teksta rekao da se novinar "Nacionala" više bavio "kreativnim pisanjem", a da je ostalo manje poznato javnosti da je dan posle njegovog odlaska iz hrvatskih zatvora pušteno 25 Srba.

D. ĆIROVIĆ, B. RISTIĆ


vesti po rubrikama

^tema

15:00h

"Glas" pita: Ko kome treba da se izvinjava za zločine u SFRJ?



FastCounter by LinkExchange