Uniforma admirala jugoslovenske flote bila je pripremljena za taj dan i kada mu je njegov verni momak Zečević pomagao da se obuče, predložio mu je da ispod uniforme stavi čeličnu košulju, koju je Kralj imao u svome prtljagu. Ova mera predostrožnosti primenjivana je pokoji put, naročito posle neuspelog atentata na Kralja u Zagrebu, godinu dana ranije...

Kralj je, međutim, odlučno odbio da posluša savet svog starog sluge i tako je i treća mera, koja je eventualno mogla da spase život Kralju, bila odstranjena.

Kralj se iskrcao na obalu, gusto posednutom mnogobrojnim svetom, ali pored uzvika "Živeo!", čule su se i bučne demonstracije marseljskih radnika, socijalista i komunista, koji su demonstrirali protiv Kralja - diktatora.

U jednom momentu kralj je zastao, iznenađen ovim što se dešava i svakako mu je moralo biti veoma čudno, da se tako što moglo desiti. Verovatno da su mu kroz glavu prošla sećanja na njegovog oca, kralja Petra, koji je svršio Vojnu akademiju u Saint-Czr-u, učestvovao u francusko-pruskom ratu 1870 godine i premda ranjen, preplivao reku samo da ne bi pao u nemačko ropstvo. Verovatno da su mu takođe prošla kroz glavu sećanja na solunski front, kada se, 1916-18. godine, borio zajedno sa francuskom vojskom protiv zajedničkog neprijatelja. Zar tako da bude dočekan u Francuskoj, koju je on toliko voleo?

Ali to je sve bilo samo za jedan momenat. Kralj se vrlo brzo pribrao, utišao nelagodnost pri pogledu na grupu demonstranata. Sa svojim uobičajenim osmejkom na licu i živim pogledom, srdačno je pružio ruku pretstavnicima francuske Vlade, koji su došli da ga dočekaju. Sišlo se na kej gde je Kralja očekivao, shodno nekom čudnom protokolu, automobil prefekta okruga Bouches-du-Rhone. Ali kakav auto! To je bio verovatno najstariji model te vrste u Marselju. Kralj i pratioci bili su zaprepašćeni.

Onda je nastao pokret. U automobil su seli desno Kralj, levo od njega francuski ministar spoljnih poslova Louis Barthou, a preko puta od njih general Georges. U svom zadnjem delu kola su bila otvorena, tako da su se Kralj i Barthou mogli lepo da vide, dok je general bio skriven pod krovom automobila.

Od strane marseljske policije bilo je predviđeno da nekoliko motocikla prate Kraljeva kola, ali je na zahtev pretsednika marseljske opštine ta uobičajena mera predostrožnosti bila otklonjena sa razloga "da bi policijska pretnja Kraljevih kola sigurno izazvala proteste celokupnog marseljskog stanovništva, kao mera nedemokratskog karaktera" - rekao je predsednik opštine - a on, kao politička ličnost mora da vodi računa o tome, s obzirom na pretstojeće opštinske izbore u Marselju...

Svakako da je za predsednika opštine bila veća briga da njegova partija ima uspeha na izborima i da on bude ponovo izabran, nego li staranje o bezbednosti jednog stranog gosta, pa makar on bio kralj...

Tako je otstranjena i četvrta i možda najvažnija mera predostrožnosti.

Onda je povorka pošla. Pored Kraljevih kola išao je, kao jedini pratilac, jedan major na konju sa izvučenom sabljom u ruci, saobrazno vojničkim propisima.

Predviđeni program za Kraljev doček sadržavao je kao prvu tačku zvaničnog dela: polaganje venca pred spomenikom francuskih vojnika palim na solunskom frontu, Poilus d'Orient.

Ceo put bio je pokriven masom sveta. Jedno mesto bilo je vrlo stešnjeno time što se na sredini ulice nalazio jedan "refuge" tako da između njega i publike, koja je stajala na ulici, nije bio više prostora za majora da sa svojim konjem jaši pored Kraljevih kola, nego je morao da se reši: ili da ide napred ili pozadi. Ali, umesto da se stavi odmah iza kola, on neobazrivo istrči sa svojim konjem ispred njih. Peta, i poslednja mera predostrožnosti, bila je time otklonjena.

nastaviće se