ĐURIĆ: Misliš kompletan negativac?
LAZIĆ: Da.

ĐURIĆ: Ima ih...
LAZIĆ: Izdvoj nekoga.

ĐURIĆ: Veljko Bulajić. Pravio je nekakve filmove-spomenike, koji su se dopadali partijskoj birokratiji. Po meni, to su bili veoma netalentovani filmovi na koje su proarčene velike pare.
LAZIĆ: Da li ste imali prilike da dođete u sukob?

ĐURIĆ: Naravno. Posle „Bitke na Neretvi" Veljko je rešio da snimi još jedan takav film. Uspeo je da pridobije predsednika Tita za taj projekat. Vršio je pritisak na mene da Avala film uloži 400 miliona dinara. Nisam hteo ni da čujem za to, jer me njegovi filmovi nisu interesovali.
LAZIĆ: Pretpostavljam da si morao da popustiš?

ĐURIĆ: Zašto?
LAZIĆ: Pomenuo si da je Veljko Bulajić uspeo da pridobije Tita za taj projekat. Ne verujem da si to pomenuo slučajno.

ĐURIĆ: Cela stvar i jeste obavljena uz pritisak, ne direktno Titov, nego posredno.
LAZIĆ: Kako.

ĐURIĆ: Za vreme Pulskog festivala, javljeno mi je da budem spreman da idemo u posetu Brionima. Skupili smo se na doku. Pored Bulajića, koji je bio dvorski režiser, nalazio se tu jedan broj filmskih glumaca, režisera, i nas nekoliko producenata. Otišli smo na ostrvo. Predsednik nam je priredio ručak. Video sam da je bio prijateljski raspoložen prema Bati Živojinoviću. Sviđalo mu se kako igra partizane. Bata je čak pitao da li može da dođe sa Lulom da letuje na Brionima. U jednom momentu Bulajić je prišao Titu i šapnuo mu nešto. Posle toga su me pozvali da priđem predsedniku. On mi je rekao da je naša borba bila herojska, da mi treba da dajemo primere našem narodu, budućim pokolenjima... celom svetu. A ta herojska borba treba da se ovekoveči kroz slike, knjige, film... Tito mi je tada rekao da će Bulajićev film biti spomenik našem narodu i da obavezno treba da se realizuje. Suština njegove priče je bila da Avala film treba da učestvuje u izradi tog filma. Bulajić ga je dobro pripremio.
LAZIĆ: Kako si ti reagovao?

ĐURIĆ: Ćutao sam. Šta sam mogao da radim? Posle nekoliko dana dobio sam ponudu od Veljka Bulajića.
LAZIĆ: Kako si odgovorio na ponudu, s obzirom da Ti je na Brionima glavni gazda dao smernice?

ĐURIĆ: Odgovorio sam negativno. Napisao sam da je Avala film u teškoj materijalnoj situaciji i da ne može da učestvuje u finansiranju tog filma.
LAZIĆ: Znači, uprkos intervenciji sa samog vrha, nisi dao pare Veljku Bulajiću.

ĐURIĆ: Dao sam, ali ne svoje, tj. nisam dao pare Avala filma. Posle nekog vremena, pozvao me tadašnji predsednik Vlade Srbije, Đurica Jojkić. Bio je prisutan i nekakav ministar finansija. Đurica mi je rekao: „Gile, hoćeš da nas posvađaš sa predsednikom. Zašto to odbijaš?" Odgovorio sam da Avala nema para. Đurica je dao nalog tom ministru i ovaj je uplatio novac za film direktno, u ime Avala filma.
LAZIĆ: O kom filmu je reč?

ĐURIĆ: „Sutjeska". Na kraju je taj film ipak snimio Stipe Delić. Tako je „Neretva" ostala poslednji film koji je Bulajić uradio kao Titov dvorski reditelj.
LAZIĆ: Šta je doprinelo da u Titovim očima izgubi taj status?

ĐURIĆ: Čuo sam priču, koliko je tačna - ne znam, da je Veljko Bulajić vodio Sofiju Loren i Karla Pontija na Brione kod Tita. Tada se još nadao da će raditi „Sutjesku". Usput je na nekom brodu, koji je verovatno bio ozvučen, rekao Pontiju da je krenuo kod Tita da traži još para za „Sutjesku", a da u stvari planira da prelije sredstva u film o sarajevskom atentatu. Tako je pao u nemilost.
LAZIĆ: Veljko Bulajić je, ipak, realizovao „Atentat u Sarajevu" 1975. godine, kao jugoslovensko - čehoslovačku koprodukciju.

ĐURIĆ: To je vreme kada ja više nisam bio u svetu filma, tako da ne znam detalje.
LAZIĆ: Pinki je jednom video Tita. Đorđe Balašević tri puta. Koliko puta si ga Ti video?

ĐURIĆ: Puno puta.
LAZIĆ: Kada je bilo prvi put?

ĐURIĆ: Davne 1953. godine. Pre nego što su počeli oni spektakli na stadionu, on je primao u belom dvoru predstavnike omladine, sportista, partije, armije, policije... sve moguće delegacije su prolazile kroz dvorište Belog dvora.

Piše: Petar Lazić
Sutra: Titu sam govorio - ti!