BEOGRAD - Još jedna u nizu sednica o tome kakve su šanse da se srpski privrednici sa Kosova i Metohije uključe u Štajnerovu privatizaciju preduzeća, održana je juče u PKS u organizaciji Udruženja prognanih privrednika iz Pokrajine.

Mirjana Vasić iz Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju istakla je da se od aprila radi na bazi podataka svih poverilaca društvenih i javnih preduzeća. Ona je sugerisala oštećenim privrednicima da se uključe u rad Asocijacije poverilaca, koja je osnovana pre mesec dana u PK Beograd da bi se objedinjeni zahtevi slali Unmiku.

- Koordinacionom centru se u aprilu obratilo oko 200 preduzeća koja potražuju 8 miliona evra. To je samo manji deo, jer svi podaci nisu kompletirani. Najveći problem je 1,5 milijardi dolara inostranih dugova, koji bi po ovom konceptu privatizacije pali na teret srpskog budžeta. Nama preostaje da sa predstavnicima Svetske banke nastavimo pregovore u kojima ćemo izložiti naše primedbe na Unmikov koncept privatizacije, mada je Mihael Štajner, šef Unmika, Uredbu o privatizaciji potpisao u prisustvu predsednika Svetske banke, istakla je Vasić.

Inače, na bazi raspoložive dokumentacije, oko 1,5 milijardi dolara, uključujući i kamate, vodi se na "Kosovsku banku a.d.", dok se ostatak do dve milijarde dolara odnosi na direktne nosioce kreditnih zaduženja, kosovska preduzeća i "Jugobanku K.M".

Iako 80 odsto kosovskih preduzeća nema ažurirane podatke o ovim dugovima, pošto je postojala uhodana praksa da će država vraćati te kredite, neosporno je da NBJ raspolaže sa kompletnom dokumentacijom na osnovu koje su i zaduženi svi dužnici za inostrane kredite sa Kosova i Metohije. Za sada, dok svetske finansijske institucije ne zauzmu konačan stav po ovom pitanju, otplata kosovskog duga inopoveriocima miruje.

U međuvremenu, republička Vlada je osnovala Komisiju za privatizaciju koja će pregovarati sa civilnim vlastima Unmika.

Z. Mihajlović