[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Cetvrtak, 11. jul 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

Reporteri "Glasa" na Krfu, čuvenom ostrvu spasa naših starih ratnika

Zapušteno mesto golgote

Neuređen prostor mauzoleja, otvorena vrata i zapušten kameni krst dočekuju posetioce na ostrvu Vido gde je u periodu od 1916. godine do 1918. stradalo više od 243.000 srpskih ratnika

Ostrvo Vido nadomak Krfa već posle Prvog svetskog rata proglašeno je srpskim Jerusalimom. Tako je ostalo i do danas. Gotovo da nema Srbina koji na letovanju u Grčkoj ne obiđu Srpsku kuću na Krfu, Mauzolej srpskim ratnicima na ostrvu Vido kao i čuvenu Plavu grobnicu.

Najmlađi podoficir na svetu
U muzeju "Srbi na Krfu od 1916. godine do 1918." posetioci najčešće zastaju pored fotografije mališana obučenog u vojnu uniformu. U pitanju je jedanaestogodišnji artiljerijski podnarednik Momčilo Gavrić, najmlađi podoficir svih armija sveta u Prvom svetskom ratu.

Ovih dana mesto srpske golgote posetila je još jedna grupa naših turista. Na njihovo veliko iznenađenje, sve deluje prilično zapušteno a vrata na ulasku mauzoleja otvaraju se jačim pritiskom. Ljubomir Saramandić, kustos muzeja, objasnio je da ima problema oko održavanja ovog mesta, ali naša ambasada čini sve što je u njenoj moći. Tako je planirana i restauracija kamenog krsta koji je podigao davne 1923. godine kralj Aleksandar Karađorđević. Slova koja su tada uklesana danas su jedva čitljiva, a ispisana poruka glasi "Besmrtnim herojima, Kraljevska mornarica."

Sam mauzolej je podignut 1938. godine, a isklesana su imena 1233 vojnika i oficira koji su sahranjeni na vojnom groblju na Krfu. To je ujedno i jedini pisani dokument koji najčešće traže svi naši ljudi kada dođu da posete ovo mesto srpske golgote kako bi nešto više saznali o stradanju svojih predaka.

- Već posle Prvog svetskog rata javila se potreba da se na poseban način obeleži ostrvo Vido. Kralj Aleksandar je svakako znao da je srpska golgota tolika da bilo kakav monumentalni spomenik ne bi mogao da dočara stradanje naroda. Mi se danas trudimo da ostanu njegova obeležja, ali to nije nimalo lako jer je novac koji dolazi iz Srbije za uređenje ovog mesta, prilično ograničen. Teškom mukom dolazi i novac kojim plaćamo čoveka koji održava ovo mesto.

Samo još stihovi Plave grobnice isklesani na ploči koja je okrenuta pučini, svedoče o stradanju naših ratnika. Njihova patnja kao da i danas provejava ostrvom čiji mir remeti samo zapljuskivanje talasa i krici galebovi.

Slično je i u Srpskoj kući na Krfu gde se nalaze stare uniforme, oružje, ordenje i fotografije toga vremena. Tu su i srpske gusle napravljene od vojnog šlema. Na ovom mestu, vreme srpske golgote živi još samo u pričama kustosa i turističkih vodiča.

- Posle devetomesečnog primirja 6. oktobra 1915. godine došlo je do združene ofanzive Nemačke i Austro-Ugarske što je dovelo do okupacije Makedonije i južne Srbije. Pred vojno i civilno rukovodstvo postavila se dilema kapitulacija ili odstupanje. Krajem novembra 1915. godine na Kosovu polju bilo je 220.000 hiljada oficira i vojnika kao i 200.000 civila. Odstupni marš išao je preko Podgorice, a drugi preko Albanije, cilj je bio povezivanje sa saveznicima koji su u tom periodu otvarali Solunski front - priča Ljubomir Saramandić, kustos muzeja i službenik naše ambasade u Grčkoj.

Prema zvaničnom izveštaju ministra vojnog generala Božidara Terzića do dolaska na Krf stradalo je više od 243.000 ljudi. Od 32.000 regruta mlađih od 18 godina na ostrvo spasa došlo je svega 8.000. Najmlađi i najiscrpljeniji evakuisani su na ostrvo Vido gde je dnevno u proseku umiralo 300 ljudi od raznih infektivnih bolesti.

Njihova tela su najpre bila sahranjivana u plitkim kamenim grobnicama na obali, a kasnije, kada to tehnički više nije bilo moguće, iz posebnih brodova njihova tela su polagana u pučinu Jonskog mora. Tako je nastala i čuvena Plava grobnica najpotresniji trenutak srpske istorije.

Pored Srba muzej posećuju i Grci. Svake godine, krajem avgusta i početkom septembra, održava se centralna proslava posvećena ovoj epopeji. Nema živih učesnika Solunskog fronta, kao što je poznato, ali dolaze njihovi potomci. O boravku Srba na ostrvu spasa svedoče i do danas sačuvane pojedine srpske reči kao što su hleba i voda. Neki Solunci su se oženili Grkinjama i ostali ovde da žive što potvrđuju još samo srpska imena na ovdašnjim grobljima.

Tekst i foto: Žaklina Milenković


vesti po rubrikama

^ljudi i dogadjaji

15:38h

Reporteri "Glasa" na Krfu, čuvenom ostrvu spasa naših starih ratnika

15:59h

Egzit kao mesto susreta, kao (večernja) škola i podsticaj za lokalnu ekonomiju

16:26h

Mladi iz Nemačke, Belorusije i Srbije stigli na Zlatibor na "Mobu 2002."

16:54h

U klubovima "Bus" i "Pećina" počeo petodnevni festival piva

 


     


FastCounter by LinkExchange