Vladislav Bogićević u američkoj Kući slavnih. Maneken u kopačkama, čovek koji je s neverovatnom lakoćom igrao fudbal i plenio svakim potezom, 14. oktobra u Njujorku postaće član besmrtnih.

- To priznanje je trebalo da dobijem i ranije, ali nikada nije kasno, velika je čast što sam postao član Kuće slavnih, pogotovo što sam poslednje dve godine u Beogradu, pa su mogli i da me zaborave - bila je prva reakcija Vladislava Bogićevića. - Ja na to gledam kao na priznanje, ne samo meni već i jugoslovenskom fudbalu, a došlo je kao nagrada za rad, trud, profesionalni odnos...

Nisu, jer ste zajedno sa Peleom, Beknebauerom, Kinaljom... bili pioniri fudbala u Americi?
- Bilo je tu još velikih imena, nikako se ne smeju zaboraviti Neskens, Karlos Alberto, Marinjo, Senjino, Stjuart... Kada smo mi stigli u Njujork, fudbal je praktično bio nepoznat sport, bez obzira što su "Ameri" 1930. bili treći na svetu. Mi smo predstavljali taj zamajac, pokretačku snagu...

		Trofej do trofeja U karijeri Vladislava Bogićevića, trofej do trofeja. Za 15 godina u Crvenoj zvezdi Bleki se pet puta radovao šampionskoj tituli. U dresu reprezentacije Jugoslavije igrao 47 puta, 1974. bio učesnik Svetskog prvenstva u Nemačkoj. U njujorški Kosmos stigao je 1978. godine i odigrao osam sezona: uz četiri šampionske titule, čak šest puta je bio proglašen za najboljeg igrača Amerike!

Kako su Amerikanci zavoleli fudbal, ako se zna da su oni za brze igre?
- Tačno je da oni vole brzu i pre svega, mušku igru - nastavlja svoju američku priču popularni "Bleki". - Jednostavno, takvi su, uvek željni uzbuđenja. I, svakako, nije bilo lako doći im do srca, mada su velike zvezde, s kojima sam igrao, uspele da im dočaraju svu lepotu fudbala.

I eto, Amerikanci su na ovom Svetskom prvenstvu igrali odlično?
- Ma, kakvi odlično, fenomenalno, zaslužili su da stignu u polufinale, bili bolji od Nemaca. Njihov progres je strahovit, mnogo su napredovali, na primer, za poslednje četiri godine. Uostalom, sećate se i kako smo ih mi pobedili na SP u Francuskoj (1:0), na mišiće... Drago mi je i zbog toga što sam u Sentosu (Njujork) trenirao Poupa, Matisa i Ljamosu. Prva dvojica su bili sjajni na Svetskom prvenstvu, treći je bio dugo povređen, pa je samo ulazio u igru.

Kako još objašnjavate takav, džinovski fudbalski korak?
- Sponzorska ulaganja su se isplatila i više niko na Amerikance ne sme da gleda s potcenjivanjem. Ali, umesto bilo kakvog objašnjenja, evo jednog podatka koji mnogo toga govori: čak 16 miliona dece, od šest do 15 godina, što muško što žensko, igra fudbal.

		As do asa Bleki je prvi Srbin i četvrti fudbaler u američkoj Kući slave, pored takvih zvezda kao što su, između ostalih: Džordan, Medžik Džonson, Lari Bird (košarka), Džo Montana (američki fudbal), Jogi Bera, Di Mađio (bejzbol), Mohamed Ali, Džoe Frejzer (boks), Lendl, Konors, Naveratilova, Kris Evert (tenis), Karl Luis, Majkl Džonson, Florens Grifit (atletika)... Od fudbalera, u Kući slavnih su Pele, Bekenbauer i američki rekorder po broju utakmica u reprezentaciji Kobi Džons.

Igrali ste s mnogim asovima, posmatrali mnogo igrača, ko je najveći?
- Samo jedan je kralj - kao iz topa će Bogićević. - A to je Pele. Najveći i neprevaziđen, iza njega je velika praznina, pa onda dolaze oni drugi. Kada to govorim, mislim na igrače u poslednjih 35-40 godina, ne ranije, jer te asove nisam imao prilike da gledam. I Bekenbauer je bio nešto posebno, ali to je već neka druga fudbalska dimenzija.

Ima li danas takvih asova?
- Ima dobrih igrača, međutim, nije to ono pravo. Svi su oni daleko, daleko od kralja. Ipak, Ronaldo može da bude mega zvezda, dugo je pauzirao, nadam se da je vreme povreda iza njega, Rivaldo je svakako dobar igrač, Rivaldinjo veliki potencijal. Žao mi je što se Francuz Pires povredio, mnogo mi se sviđa, verujem ipak, pošto je mlad, da će za godinu-dve biti opet u top formi.

I za kraj: šta planira Vladislav Bogićević?
- Za sada sam tu, otvoren za razgovore sa svima.

Tako govori Bleki, sinonim za lepo u fudbalu, prvi Srbin u američkoj Kući slavnih.

J. Sekulić