[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Utorak, 18. jun 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

GLAS istražuje

Zašto zakon ne podstiče rađanje prvog deteta?

Kad bi mogla
odmah treća beba

Društvo stimuliše drugo, treće, četvrto... dete, ali ne i kvalitet života. Najviše dece se rađa tamo gde postaju biznis - odakle se regrutuju prosjaci ili se preprodaju parovima bez dece, ili roditelji nemaju svest o kontroli rađanja

Dvojica očeva su nedavno svratila u Sekretarijat za socijalnu i dečiju zaštitu Beograda da vide šta im po novom zakonu pripada od pomoći za bebe. Jedan je 1. juna prvi put postao otac, a drugi je upravo dobio treće dete. Prvog je odgovor razočarao, drugog obradovao. Nema više para za opremu za bebu, ali za treće dete dobija se čak 90.000 dinara jednokratne pomoći!

Do 1. juna ove godine, kad je stupio na snagu Zakon o finansijskoj pomoći porodicama s decom, roditelji prvog deteta dobijali su materinski dodatak ako je majka nezaposlena po 1.200 dinara mesečno i 3.700 dinara za opremu za bebe. To je bilo sve za pelene, flašice, cucle, krevetac, kolica... Dete koje je rođeno posle 1. juna, a prvo je u porodici - nema više nikakvu pomoć. A kad roditelji jednom kupe svu opremu, drugo, i svako sledeće dete, već je zbrinuto. Zašto onda pomagati drugo, a ne i prvo dete?

Pomoć koja odmaže
- I pomoć za potrebe dece, poput teško hendikepiranih, ulazi u prihode, pa se i materinski dodatak ili socijalna pomoć nazivaju prihodima. A upravo to je stavka na osnovu koje se ostvaruje pravo na finansijsku pomoć. To je paradoks u Zakonu - navodi Pejaković.
U Ministarstvu za socijalna pitanja, međutim, kažu da je osnovni princip pri ostvarivanju onih prava iz Zakona, koja zavise od materijalnog položaja porodice, taj da se u prihode ubrajaju prihodi po svim osnovama, uz vrlo malo izuzetaka.

Tona dokumenata
Zahtev za ostvarivanje roditeljskog dodatka podnosi se najkasnije do navršene godine deteta i na njega imaju pravo samo majke koje su dete rodile posle 1. juna. Roditelji dece rođene do 31. maja traže pomoć za opremu, dok samo dan starije dete više na to nema pravo. Roditeljski dodatak ne mogu dobiti roditelji koji plaćaju porez na imovinu više od 12 miliona dinara. Zahtev podnosi majka, a otac samo ako ona napusti dete, izgubi pravo na roditeljsko staranje, ako je teže bolesna ili u zatvoru.
Sekretarijatu se dostavlja zahtev, izvod iz matične knjige rođenih za svu decu, uverenje o državljanstvu SRJ za majku, fotokopija lične karte i zdravstvene knjižice, uverenje nadležnog organa starateljstva da neposredno brine o detetu i izjavu da porez ne prelazi 12 miliona.
Od trenutka kad roditelj preda svu pomenutu dokumentaciju, u Sekretarijatu kažu da pomoć stiže brzo.

Za prvenče je, dakle, najteže odlučiti se; ljudi koji odgovorno misle i planiraju dete, već su u strahu što ga rađaju u nesigurnom i osiromašenom svetu.

Porodice koje imaju mnogo dece imaće ih i dalje, kažu, uz pomoć ili bez nje. U pitanju su najniži slojevi, neobrazovani ljudi, koji ili u detetu vide biznis i eksploatišu ga, ili jedva čekaju da društvo preuzme brigu o njemu.

Mladi se sve teže odlučuju na bebu, te su prvorotkinje sve starije. Zbog toga majke i iz bioloških razloga ne mogu da imaju više do jednog.

Da li je društvu bitno samo da dece kvantitativno bude što više, da se pobedi bela kuga Srbije, ili i da im se omogući kvalitetan život?
- Neke mere Zakona nisu do kraja razrađene. Na primer, zašto se ne finansira i stimuliše rađanje prvog deteta. Stav nas koji se bavimo pravima dece jeste da je upravo najteži taj prvi korak u zasnivanju porodice. Međutim, osim ove zakonske mere, potrebno je ostvariti još mnogo ekonomskih uslova, čiji nedostatak sprečava buduće roditelje da se odluče na prvo dete. Sigurno da bi pomoć za prvu bebu roditeljima bila bar psihološki stimulativna.

Prepoznatljiv problem je što žene prvi put sve češće rađaju kad pređu tridesetu. To je posledica kasno stečene ekonomske samostalnosti. Ali, kada se kasno dobije prvo dete, pitanje je da li će se parovi ikada odlučiti na još jedno. To onda možete stimulisati zakonskim merama koliko hoćete, neće imati velikog uticaja - bar iz bioloških razloga - objašnjava Ljubomir Pejaković, direktor Jugoslovenskog centra za prava deteta.

Iako su novim zakonom propisane mere kojima se za drugo, treće i četvrto dete daju jednokratno mnogo veće sume nego ranije, prvo dete ostalo je bez ikakve pomoći.

Jedan zakon ne čini natalitet
Ni Dušica Milošević, psiholog Centra za socijalni rad u Nišu, ne smatra da će zakon dati značajniji doprinos porastu nataliteta.
- Problem nataliteta u Srbiji je kompleksan i ne može se rešiti jednim zakonskim aktom. Korenite promene u populacionoj politici podrazumevaju niz mera, počev od profesionalne afirmacije žena koje rađaju do subvencionisanja robe namenjene deci - kaže Milošević.
Po njenom mišljenju, ključno je rađanje prvog deteta. Otud, smatra ona, država treba da svojim merama stimuliše rađanje prvog deteta. S druge strane, ona smatra da društvo treba da stvori uslove za kvalitetnu brigu o deci otvaranjem obdaništa, ali i programima obrazovanja budućih roditelja za roditeljstvo.
- Neophodna je i promena odnosa prema ženi kao majci: bolja zdravstvena zaštita, komfornija porodilišta, primena bezbolnog porođaja, ali i povlastice u zapošljavanju - sve to bi bilo značajan faktor za natalitet - kaže Milošević.
Ona upozorava da zakon možda neće dati očekivane efekte jer će od njega najviše koristi imati društvene grupe koje već imaju visok natalitet. Reč je o socijalnim slojevima s društvene margine, iz čijih se redova regrutuju devijantne ličnosti, od prosjaka do kriminalaca. Po njenom mišljenju, za rešavanje ovog problema od ključnog značaja je ukupno poboljšanje ekonomskih prilika, što bi stabilizovalo porodicu kao instituciju i uticalo na brojnije potomstvo.

Ugašen Fond
Fond za treće dete više ne postoji, rekla je za naš list Svetlana Ceca Ražnatović, predsednica ove organizacije. Problem je u tome što se Fond finansirao iz donacija, koje su u međuvremenu prestale da stižu.

Danica Vlaović-Vasiljević, pomoćnik ministra za socijalna pitanja, kaže za "Glas" da istraživanja pokazuju da nije neophodno podsticati rađanje prvog deteta, jer "roditeljstvo ima visoko mesto u individualnom sistemu vrednosti". Iako je bilo ideja da se stimuliše i prvo dete, prevagnuo je taj argument u zakonu.

Za drugo dete zakonom je propisan roditeljski dodatak od 50.000, za treće 90.000 i za četvrto dete 120.000 dinara. Zaista dosta para za sve potrepštine, pogotovu što po starom zakonu nije postojao roditeljski dodatak, već samo simbolična i spora pomoć za treće dete.

- Kad vidite da takozvanim pronatalitetnim merama, odnosno stimulisanjem rađanja, kakve su bile pomoći za prvo i treće dete, u proteklih deset godina ništa značajno nije postignuto, onda ne vidim šta bi značajno sada donela pomoć za prvo dete. U celom Beogradu se rađa malo dece. Do pomeranja granice prvog porođaja doveli su ne samo beda već i emancipacija žena, studiranje. Možda je to biološki problem, ali takav roditelj je zreliji, stvorio je osnovu za izdržavanje deteta, ima viši kulturni nivo - kaže Radomir Janić, pomoćnik sekretara za socijalnu i dečiju zaštitu Beograda.

U Beogradu se rodi oko 12.000 beba godišnje, a polovina su drugo, treće i četvrto dete. Od tih beba, oko 4.800 je drugo dete, a tek ostatak su treće i četvrto dete.

- Ideja Zakona očigledno je vođena demografijom, da se zaustavi opadanje rađanja u odnosu na broj umrlih. Stvaranje kvalitetne porodice nije bio prioritet, ali posledice Zakona će vremenom pokazati kakav to efekat ima i na ove aspekte odgajanja deteta. Do pretprošle godine bilo je 4.500 zahteva za materinski dodatak, a to znači da su majke bile nezaposlene. Danas ima 7.000 zahteva. Dakle, sve je više nezaposlenih i sve su gori ekonomski uslovi, ali je sve više i beba.

Ipak je najteže odlučiti se i roditi prvo dete, a to očito nije dovoljno zanimalo zakonodavce. A da li će ovo rešiti problem nataliteta, to, kažu nadležni, mora vreme da pokaže. Godine 1950, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u onoj velikoj Jugoslaviji, na hiljadu stanovnika bilo je 29,5 odsto rođenih i 13,1 umrlih. Pola stoleća kasnije, u ovoj suženoj Jugoslaviji, na hiljadu stanovnika imamo 11,8 rođenih i 11,1 odsto umrlih.

Možemo samo da se nadamo da će se stimulativne mere, ne uključujući prvo dete, izboriti s belom kugom.

DANIJELA ĆIROVIĆ


vesti po rubrikama

^tema

16:20h

Ko je ovaj čovek: Stanko Subotić - Cane

16:00h

"Glas" istražuje: Zašto zakon ne podstiče rađanje prvog deteta?

   


FastCounter by LinkExchange