GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Reagovanje

Tužiću baletane

Posle dopisa u rubrici "Glas čitalaca" u listu "Glas javnosti", osećam potrebu da se javim sa Krfa, gde upravo radim na pripremi 18. međunarodnog kongresa o igri, pod pokroviteljstvom CID UNESKO.

Stoga ovo predstavlja nešto što umesto bajkovite razglednice sa prekrasnog ostrva šaljem Udruženju baletskih umetnika Jugoslavije, čije se aktivnosti nažalost svode samo na dopisivanje u okviru klana čiji se azil nalazi u zgradi Nacionalnog teatra na Trgu Republike u Beogradu.

Želim da obavestim pomenuto Udruženje i Savet za umetničku igru Jugoslavije da imam dva imena u dve države i dva pasoša, što je moje pravo. Rodila sam se na Dorćolu u Beogradu, a želela sam da imam svoj drugi dom u Grčkoj. Igram po celom svetu, a o mojim predstavama i izvođenjima pisali su u Edinburgu, Meksiku, Francuskoj, Ukrajini, Italiji. Vaše akcije i reakcije meni su oduvek predstavljale podsticaj, pa i u ovom trenutku kada pripremam CID-ov Međunarodni kongres.

Takođe, koristim priliku da obavestim predstavnike Saveta za umetničku igru i Udruženje baletskih umetnika da će biti krivično gonjeni zbog kleveta u kojima sam ja ključni akter, a sav prihod od odštete koji ću dobiti će, prema želji predsednika CID UNESKO, otići Baletskoj školi "Lujo Davičo" u Beogradu.

Srdačan pozdrav uz svojeručan i samostalan potpis,
ADRIANA AJA PAVIĆ-JUNG
Koordinator CID UNESKO za Jugoslaviju, KRF


Reagovanje

Isključenja nam ne ginu!

("Uvoz struje nam ne gine", "Glas", 5. 6. 2002.)

Čitaoci sa dužnim pamćenjem znaju da je u tv seriji pokojnog Lole Đukića, Cule Pokorni bio kriv za sve. Nikakvi dokazi nisu bili potrebni, niti je iko hteo da ih sluša!

Slična je situacija i sa električnom energijom. Najveći je Bravar svih naših naroda i narodnosti rekao da je EPS kriv za sve. To je prihvatio hor njegovih pionira (sada već malo ostarelih), pa se mora pevati sve do smaka sveta - i još malo duže.

Ako se u štampi i pojavi neki, koliko-toliko, normalno napisan tekst, odmah uz njega mora biti bar jedan koji je samo pljuvanje, kao "EPS (EDB) naduvao potrošnju struje". (Pisac bi bio u pravu da je reklamirao grešku, a reklamacija odbijena. Koliko zaključujem, ispravka mu nije ni bitna. Važno je samo pljuvati! Ili, možda, očekuje da je moguće očitati nekoliko stotina hiljada brojila bez ijedne greške?)

Medijsko proganjanje EPS-a je već postalo sastavni deo života i samih zaposlenih u EPS-u! Nikakva istina, logika ili dokazi nisu potrebni! EPS mora biti kriv i tačka! Neosnovani napadi na EPS ne samo što se prihvataju kao nešto normalno, nego su čak i u samom listu "EPS" tekstovi isto takvi! EPS među desetinama hiljada zaposlenih nema jednog jedinog čoveka koji bi čitao štampu i odgovarao (bar) na (zlonamerne) napade.

Deo istine koju malo ko želi da kaže - a niko ne želi da čuje, jeste i činjenica da uvoz može, samo privremeno, ublažiti, ali ne i rešiti naše probleme! Ponavlja se "električna" verzija poznate crvene priče: "Ima dovoljno ulja, samo je potrošačima nedostupno, jer je u uljarama!"

Električna energija se od elektrana i granice do potrošača već sada teško može preneti kroz postojeću mrežu! Očekivati još i povećanje potrošnje, bilo bi zaista mnogo. Neosporno je da je jedino stvarno i dugoročno rešenje racionalna potrošnja. Takođe je neosporno da to podrazumeva i odgovarajuću tarifu. Rešenje nikako nije prosto podizanje cene, ali će se zbog tretmana struje i EPS-a u ovoj državi, nažalost, svesti upravo na to - ili će biti svetska cena i svetska struja, ili neće biti ni cene ni struje.

Pokušaj EPS-a da razdvajanjem plaćanja dve bitno različite fizičke veličine, snage i energije, stimuliše racionalnu potrošnju i omogući nižu cenu onima koji troše racionalno, dočekan je na nož jer je nekoj babi obračun nejasan. (Da je taj tarifni sistem oživeo, sa osiguračima za ograničenje snage - koja bi zaista morala biti skupa, moglo bi se govoriti i o manje od pola dinara za jedan kilovat-čas skuplje tarife! Samo bi takva tarifa omogućila koliko-toliko prihvatljivu cenu i, istovremeno, uredno napajanje!)

Uostalom, takođe je činjenica da je (svakoj!) vlasti mnogo lakše da pljuvanje usmerava na EPS, nego da osmisli pravu energetsku politiku i nametne disciplinu koju podrazumeva racionalna potrošnja. Posledice će se, naravno, vrlo brzo pokazati.

TOMA PEJOV, SMEDEREVO


Ubeđenje

Toni Bler je obmanut

Vest da je, na predlog prištinskog muftije Redžepa Boje, rukovodstvo albanskog dela Kosmeta odlučilo da u Prištini podigne spomenik Toniju Bleru pokazuje više stvari. Prva je ta da je uticaj Islamske zajednice (IZ) na tamošnje rukovodstvo veoma veliki. Time se ostvaruje sve ono što je DSK Ibrahima Rugove najavljivao ped početak NATO agresije, a to se odnosi na obećanje da će Islamska zajednica imati daleko veću ulogu u društvenom životu Kosmeta.

Time su demantovani svi oni "stručnjaci" koji su nas godinama uveravali kako u albanskom buntu nema ničega što ima veze sa religijom. Drugo, jeste podatak da je Bleru obećan spomenik koji će biti viši od sličnog podignutog Skender-begu odnosno Đerđu Kastriotiju.

Kako svi znamo da se oko ove ličnosti plete čitava današnja albanska nacionalna priča i da je on najvažnija ličnost njihove istorije, postaje jasno da visina Blerove biste ne može biti iskrena želja Šiptara. Jer, ma koliko bio zaslužan za sadašnju albansku situaciju, Bler ipak nije veći od Kastriotija i nema Šiptara koji tako ne misli. Prema tome, radi se o čistoj obmani britanskog premijera.

Ali, najvažnija od svih jeste informacija da je predlog za tu akciju dao Redžep Boja, muftija i starešina Islamske zajednice Kosmeta. Čovek koji je kao dete odveden u Saudijsku Arabiju, gde je završio škole i odgojen da bude pravi vernik islama. A islam uči, tačnije rečeno Boja uči i propoveda, svojim podređenim hodžama, da oni uče ostale vernike da je, kako kaže šerijatsko pravo, rezbariti ili vajati ljudski lik smrtni greh. Zbog toga se u islamskom društvu odgovara na zemlji, ali se i trpe večite paklene muke posle smrti. Znači, ako je Boja ovako nešto predložio i iskreno tako mislio, onda je on prestao da bude vernik. Pre će biti da je nešto drugo u pitanju.

Boja kao vernik ima pravo da se služi takijahom, pravom da ne kaže uvek šta misli ili da učini akt koji je verski nedozvoljen, sa ciljem ostvarivanja veće koristi. U njegovoj glavi i glavi onih koji iskreno veruju, kao on, postoji sledeći rezon: Srbi su hrišćani, Bler takođe. Ako ja uspevam da uz pomoć jednih hrišćana savladavam druge, to je najsigurniji dokaz da je moja vera ispravna, a njihova lažna.

Jer, kad budem savladao Srbe, na red će doći i sam Bler. A njegov spomenik će otići istim putem kojim je otišao spomenik caru Dušanu, mnoge pravoslavne crkve koje su pretvorene u prah i pepeo.

MIROLJUB JEVTIĆ, BEOGRAD