[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 2. jun 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

Staniša Vlahović, ugledni profesor istorije, posle 60 godina, iz Engleske doputovao u Beograd

Crnogorci su od Njegoša Jugosloveni

Staniša Vlahović, profesor istorije, sociologije i znalac nekoliko jezika, od završetka Drugog svetskog rata živi daleko od otadžbine. Posle 60 godina izgnanstva prvi put je doputovao u otadžbinu i desetak dana proveo u Beogradu Profesor Vlahović je rođen u Rečinama, zaseoku kod Kolašina u Crnoj Gori, a na pitanje koje godine, odgovorio je „Kako su govorili moji u selu, početkom zime one godine, kada su Švabe napustile Crnu Goru i završio se Prvi svjetski rat".

Gimnaziju je završio u rodnom gradu, dok mu je studije u Beogradu, prekinuo Drugi svetski rat. Bio je dušom i telom za Kraljevinu Jugoslaviju i najveći protivnik komunizma i svih drugih, kako sam reče, „izama". Kao predani istoričar istraživač, objavio je više desetina knjiga i mnogo naučnih članaka u poznatim i priznatim časopisima. Iz otadžbine je otišao 1944. godine, kada je njegova sadašnja država odredila balkanske saveznike u Drugom svetskom ratu.

Posle završetka fakulteta političkih nauka u Londonu predavao je do penzije, istoriju, sociologoju, upravljanje i italijanski jezik na koledžu u Birmingemu gde i sada živi. Od svih uspeha u životu najviše vremena u razgovoru posvetio je supruzi Maji, njihovoj velikoj ljubavi, srećnom braku i deci.

Gospodine Vlahoviću, kako se sada posle 60 godina osećate u Beogradu?
- Panorama Beograda bila je utisnuta u moje srce, nosim tu sliku u sebi, često sam je oživljavao u mislima. Grad na ušću dveju velikih reka a u pozadini Avala i otvoren vidik prema Sremu. Narod je ovdje lijep i pored svakog zla kroz koje prošao i prolazi duh mu nije uništen, a tamo gdje ima života ima i nade. Iskreno, osjećam se predivno.

Parežanin „sačuvao" Principa

Ratko Parežanin, najmlađi je član „Mlade Bosne" koji je sa Gavrilom Principom u Beogradu u jednom periodu delio sobu. Posle atentata i robovanja po tamnicama, kao i služenja na austrougarskom frontu u Italiji Kako profesor Vlahović navodi, ovaj moćni Hercegovac je tamo počeo sa istorijskim istraživanjima balkanskih događaja. Tamo je sreo i u nekoliko navrata razgovarao sa profesorom Bečkog univerziteta Kapenhajmom, doktor psihologije i psihijatrije. Taj profesor je pet puta razgovarao sa Gavrilom Principom u tamnici u Terezinu i sve razgovore je zapisao. Parežanin je to sa nemačkog preveo na srpski i engleski jezik.

Kao narod smo u prošlom veku iskazali sklonost ka velikim međusobnim podelama. Kako se Vi osećate: kao Srbin, Crnogorac ili Jugosloven?
- Mi smo još od NJegoša Jugosloveni iako je i naših Vlahovića bilo koji su mislili drugačije i bili protiv gubljenja državnosti Crne Gore i ujedinjenja u kraljevinu. Moja generacija i ja, većinom smo bili Jugosloveni, pored toga smo ujedno bili Srbi i Crnogorci. Kod mene u mladim danima nije bilo konflikta između ova tri pojma, koji su se stapali u jedno.
Ja sam sve to, meni su Njegoš i Mažuranić jednako bliski. Ovaj stav sam iznio i svojoj pokojnoj ženi, kada sam je upoznao na kraju mojih studija u Londonu. Moja Maja je bila Hrvatica jugoslovenskog opredeljenja. U Englesku je došla iz Zagreba da završi specijalizaciju kao klinički psiholog. Imali smo dvoje djece i srećan brak koji je trajao 35 godina.

Kako ste Vi otišli iz zemlje?
- U rat sam otišao dobrovoljno a ne mobilizacijom, ja sam već tada znao ponešto o komunizmu. Slušao sam kao dete priče o komunizmu od ljudi iz sela: „Da uzmemo i razvalimo Manastir Moraču i da svako uzme pojedinu ciglu i to je komunizam". Tako su ga objašnjavali moji seljaci i rano sam saznao šta je i boljševizam. Pravo je čudo, samo Bog zna, kako sam preživeo sve borbe i kasapnicu u Bosni i Hercegovini. Kao da me neka viša sila štitila i sačuvala. U Crnoj Gori sam bio sa pukovnikom Stanišićem a moj brat sa vojvodom Pavlom Đurišićem. On je smatrao da nije dobro da sva braća budu zajedno jer rat je rat.

Iz Jugoslavije sam otišao 1944. godine. Dimitrije Ljotić je imao plan da se lociramo u Istri i odatle podignemo ustanak uz pomoć saveznika. Do toga nije došlo ali su nas saveznici smestili u prihvatne logore u Italiji odakle smo odlazili u druge zemlje. Kako bi preživeli tamo smo radili samo fizičke poslove ma kakvo obrazovanje da smo imali. Pošto sam dobro govorio italijanski dobio sam odobrenje za studije, ali sam posle položenog prijemnog ipak otišao u Englesku i tamo ostao da živim.

Zašto ste se odlučili za studije političkih nauka iako ste Vi i Vaši saborci bili žrtva tadašnje politike?
- To je bio čist gubitak vremena ali to sam uradio samo zato da dobro upoznam Zapad. Najviše me je interesovalo ubistvo kralja Aleksandra u Marseju. Prema mojim istraživanjima do sada iza njegovog ubistva je stajala masonska loža „Veliki Orijent" čiji je član bio i tadašnji ministar policije Francuske. Vezano za kraljevo ubistvo postoje sramne stvari za koje je odgovorna Francuska a o kojima se ćuti i kod nas i u Evropi. Ništa od protokola i mera bezbednosti u slučaju posete jednog suverena nije ispoštovano. Velika je to priča i o tome sam dosta pisao.

Šta danas, posle svega, mislite o komunizmu?
- Rezultati komunizma su očajni mada je i kod njih bilo dobrih stvari Osuđujem i teoriju i praksu ovog pokreta. Komunizam je mogao da pobedi ceo svet , samo da je poštovao stvaralačke i duhovne vrednosti u svakom čovjeku. On je ubijao duhovnost i ono najvrednije u svakom pojedincu.

Komunizam vam je zlo napravio ali na sreću nije uspeo skroz da slomi vaše duhovne vrednosti. Rezultati su slični svim drugim „izmima" koji su do sada postojali. Na socijalnom planu je i urađeno nešto ali na duhovnom je ipak ostavio pustoš. To je poredak koji je hteo da umesto ljubavi utisne nešto neprirodno. Ljubav je najveća stvaralačka moć koja čovjeka povezuje sa kosmosom. Komunizam je tu pao i na sreću izgubio bitku.

Kristina Vlahović


vesti po rubrikama

^intervju

13:35h

Šef poslaničke grupe DSS-a, Dejan Mihajlov, komentariše odluku o oduzimanju mandata

13:50h

Staniša Vlahović, ugledni profesor istorije, posle 60 godina, iz Engleske doputovao u Beograd

 



     


FastCounter by LinkExchange