BERLIN/NOVI SAD - Pre nekoliko dana iz Nemačke je stigla vest da je književnik Aleksandar Tišma postao član Akademije umetnosti u Berlinu. Tišma je već skoro dva meseca u Berlinu, gde je stigao na poziv predsednika Akademije mađarskog pisca Đerđa Konrada. Uoči povratka u Novi Sad u telefonskom razgovoru za "Glas", priča o tome kako su mu protekli berlinski dani:

U dobrom društvu Akademija umetnosti u Berlinu postoji od 1696. Najstarija je i najvažnija umetnička akademija u Nemačkoj. Od 1997. godine njen predsednik je mađarski pisac Đerđ Konrad. Broji 360 članova među kojima su: slikari, vajari, arhitekte, kompozitori, glumci, pevači, pozorišni i filmski reditelji, pisci iz svih krajeva sveta. Članovi Akademije su: Peter Esterhazi, Ginter Gras, Pina Bauš, Piter Bruk, Harold Pinter, Peter Zadek, Ištvan Sabo, Vim Venders, Anžej Vajda, Matijas Liliental...

Čast je poznavati takvog pisca - Velika je čast u svojim redovima imati tako izvanrednog i svetski priznatog pisca čije su knjige našle put do mnogih čitalaca. Kroz Tišmine priče i romane saznala sam mnogo o prošlosti i sadašnjosti Novog Sada, o sudbinama ljudi različitih nacionalnosti koje zajedno žive u Vojvodini. Veoma cenim Tišmina oštroumna, pronicljiva i suptilna opažanja, jasan i precizan jezik, njegove trezvene rečenice o važnim kriznim momentima evropske istorije. "Za mene je Aleksandar Tišma jedan od najvećih pripovedača današnjice", kaže za "Glas" dr Marion Nojman, "desna ruka" predsednika Akademije umetnosti u Berlinu, Đerđa Konrada. Ona dodaje da je Tišmin boravak u Berlinu izazvao veliko interesovanje medija kojima je on dao brojne intervjue.

- Kada sam pre dva meseca bio pozvan u Berlin, nije bilo ni reči o prijemu u Akademiju, izgleda da su oni sve to iza leđa smislili. Jednog dana, dok sam u Akademiji čitao odlomke iz knjige "Bez krika", u toku je bila sednica na kojoj sam predložen za počasnog člana. Sutradan je usledio plenum na kojem sam i zvanično primljen, o čemu me pismom obavestio direktor Odeljenja za književnost Akademije nauka Peter Hertling, priča Aleksandar Tišma.

- Nije bilo nekog posebnog prijema, a to što sam postao njihov počasni član ne donosi neke posebne obaveze niti naročite privilegije, sem što ću dvaput godišnje dolaziti na njihove sastanke. Boravak u Berlinu protekao mi je u čitanju i šetnji. Tu sam sa suprugom, vrlo lepo su nas primili i smestili, dao sam nekoliko intervjua, a još jedan me očekuje baš uoči povratka u Novi Sad.

Na pitanje da li se sreo sa prevodiocem svojih dela na nemački Barbarom Antkoviak, Tišma kaže:
- Ona je odličan prevodilac, vrlo dobro je prevela sedam mojih knjiga, a znam je već dugo, i pre nego što je počela da me prevodi na nemački. Sreli smo se davne 1968. godine kada smo Slavko Leovac i ja bili u nekoj delegaciji u Istočnom Berlinu, a ona nam je bila prevodilac. Najpre je za jednu izdavačku kuću u Istočnoj Nemačkoj za "Antologiju jugoslovenske pripovetke" prevela moju pripovetku, a posle sam njen prevodilački rad preporučio i ljudima iz tadašnje Zapadne Nemačke, kada su se zainteresovali za moja dela.

S. Miletić