[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 23. maj 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

SINA

SNAGA

Sećanja na Isidoru Sekulić (12)

Svet je divan i zao

Takav je i naš ovozemaljski život, pun neizvesnosti, strepnji i zamki

Ne, mene ne možete nikada prevariti! Bila sam dugo vremena nastavnik i profesor, odmah sam znala kada se đak pretvara, a ne sluša predavanje. Nije vam pomoglo ni što ste me gledali pravo u oči. Ko zna koliko ste stotina kilometara, u mislima, bili udaljeni od ove sobe... Ipak, ne odustajem od razgovora sa vama. Možda se pitate zašto, ipak, i pored svega, vama sve ovo pričam.

Pa, eto, zato da se jednog dana, kada budete stariji i rešite da prelistate svoje uspomene, setite i mene. Kao povod biće vam dovoljna makar ijedna moja ranije zapisana rečenica, misao koja će vraćati slap asocijacija... U stvari čovek ostaje, nastavlja život, dok nosimo sećanja u sebi o njemu, po dobru ili zlu, svejedno... I u istoriji čovečanstva ostaju samo oni najbolji i najgori. Priroda ne trpi osrednjost, čini mi se kao što Bog ne voli mlake. Tako, nešto, slično, kaže i Biblija...

Ranije, slušala sam na Kolarčevom univerzitetu predavanja profesora Vulića iz arheologije, koja su bila i veoma veselo intonirana da se publika često smejala i pored ozbiljnosti materije. A ja sam se rastužila jer sam shvatila da mi stalno kroz groblja idemo... Prošle su hiljade godina, niko ne zna tačno koliko, a i mi ćemo nestati s lica zemljinog. Neće od nas ostati ni pepeo, ali ove stvari mene će i vas nadživeti. Eto, ova u kožu uvezana celokupna dela Propercijeva, u trideset i pet knjiga, neko će još čitati, i to me raduje. Zatim, može i moja mala pisaća mašina drugom poslužiti; potom izvesne stvari iz mog domazluka...

Sve prolazi brzo na ovom svetu. i veliki Tomas Man napisao je esej posvećen toj prolaznosti, koju i ja, poput njega, najviše volim. I ono što iz zemlje arheolozi otkopavaju nije ono što je zaista bilo, nego što možemo samo da naslutimo. I to što je ostalo trošno ipak je uzbudljivo svedočanstvo vremena... I po svemu što je živelo, bilo u pokretu, nemirno, pada tišina, mir i nemi prah zaborava...

Tako su prošle i vavilonska, i egipatska, i kritska, i mikenska, i etrurska kultura, sve do balkanske... Vidimo samo njihove fragmente, otete iz nedara zemlje, od tame zaborava... I pitam se, Gospode Bože, da li je večnost ili prolaznost, kao u Šekspira, smeh ili plač? Da li se, kao u Njegoša, čaša žuči i meda najradije zajedno ispijaju? Da li baš tako treba da bude u tom kratkom životnom veku. Uostalom, takav je i naš ovozemaljski život, pun neizvesnosti, strepnji i zamki. Ali, ipak, živeći teško od danas do sutra, opstajemo. I čak smo spremni da tvrdimo: Svet je divan!

A kad se samo prisetim koliko sam puta, posle nekog predavanja sa uzvišenom filozofskom temom, bila trgnuta na ulicu od povika prodavaca štampe, koji uzvikuju naslove o gladi, nesrećama i ratovima u svetu. Tada se vraćamo običnim, svakodnevnim brigama i ljudskim stvarima, pomalo zavidljivo misleći: eto, preživeće nas i taj papir, te novine, makar jedan njihov primerak ukoričen u kompletu Kongresne ili Britanske biblioteke. A tačno kažu i drevni zapisi da sve što nije zapisano, prolazi, nestaje...

Ovog puta gospođa Isidora bila je u velikom nadahnuću, pričala je tako poletno da sam je kao opčinjen slušao, uspevši kasnije, po odlasku, samo koji fragment da zabeležim na Topčiderskoj stanici, čekajući tramvaj za povratak kući. Ni ovog puta stara književnica nije spremila obećani prilog, ali mi je kazala da joj se javim za mesec dana, pa se nada da će nešto ispuniti od našeg dogovora...

Do sledećeg sastanka sa Isidorom obilazeći biblioteke tragao sam za daljim podacima o životu i stvaralačkom radu te žene neobične sudbine, koja je 1912. godine, postavši nastavnik beogradske Više ženske škole, nastavila po listovima i časopisima da objavljuje zapise, prikaze, novele i eseje.

Piše: Kosta Dimitrijević
Sutra: Između pisanja i predavanja


vesti po rubrikama

^feljton

19:46h

Sećanja na Isidoru Sekulić (12): Svet je divan i zao

19:59h

Milan Stojadinović ni rat ni pakt (11): Veleizdajnički proces u Zagrebu

20:12h

Nacije u ogledalu statistike 1910-1991. (10): Popis 1931. po Banovini

 



     


FastCounter by LinkExchange