Beograd je ovih dana domaćin Međunarodne konferencije o geometriji, a jedan od učesnika je i Gleb Vladimirovič Nosovski, ruski matematičar sa Moskovskog univerziteta "Lomonosov". On je inače koautor "Hronologije Fomenko", koja je poljuljala moderno shvatanje istorije, jer je naučno dokazala da je dosadašnja hronologija zasnovana na pogrešnim osnovama. To je bio povod za razgovor s njim.

Kako je nastala koncepcija "Nove hronologije?
- Sa profesorom Anatolijem Fomenkom sa Moskovskog univerziteta ušao sam u projekat čiji je cilj bio da razvijemo metode pravilnog određivanja datuma antičkih i srednjovekovnih događaja. Prihvaćeno računanje stvoreno je u HVI i HVII veku, ali nije bilo zasnovano na činjenicama. Dokle su oni išli, vidi se po tome što su proračunali vreme pojedinih događaja, čak i biblijskih u minut, što mi ni danas ne možemo. Ceo moderan koncept istorije zasnovan je na toj hronologiji. Najveći pomak na ovom polju napravio je Nikolaj Morozov, ruski akademik, po kome se celokupna danas poznata istorija odigrala posle četvrtog veka nove ere, a njegovo učenje smo mi nastavili.

Do kakvih zaključaka ste Vi došli tokom istraživanja?
- Svi događaji u nama poznatoj istoriji desili su se posle IH veka, a istorija je faktički sažeta u znatno kraći period. Hrist je rođen 1095. godine, jer je po opisu rasporeda zvezda dokazano da je njegovo rođenje moglo da bude samo tad.
U Rusiji je već objavljeno sedam knjiga, u kojima opisujemo ovaj problem. Naša je civilizacija proizvod razvoja jedne struje koja je tvrdila da smo svi imali zasebne istorije do trenutka presretanja. Smatramo da je istorija svih naroda do izvesne tačke bila ista, a da su vladari zatim zanemarili prethodnu istoriju u želji da sve počne od njih. Ta tačka je bila 1600. godine s političkog aspekta, a s kulturnog i ranije. U periodu do 1300. godine istorija je lažirana iz neznanja, dok su posle toga vladari to radili namerno.

Kakve bi to posledice moglo da ima na moderno poimanje istorije?
Naša je teza da bi se sve istorijske informacije mogle interpretirati na nov način, jer je dokazano da je istorija lažna do 1600. godine. Naravno, svesni smo da bi prerađivanje cele istorije dovelo do komplikacija na svim poljima.
Tvrdimo da je hronologija ispravna, ali ne i istorija. Tako se Kosovska bitka zaista desila 1389. godine, ali pitanje da li baš na opisani način.

A. Klarić