GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Čuđenje

Pomoć studentima 420 dinara!

Povod za pisanje ovog pisma je visina stipendija koju daje Fond za stipendiranje mladih Srbije. S obzirom da sam se već obraćao Ministarstvu, da sam pisao Đinđiću, Đeliću, a da mi niko od njih nije odgovorio, nije mi preostalo ništa drugo nego da se obratim Vama, medijima.

Iskreno se nadam da će vaša redakcija naći za shodno da objavi ovo pismo, te da će Vaš list pokrenuti neka pitanja vezana za ovu temu.

Gospodin Đinđić je pre nekoliko meseci izjavio kako će njegova vlada uraditi sve kako bi zadržala mladež ove države u ovoj našoj Srbiji, između ostalog i davanjem stipendija za dobre studente.

Zaista, ova njegova obećanja se ne mogu drugačije shvatiti nego kao netačnosti, ako se zna da Fond za razvoj mladih Srbije daje stipendije u visini od 420 dinara! Da, da, neverovatno, ali na žalost istinito. Ne samo što su ove stipendije neopravdano male, već i kasne, u proseku godinu dana.

Samo poređenja radi, stanarina i bonovi u studentskom domu koštaju oko 2.000 dinara. Zaista, kako misli gospodin Đinđić i gospodin Gašo Knežević da studenti koji primaju ove stipendije plaćaju izdatke u studentskom domu. Treba, takođe, reći da su ovi stipendisti diskriminisani u poređenju sa stipendistima Ministarstva, kojima je stipendija podizana u više navrata, kojima je čak isplaćena razlika, s obzirom na to da je cena smeštaja i ishrane u studentskom domu povećana pre prvog povećanja stipendija, koje daje Ministarstvo. Da li premijer Đinđić misli da se mladost Srbije može razvijati sa 420 dinara mesečno?

Odgovor na ovo pitanje, čini mi se, može dati samo premijer.

STIPENDISTI FONDA ZA RAZVOJ MLADIH SRBIJE,
DRAGOMIR MRDALJ, BEOGRAD


Zapažanje

Novozelanđani žive u svom svetu

Napustila sam Jugoslaviju 1997. godine i trenutno živim na Novom Zelandu. Ovo je vrlo mala zemlja sa vrlo malo uticaja na svetska događanja, čija vlada, pored svega ovoga, oseća potrebu da se strani sa Amerikom. To i nije tako loša ideja s obzirom šta je Amerika preduzela u zemljama koje su joj se protivile.

Međutim, živeti u inostranstvu, pogotovo na zapadu, sa nekom potpuno drugom perspektivom na svet i politiku je psihički nepodnošljivo zato što ovi ljudi žive sa kartonskom kutijom na glavi do koje nikakva poštena informacija ne dopire. Na šta je ovaj svet spao da, od kada su zgrade u Njujorku srušene, ovaj svet svaki dragoceni dan provodi ljuteći se zbog nečega što je Amerika kroz decenije, od kraja Drugog svetskog rata, ako ne i Prvog, prouzrokovala kroz ceo svet i što, dakle, zaslužuje. Oni to tako ne vide.

Ljudi sa ove strane sveta smatraju da su teroristički napadi na Ameriku ugrozili mir na ovom svetu. To je, naravno, poruka predsednika Buša koju su čuli na vestima ili pročitali u lokalnim novinama. Jednostavno, ne shvataju da svaka akcija ima svoju reakciju i da, prema tome, mira nikad nije ni bilo. Kada je Amerika (u našim očima) ugrožavala situaciju na području Jugoslavije, u njihovim očima i ušima, kroz američka usta, Ameri su razvijali mir i spasavali ceo svet od Srba.

To se, naravno, nije uzimalo u obzir zato što su Ameri bili agresori (izvinjavam se, spasioci), što će značiti da to nikako nije mogao biti terorizam, već kapitalizam. Srušena zgrada u Americi, dakle, ispada važniji događaj od jedne srušene zemlje i jednog srušenog naroda (uz pomoć Amerike), čiji povratak u prosperitet i svet ja neću nikada doživeti.

JOVANA Z. TRAJKOVIĆ, Oklend, NOVI ZELAND


Pogled

Maniri prošlih vremena

Vrlo je prijatno izjutra kupiti novine i započeti čitanje od zadnje strane, jer će vam, možda, poneko pismo upućeno "Glasu" ulepšati dan. Naravno, nisu sva pisma na odgovarajućem nivou, ali u tome je vrednost ove rubrike i poenta edukativnog delovanja.

Gospodin Čavoški da - gospodin Čavoški ne. Pa, neka. Ima čovek pravo da prosipa čemer i bljuje vatru prema "reformistima" i kosmopolitama. Ima pravo da kaže da mu se ne dopada predsednik Vlade i ima pravo da to ponovi nebrojeno puta ako misli da mi to nismo primetili. Ako mu je neko dozvolio da ima svoj kutak u "Glasu", neka i to. Možda je potrebna ravnoteža mnogim njegovim neistomišljenicima, koji nisu skloni da se postavljaju u prve borbene redove protiv "svetskih moćnika". Imaju ljudi preča posla.

Jovan ili Ivan? Gospođa Kuzmanović ili majka malog Ivana? Obe. Mislim da smo saznali malo više o našim imenima i da je gospođa Kuzmanović spremna da prigrli svakog malog Ivana. Ali, ako nismo saglasni sa nečijom "istinom" ili istinom, postupamo kao gospodin Topalović: bez vređanja, molim. Tiho, uviđavno, tolerantno. Samo bivši "patriotski timovi" i njihovi istomišljenici imaju pravo na diskvalifikacije ličnosti.

Njih smo upoznali i postali vrlo oprezni. Ostali, naročito brojna porodica "Glasa čitalaca", nemaju pravo na zamenu teza: umesto da se suprotstavimo nečijim zaključcima, mi raspalimo po autoru. Učini se ljudima da ako ocrne mislioca, pretvoriće se istina u laž i pravda u krivdu. Neće moći. Manir prošlih vremena...

DR NEBOJŠA JANOVSKI, BEOGRAD


Reagovanje

Odbornici smenjeni po zakonu

Povodom tekstova objavljenih u dnevnoj štampi, a povodom legalnog oduzimanja odborničkih mandata u SO Zemun

Poslednjih dana u većini beogradskih dnevnih listova objavljeni su napisi neobjektivne sadržine da su na Dvanaestoj sednici SO Zemun održanoj 29. aprila 2002. godine nelegalno oduzeti mandati četvorici odbornika iz ove opštine.

Naslovi poput "Zemunski cirkus" objavljen u Večernjim novostima, "Bez mandata zbog korupcije u opštini" objavljen u "Glasu javnosti" ili "Politički linč u zemunskoj opštini" koji dominira u listu Borba, rečit su primer nedobronamernog izveštavanja i stvaranja negativnog publiciteta prema SO Zemun, njenim odbornicima i funkcionerima koji već duže vreme nakon preuzimanja vlasti pokušavaju da uspostave red i poštovanje sprovođenja zakona u Zemunu koji je godinama unazad materijalno, duhovno i kulturno zapuštan pod vlašću Srpske radikalne stranke.

Poštujući Zakon o lokalnoj samoupravi, a shodno članu 152, stav 9, svojstvo odbornika prestaje opozivom od strane političke organizacije koja ih je kandidovala. S tim u vezi, Srpska radikalna stranka opozvala je iz SO Zemun odbornika Milomira Buđevca, PDS odbornika Dragana Stojkovića i Nikolu Dokmanovića, a Socijaldemokratija odbornike Ivana Aksentijevića i Boška Nestorovića. Dopisi o prestanku njihovog članstva u pomenutim strankama prosleđeni su predsedniku Narodne skupštine radi izbora novih odbornika za upražnjena odbornička mesta u SO Zemun.

Poštujući volju političkih partija koje su opozvale svoje dojučerašnje kolege iz klupa zemunske opštine, Izvršni odbor SO Zemun uputio je inicijativu Skupštini opštine Zemun da se odbornici Milomir Buđevac, Dragan Stojković, Nikola Dokmanović, Ivan Aksentijević i Boško Nestorović razreše članstva u savetima, komisijama, upravnim odborima i drugim radnim telima pri SO Zemun.

Iz svega navedenog proističe da pozivanje na nezakonitost Odluke o prestanku odborničkih mandata, povezivanje ovog slučaja sa pitanjem (ne)legalnosti Tržnog centra "Zemunikum", kao i prozivanje pojedinih opštinskih funkcionera da su korumpirani treba da služi na čast listovima koji su ih bezrezervno objavljivali, a akteri iznešenih kleveta svoje argumente će morati da dokazuju na sudu.

SLUŽBA ZA INFORMISANJE, SO ZEMUN


Sunovrat

"Velika drama" Sterijinog pozorja

I ove će godine biti "Sterijinog pozorja". Sa poznatim (prošlogodišnjim) selektorom. I opet tragičnom selekcijom, I sam sam sebi već dosadio zbog neprestanog kritikovanja koncepcije, selekcije i favoritizma Sterijinog pozorja, ali me i ove godine krajem maja boli kada vidim u kakav sunovrat Pozorje hrli.

Kaže selektor da je okapavao po raznim ministarstvima da bi dobio šengensku vizu sa kojom se šetao po Evropi, e da bi gledao predstave. Onda kao na velika zvona najavi strana gostovanja, ona se volšebno "u poslednji čas" otkažu, selektor izjavljuje da nema pojma zašto, a onda će se verovatno ispostavili da i sami Francuzi i Nemci nisu znali da su pozvani na festival. I tako ostadoše samo Slovenci za čiju smo "Bubu" i onako znali da će doći.

E pa onda, umesto što je selektor jalovo trošio i vreme i novac po belom svetu, a da ništa odatle doneo nije, bolje da je obišao makar samo beogradska pozorišta pa bi video: i "Milevu Ajnštajn" Vide Ognjenović, i "Hasanaginicu" u režiji Jagoša Markovića, i "Balkansku plastiku" Ivane Vujić, i "Golje", i napokon Ćosićeve "Korene" u sjajnoj adaptaciji i režiji Nebojše Bradića. Put Kragujevca, Kraljeva, Šapca, Kikinde mu je verovatno bilo ispod časti i da krene.

Ako se Sterijino pozorje, lutajući kao guska kroz maglu bez kriterijuma i standarda, već odreklo Držića, Krleže, Dušana Jovanovića, pre nekoliko godina Stulija, i drugih "stranih" pisaca, i ovde je valjda ostalo relevantnih pisaca i predstava, i po mišljenju publike, i po mišljenju "stručne" javnosti.

Samo se nadam da taj preovlađujući mondijalistički duh festivala, koji je prošle godine ostavio Pozorje bez JDP-ove "Koštane", a ove bez kruševačkih "Korena", neće dovesti do situacije da na festivalu drama na srpskom jeziku ne bude drama o Srbima i Srbiji.

MLADEN NEŠKOVIĆ
BEOGRAD


Reagovanje

Neopravdane optužbe

"Stop birokratiji", "Glas", 20. maj 2002.

Poštovani gospodine Vlahoviću, obraćamo Vam se povodom pisma naše sugrađanke, gospođe Gordane Petković, koje je objavljeno u Vašim cenjenim novinama, broj 1.354, od ponedeljka, 20. maja 2002. godine u rubrici "Glas čitalaca", pod naslovom "Stop birokratiji".

Radi objektivnog, pravovremenog i istinitog informisanja Vaših čitalaca dostavljamo Vam sledeće činjenice kao odgovor na dezinformacije koje su iznesene u članku.

Prijem građana kod predsednika opštine obavlja se svakog petka od 12 sati. Građani zakazuju sastanak telefonom ili lično, kod sekretarice predsednika i tom prilikom navode razlog svog dolaska. Razgovor sa građanima obavlja se u prisustvu načelnika ili službenika iz nadležne službe (najveći broj zahteva građana odnosi se na nadležnosti Odeljenja za građevinske i komunalno - stambene poslove).

Ukoliko je predsednik odsutan ili zauzet razgovor obavljaju dva potpredsednika opštine. O svakom prijemu postoji evidencija i službena zabeleška.

Uvidom u dokumentaciju konstatovali smo da je naša sugrađanka dva puta zakazivala prijem (izričito) kod predsednika opštine, ali da se nijednom nije pojavila u zakazanim terminima. Prvi put prijem je zakazan za petak 2. novembar 2001. godine. Najavljene stranke bile su gospođa Gordana Petković i gospodin Miodrag Janković, Gandijeva broj 180, Novi Beograd. Razlog za prijem, zapisano je, "useljenje u tavanski prostor na osnovu falsifikovanih potpisa stanara". Drugi put, 25. maja 2001. godine, prijem su zakazali gospodin Dragan Zečević, gospođa Gordana Petković i gospodin Miladin Janković, Gandijeva 180. Razlog za prijem - "bespravno korišćenje tavanskog prostora od strane Ščekić Jakše i Pejović Bogdana". Stranke se takođe nisu pojavile u zakazanom terminu.

U prilogu Vam dostavljamo na uvid spiskove građana koji su 25. maja 2001. i 2. novembra 2001. godine, zakazali i obavili prijem kod Željka Ožegovića, predsednika opštine Novi Beograd.

S poštovanjem,
DARKO MIŠIĆ
BEOGRAD


Protest

Ko to pravi raspored takmičenja đaka

"Oj, hemijo, nauko blagorodna, tebi sam svu svoju snagu podario, tebi sam nove puteve otkrio, i s fizikom te zanavek povezao".
V. Ostvald

Htela sam da pišem o takmičenjima osnovaca iz raznih oblasti odnosno o rasporedu takmičenja kojeg dobijamo već napravljenog, a da niko o tome nije pitao ni nastavnike ni učenike. Nevolja je što se svake godine takmičenje u pojedinim predmetima obavlja istog dana, čak i u isto vreme. Najviše me boli kao nastavnika hemije sa iskustvom od 30 godina što i dan danas ne znam ko sastavlja taj kalendar takmičenja.

Hemija inače počinje da se izučava od sedmog razreda, a fizika od šestog. Hemiju u sedmom i osmom razredu deca proučavaju i to pet ili šest oblasti iz hemije: opštu, neorgansku, analitičku, organsku, biohemiju... Još bih mogla da nabrojim šta se sve uči u ta dva razreda iz hemije što nije smetnja da se ponekad pojavi učenik koji vrlo dobro razume predmet, čak je i spreman za takmičenje. Tako na primer imam sada učenika sedmog razreda u Osnovnoj školi "Ćirilo i Metodije", gde i sama radim kao nastavnik hemije, koji veoma dobro razume moj predmet.

Zove se Uroš Šišović i na takmičenjima u matematici, hemiji i fizici postiže odlične rezultate. Problem je što se raspored takmičenja na opštinskom i gradskom nivou vremenski podudara, a veoma često su termini isti i za gradsko i republičko takmičenje. Mojim mukama tu nije kraj, jer nikako ne mogu da usaglasim termine da bi dete postiglo svuda najbolje rezultate. Mali Uroš bi hteo da se takmiči i u fizici i u hemiji, ali je to nemoguće.

Da li je ovo sve slučajno ili namerno, ne znam ali u svakom slučaju rezultat toga je da se manje učenika prijavljuje na takmičenje što je velika šteta za sve nas. Moguće je da neko potpuno mehanički iz godine u godinu prepisuje raspored takmičenja i na taj način pravi zbrku svima nama. Hvala na razumevanju pri objavi ovog teksta.

STANIMIRKA MILIĆEVIĆ, NASTAVNIK HEMIJE I DOMAĆINSTVA
BEOGRAD