Srbija nema mnogo ljudi koji su ušli u čuvenu Ginisovu knjigu rekorda. Oni koji su uspeli, zaista su posebni i neobični. Jedan od njih, Slaviša Pajkić, zvani "Biba Struja" iz Požarevca, kroz svoje telo sprovodi struju od 20.000 volti i ne plaši se nimalo da li će posle toga ostati živ, jer pouzdano zna da hoće, a i probao je to stotinama puta do sada!

Ovaj "električni čovek", koji je još 1983. godine ušao u Ginisovu knjigu rekorda, 24. novembra prošle godine oborio je sopstveni rekord jer je bio siguran u svoje neobične mogućnosti! U Stokholmu je pred Ginisovom komisijom iz Londona izveo, do tada neviđen u svetu, desetominutni program tokom kojeg je strujom iz svog tela za minut i nekoliko sekundi golim rukama zagrejao potpuno hladnu vodu!

Posle ovog čuda, istina, članovi komisije se nisu prekrstili, jer su već navikli da sreću i upoznaju čudne rekordere i nadljudske neobjašnjive misterije, ali su se ipak iznenadili i svojski obradovali novom Bibinom rekordu. I naravno, čestitali mu od srca. Nisu ni očekivali da će se sresti i videti nešto obično, već nesvakidašnje. Bibini poznanici već godinama ga skoro svakodnevno gledaju kako prži viršle viljuškama koje drži u rukama, melje kafu električnim mlinom...

		Lekovita struja - Posedujem i elektrobioenergetsku moć - biostruju koja pomaže u lečenju glavobolje, sinusa, okoštavanja kičme, reume, i još puno toga, a tretman se sastoji od masiranja golom desnom rukom obolelog mesta. Lečio sam mnoge u gradovima širom Srbije i Republike Srpske i ljudi su zadovoljni na pomoći koju sam im pružio, tvrdi Slaviša.

Slaviša Pajkić - Biba skromno kaže da su to samo neke od njegovih uobičajenih mogućnosti, mada u istinu nije tako.
"Ja sam po zanimanju bravar", kaže Slaviša Pajkić, rođen 1957. godine u Poljani nadomak Požarevca. "Imao sam 17 godina kad sam slučajno za vreme rada osetio da mi struja ne može ništa. O tom vremenu uvek pričam sa zadovoljstvom, ali mi ljudi ni posle dvadeset godina ne veruju, ili ja samo intuitivno tako mislim, ko zna. Evo, bilo je ovako, padala je neka kiša, a ja sam sa kolegama pravio metalnu ogradu i uključio švajs-aparat. Bio sam mlad i nisam se ničeg plašio. Moj drug, koji je bio naslonjen na ogradu, uzviknuo je: "Struja!" Ja sam prišao i dodirnuo vlažno mesto, ali ništa nisam osetio. Moj drug samo što nije doživeo šlog, od straha je počeo da doziva u pomoć i da me gleda čudno. Nisam bio zaprepašćen, ali sam tada shvatio da mi struja ništa ne može i da ću od tog dana živeti sa strujom koja mome telu ne može da naškodi!"

Svoj "hobi" da prži kobasice početkom osamdesetih, uvežbavao je na seoskim priredbama, a i na vašarima, i to je svojevremeno bilo veliko vašarsko čudo - gde se pojavi Biba Struja, svi dolaze da ga vide, a niko da mu poveruje da je stvarni prirodni provodnik električne struje. U šali kaže da je mogao da zaradi veliko bogatstvo da je prihvatio da prži roštilj na bogatim požarevačkim svadbama, gde roštiljdžije uzimaju i po 500 maraka za jedan dan.

- Punim se kao akumulator na golim žicama. Sam kontrolišem i jačinu struje koja izlazi iz mog tela. Neonka u mojim rukama normalno sija!

		Kuća uvek blješti - Kad su restrikcije ili kad iznenada nestane struja, moji ukućani ne moraju da brinu. Moja kuća uvek blješti. Dovoljno je pola sata da se uključim na gole žice da akumuliram struju, posle toga, sijalica gori u mojim rukama, na rešou skuvam kafu, pržim kobasice... Svako čudo traje tri dana, ali čudo zvano Biba Struja, eto, potrajalo dvadeset godina. I još će, tvrdi Slaviša.

Sa strujom se Slaviša zvani "Biba Struja" ne druži samo leti jer teško podnosi vrućine pošto se ne znoji. Tada, kako kaže, ima tegoba jer mu organizam ne traži vodu i može bez nje ceo dan, kao i bez jela. "Jeftin sam i ne koštam mnogo, nažalost", kaže u šali.

Od akumulirane struje Pajkić se prazni dodirivanjem bilo kakvog metalnog predmeta. "Dešavalo se", priča šaljivo Biba, "da kad se nedovoljno ispraznim, pa se pozdravim sa nekim, njega malo drmne struja. E takvi, kad me sada vide, ne pružaju ruku već u znak pozdrava samo kimnu glavom".

Požarevljani su ponosni na svog Ginisovog rekordera, hvale se njim, prisvajaju ga, tapšu ga kad ga sretnu. Za sad, za "čoveka centralu" iz požarevačke ulice Bate Bulića stalno se interesuju mnoge strane televizije. Mađarski, češki, američki i korejski novinari su ga prosto opsedali, ali srpski su ga, reklo bi se, nekako više izbegavali. Ne razume zašto. Ko sve do sad nije dolazio da ga intervjuiše. Nikog nije odbio, jer shvata svoju neobičnu misiju kao svetski korisnu.

Svoje Ginisove rekorde i mogućnosti sa strujom Biba će uskoro prikazati na polusatnom CD-u i internetu. Bibin san je da napravi trafo od milion volti i da, dodirujući varnicu, iz njega postigne određene električne efekte na daljinu. "Na primer", kaže Biba, "da dam sijalicu nekome da drži na stotinak metara, a da je ja palim i gasim kad hoću. Ali, za to treba mnogo para i sponzor. Možda bi trebalo od države da tražim pomoć za tu ideju, ali neću. Imam svoj obraz i čast. Nadam se da će se pravi sponzor sam javiti.

DRAGAN STODIĆ