1. Živadin Jovanović (ostali manje ili više) platio 300.000. evra ekstraprofita za stan. Srećna sam, oduševljena, baš ste odnosna lica opelješili i sredili ih, nema šta. Alal vera. A da Vas ja pitam, utvrditelji ekstraprofita - odakle te silne pare za ekstraprofit? Jasno mi je - uštedeli ljudi od plate, ma hajte molim vas, zašto da ih pitate o poreklu imovine? Ne zamarajte se više, sve ste vi to stručno obradili i obračunali.

2. Čitam onaj čovek sagradio kuću za više od dozvoljenog i to 100 metara kvadratnih više. Naravno odmah rušite kuću do temelja - jedna je već srušena u Maršala Tolbuhina pre mesec dana do temelja - ma rušite kuću sprat-dva šta vas briga čovek prekoračio.

Nemojte se zamarati i obračunavati određene dažbine na višak sagrađenog prostora, ili ne daj bože da se zamarate pa da u taj višak uselite nekog sa 30 godina podstanarskog staža, izbeglice sa decom i sl. Ne nikako, molim vas, rušite, rušite i samo rušite. Mi smo Srbi zar ne? - neka komšiji crkne krava. Ma ljudi, u pravu ste! mirno spavajte.

3. Povećanje plata sudstvu da se ne bave korupcijom! Poziv svima koji plate primaju iz budžeta - navalite još više na korupciju! Nema vam druge. Šta vas briga za rad, moral, odgovornost, obraz - što jače u ofanzivu korumpiranosti. Šta briga sudstvo, kukaju - ne rade, kukaju onako korumpirani, a na konkurse za sudske pripravnike primaju svoju decu - nema problema, ona su već obučena. Ostali učesnici konkursa naknadno konkursom. Sada sudijski pripravnici idu na edukaciju - moraju nešto i da nauče! To što su završili fakultet nije obaveza da zna, ma pustite molim vas, ljudi, njihova dečica imaju diplome, e bre nije to šala. Tu je edukacija sa sve obilnim ručkom u Metropolu - zamorila se deca dok ih edukuju, moraju se oporaviti posle napornog edukovanja. Sve je to u redu, ljudi, ali ko to plaća - sve mi se čini moja baka i njoj slični - umanjili im penzije za 12,7 posto za tri meseca na pravdi boga, pa sada nema da mi da za čarape, a koštaju samo 15 dinara, baš mi je baka neka škrtica - cicija iliti Piroćanka.

JELENA JOVANOVIĆ
BEOGRAD

Poslednji nastup eks ministra za informisanje druga Aleksandra Tijanića na TV Studiju "B" u petak, doveo je gledaoce do suza. Neki zbog humora koji je "propovedao" dotični eks ministar, a drugi zbog žalosti u očekivanju da ovakvi nacional-socijalisti nestanu sa ove zemlje.

Voditeljka postavlja pitanje ko kontroliše medije u ovoj zemlji, kada eks ministar prosu biser: "Kada se vidi na koliko TV kuća nastupa Suzana Mančić, onda se sve zna"!? Potom, po ko zna koji put, naš najveći Srbin posle Koste Čavoškog, počne da okrivljuje za sve poteškoće "Kancelara" (čitajte Đinđić), da tri četvrtine Srba živi u krajnoj bedi (blago Rumunima, Česima, Mađarima i drugim nacijama koji žive u našoj zemlji), pošto samo Srbi po Tijaniću žive loše.

Veliki Srbin koji nosi srpska odela, srpsku košulju, diše srpski vazduh, ne može da se osvesti da je njegovo vreme prošlo. Na pitanje voditeljke odakle zna sve tajne podatke o raznim državnim dogodovštinama, odgovara da je on novinar, a na potvrdu voditeljke da je i ona novinar, a da ne poseduje te podatke, eks ministar kaže: "Izgleda, da nismo isti nivo". "Zaista, nismo isti nivo", odgovara voditeljka.

Samo ko ima debele nerve može da gleda i odsluša Tijanićevu tiradu do kraja emisije. Oni drugi mogu smatrati da su se sačuvali od još jedne nacional-socijalističke "mućkalice", koja nas je dovela dovde gde se sada nalazimo. Na žalost.

BRUNO ZGAGA, SLOBODNI NOVINAR
BELA CRKVA

G17 plus (čine je ekonomisti) uopšte ne pominje ovu profitabilnu delatnost za svaku privredu, bez obzira što naši izumitelji osvajaju najveći broj zlatnih medalja u Briselu i Moskvi. Isto tako se ponaša i Ministarstvo za nauku i razvoj (u čijoj je i nadležnosti pronalazaštvo), a to sve govori da važna mesta za privredu zauzimaju nekreativni kadrovi. Očigledno je da država nije u stanju da nađe zajednički interes između nje i pronalazača. A pošto je to već očigledno, trebalo bi naše izume ponuditi našim ljudima u dijaspori, koji su sve više zainteresovani da ulažu u našu privredu, ali kako sa njima uspostaviti vezu?

Pronalazači, koji imaju komercijalne izume, ne znaju da li postoji kod nas neka institucija koja sarađuje sa dijasporom, pa bi trebalo da se neko oglasi i uputi pronalazače.

Organizacija JUPIN iz Beograda, uporno, godinama pokušava da zainteresuje državu za važnost i značaj izumiteljstva, ali uzalud, pa treba pokušati i preko dijaspore.

Još nešto treba izneti za naše, mnogobrojne TV - kanale: jedna televizija ne reklamira ni jedan naš izum, niti ih prezentira, makar jednom nedeljno, ali strane izume, i izlože pasa i mačaka, stalno prikazuju. Direktorima naših tv - kanala trebalo bi već jednom da bude jasno: mi živimo u vremenu sve novijih i novijih izuma, koje nisu izumeli ni dobermani ni terijeri, a, da nije bilo pronalazača ne bi bilo ni televizije.

RADOVAN UROŠEVIĆ
OBRENOVAC

Juče smo konačno malo odahnuli. Iz daleke Amerike je došla, za malenu i siromašnu Srbiju, uzbuđujuće lepa vest, mrgodni i moćni bord MMF-a se konačno malo nasmešio, i našoj maloj ubogoj sirotinji odobrio nove povoljne kredite i nove šanse. Time su veliki koji vladaju svetom SRJ proglasili za podobnu, i bar za jedno vreme su nas oslobodili briga oko integracija u svetsku ekonomiju.

Ljudi iz dalekog bogatog sveta se brinu i pokušavaju da nam pomognu da stanemo na svoje noge, po onoj staroj kineskoj izreci, Ne hrani čoveka ribom, nauči ga da sam peca". A šta u međuvremenu rade naše finansijske institucije, oni koji su odgovorni za punjenje državnog budžeta? Oni, ovaj veliki napor i vidni uspeh sadašnje vlade nipodaštavaju i opstruiraju.

Kako, na primer, u ovo vreme radi Republička uprava javnih prihoda, institucija koja ubira prihode od građana, i u našim još neregulisanim i poremećenim uslovima sama obezbeđuje sredstva za penzije i socijalna davanja?

Zašto do danas nisu ni urađena (a kamoli uručena) rešenja o utvrđivanju osnovnih poreskih obaveza (porez od poljoprivrede, porez na imovinu, porez od samostalnih delatnosti, porez na dobit preduzeća), što se nije desilo u proteklih 30 godina (nerad, neznanje ili namera da se kompromituje nova vlast kao nesposobna?). Time je period naplate u budžetskoj 2002. sveden na vreme od samo šest meseci, i na uslove da rezultati naplate javnih prihoda budu katastrofalni i po budžet i po korisnike budžeta!

Zašto RUJP nije objavio podatke o procentu naplate javnih prihoda u 2001. g. po centrima (Beograd, Niš, Kragujevac, Novi Sad) i po odeljenjima (opštinama) jer je to osnovni i realni pokazatelj uspešnosti rada RUJP.

Možda bi neko iz ovog nadleštva i mogao suvislo da objasni ova dva administrativna presedana i kašnjenje, ali...? Kako je moguće da se tek sada utvrdi da je bivši direktor RUJP-a na svom računu u Austriji imao više od milion evra, a da se pri tome ne postavi pitanje odgovornosti nadležnih struktura u RUJP?

Kako je moguće da pomoćnik bivšeg i sadašnjeg direktor RUJP-a bude i dalje čovek koji se naročito istakao u proganjanju nezavisnih medija (Studio B, ABC Grafika, Glas javnosti), davanjem naloga odelima RUJP-a da se odluke suda (po zakonu o medijima) sa drakonskim kaznama moraju izvršiti blokadom žiro računa u roku od 30 minuta po prijemu zahteva. Bio je istinska i ostrašćena "udarna pesnica" prethodnog režima u disciplinovanju preduzeća koja su bila sponzori opozicionim partijama, ili su odbijali donacije SPS-u i JUL-u (odmah im je slata finansijska policija u kontrolu).

Zaključak se nameće sam od sebe, ako je igde u ovoj zemlji potreban zakon o lustraciji, to je u RUJP-u. Nužna je promena cele rukovodeće strukture, i u sedištu RUJP-a, i u centrima i u odeljenjima (odstranjivanjem SPS i JUL kadrova) i profesionalizacija svih zaposlenih. Doduše, ako ćemo po pravdi, nešto i nije baš mnogo urađeno na modernom opremanju RUJP-a (opremom, prostorom, vozilima), kao ni na profesionalnom usavršavanju zaposlenih (seminari, kursevi i propisi).

Bilo bi vrlo interesantna još jedna indikativna analiza, koliko je kontrola RUJP-a u ranijem periodu izvršena u preduzećima koja su sada navedena kao ekstraprofiteri (BK, Stankom, Dibek itd.), a koliko kod sitnih zanatlija.

Sa dužnom pažnjom i uvažavanjem ja vas pozdravljam.
Moja malenkost,

VITOMIR REDIĆ
BEOGRAD

Poštovanom gospodinu Pupezinu pre svega izražavam saučešće zbog gubitka koji je pretrpeo. Jer, kad neko bude lišen svakog smisla za humor i ostane bez dobrog pamćenja, obično biva da je takav gubitak nenadoknadiv. Povodom njegovog teksta, ispunjenog (ne)namernim greškama i kontradiktornostima, ističem sledeće:

1. Nije mi bilo potrebno oko tri nedelje da odgovorim na "samo jedno pitanje " g. Pupezina - odgovor sam faksom poslao istog dana kada je njegov tekst "Dokle samo Čavoški" objavljen u "Glasu" (22. aprila 2002.) No g. Pupezin i na ovaj način dokazuje da malo zna o uređivanju rubrika u dnevnom listu, a s druge strane otkriva popriličnu sujetu, odnosno, ubeđenje da je njegov tekstić toliko dubokomislen, da čoveku za razumevanje istog treba vreme od tri nedelje. Takođe, obaveštavam imenovanog gospodina da je i naslov teksta moja tvorevina, tako da osećaj urednika proveri na svom primeru.

2. Gospodin Pupezin nije čak zapamtio ni ime grada u kom živim. Očigledno je da mu Požarevac ne izbija iz glave, a verovatno da mu se Kraljevo još nečim zamerilo, osim što u njemu živi neko čiji stavovi ne gode njegovom demokratskom uhu.

3. Napisao sam da mi je omiljena igra u detinjstvu bila "igrač-pogađač", ali da me ne interesuje kojih nauka je g. Pupezin doktor. Međutim, g. Pupezin u oba svoja teksta dokazuje da sam sa sobom nije raščistio da li je doktor ili nije. Prvo, zato što ocenu stavova g. Čavoškog nalazi u prilozima drugih čitalaca (g. Ćirića, a zatim gospode Tadića i Spajića), ne usuđujući se da iste podvrgne vlastitoj argumentovanoj kritici. Drugo, prvi tekst je potpisao kao "dr J. Pupezin", a drugi kao "Jovan Pupezin". No, ukoliko je ovo konkludentnom radnjom pokazao da prihvata moj stav o nepotrebnom stavljanju titule u potpisu reagovanja u dnevnom listu, ovim putem ga javno pohvaljujem.

4. Obaveštavam g. Pupezina da nisam bio u dilemi što se tiče odgovora na "samo jedno pitanje", već kako da odgovorom njega zadovoljim. Pokušao sam to da mu objasnim kroz šalu i laku ironiju. Ali, gospodin ne voli šalu i ostaje u ubeđenju da učestalo korišćenje izraza "ili-ili" doprinosi demokratičnosti društva. Zato i dalje od jednog pitanja pravi dva, i to po sistemu: "Ili crni, ili beli - slobodno se opredeli!"

5. Ukoliko bi bila istina da g. Pupezin smisao "svog" predloga nalazi u tome da urednik rubrike profesionalno obavlja posao, i da ugled i tiraž "Glasa" poraste, to bi bilo lepo. Na žalost, tek u post skriptumu g. Pupezin skida masku vrlog demokrate, i (ponovo koristeći tuđe mišljenje) kvalifikuje g. Čavoškog rečima "pogano pero" i "bivši demokrata". Doduše, osmelio se tek na kraju, pa je (najzad) dodao i vlastitu ocenu da K. Čavoški " zagađuje našu političku atmosferu više nego Šešelj"! Svaka čast!

6. Nije suština u tome da li treba primenjivati "zakone bivšeg režima", već šta se uradilo da se oni zamene novim, boljim demokratskim zakonima. Banalizovanje problema navođenjem džeparoša i sečenja šaka svedoči o (ne) svesnom prihvatanju "pravne partizanštine" u vremenu 1945-1948. godine, kao i mišljenja bivšeg "najvećeg sina naših naroda i narodnosti" da sudije ne treba da se drže zakona kao pijan plota.

7. Predlaže g. Pupezin da "Glas" umesto K. Čavoškog angažuje prof. Nikolu Miloševića, "prijatelja i kolegu g. Čavoškog", koji pas je "šarmirao svojim poznavanjem naših prilika, objektivnošću i kulturom polemisanja". No, zaboravan, kakav jeste, potpuno je smeo s uma da je predlog g. Ćirića prihvatio kao svoj. A po tom predlogu, potrebno je ili uvesti rubriku "lični protivstav", ili demonopolizovati postojeću rubriku tj. otvoriti je i za druge ličnosti. Ako "Glas" angažuje prof. N. Miloševića umesto dr K. Čavoškog, prvobitni alternativni predlog g. Pupezina (odnosno g. Ćirića) ostaće nesprovodljiv. U prvom delu - zato što profesor šarmer neće imati s kim da ukršta stavove, a u drugom - zato što opet neće biti drugih potpisnika rubrike.

ZORAN TUCAKOVIĆ
KRALJEVO