Gornje Zaostro je selo desetak kilometara udaljeno od Berana. U ovom selu, u kome se za vreme Drugog svetskog rata nalazio štab četničkog vojvode Pavla Đurišića, ljudi su danas slobodni da kažu svima ono što su donedavno samo u svojim kućama smeli govoriti - da su njihovi očevi, đedovi i prađedovi bili kraljeva vojska. To je i razlog što su se odlučili da u svom selu naprave konak, crkvu i spomenik Pavlu Đurišiću.

Zemljište za taj spomen-kompleks "crnogorske Ravne gore", za koji će kamen-temeljac biti postavljen 19. maja, poklonio je Vujadin Dobrašinović, unuk Đurišićevog ratnog zamenika Svetozara Dobrašinovića.

		Saradnik okupatora Ima i drugačijih mišljenja. Tako Milan Ralević, predsednik SUBNOR-a Berana, ističe da podizanje spomenika Pavlu Đurišiću predstavlja pokušaj rehabilitacije saradnje sa okupatorom. Đurišić je pokazao u ustanku svoje znanje i sposobnosti, ali čim su počeli da se suprotstavljaju njegovoj volji, sve je uništavao. On je saradnik okupatora, osuđen kao zločinac. Postoji podatak da je odlikovan Gvozdenim krstom od strane okupatora, ističe Ralević i dodaje da je protiv svega što dovodi do raspirivanja mržnje i nesloge.

- Ima šezdeset godina kako mi ovde trpimo sankcije. Sedamdeset pet stanovnika Zaostra je otišlo sa Pavlom Đurišićem na Zidani most i nikada se nisu vratili. Od tog momenta Gornje Zaostro biva odsečeno od sveta. Preko sedamdeset studenata koji su završili školu nije se moglo zaposliti u Beranama upravo zbog toga. Meni su stalno govorili: Ti si Svetozarev, ti si iz četničkog mesta... Evo danas je došlo vreme da, posle toliko muke, konačno možemo da podignemo spomenik - kaže Vujadin Dobrašinović.

Radove na spomen-kompleksu će finansirati meštani. Jedan od inicijatora akcije je i Brano Radnić.
- Pravo da vam kažem, nismo smeli do sada ništa da radimo. Krst na grobnicu nismo smeli staviti, čak su i rušili spomenike na kojima je postojao krst, kao na primer ocu Milošu Radičeviću iz Donjeg Zaostra. Ja nisam smeo da napišem ime stričevima na spomeniku, iz istog razloga - kaže Radnić.

Tu priču nastavlja i Vujadin Dobrašinović.
- Kad sam 1983. godine, kao momak od 16 godina, u kafani zapevao "Po Berana pala tama, Svetozare kad ćeš k nama", tri dana su me u policiji saslušavali. Živeo sam 15 godina sa đedom koji je bio četnik, i on mi je sve ispričao o tome, a ja sam to upijao. Jako sam srećan zbog ovoga što radim - priča Dobrašinović.

		Antifašista Spomenik Pavlu Đurišiću trebalo je podići kada su podizani drugi spomenici iz Drugog svetskog rata na ovim prostorima, jer je i Pavle Đurišić bio oslobodilac Berana. Posle sloma ustanka razišao se sa komunistima i januara 1942. formirao svoj štab. Treba istaći da je četnička pobuna protiv partizana počela nakon terora komunista. Samo u Kolašinu, tih dana su komunisti ubili 373 osobe. Đurišić je bio antikomunista i antifašista. Njega su 14. maja 1943. u operaciji "Švarc" uhapsili Nemci i sproveli u poljski logor "Strij". Ali, glavni cilj nemačke operacije - hvatanje Draže Mihailovića koji je tada bio u Crnoj Gori - nije postignut. To su komunistički istoričari krili, kao što su krili i hapšenje Pavla Đurišića od strane Nemaca. Znači, četnički pokret je bio antihitlerovski i oslobodilački, po vremenu i okolnostima u kojima se pojavio, i on je prvi organizovani vojnički pokret koji je u državama porobljene Evrope poveo borbu protiv okupatora, kaže istoričar Goran Kiković, čiji je diplomski rad nosio naziv "Vojvoda Pavle Đurišić".

Predsednik Odbora za izgradnju spomen-kompleksa je novinar Dragoljub Šćekić. Inicijativa da se podigne spomen-kompleks "crnogorska Ravna gora" potekla je od onog dela srpskog naroda koji je pretekao nakon komunističkih zločina koji traju od 1941. godine, pa sve do danas. Zašto u Gornjem Zaostru? Zato što je tu bila komanda i štab vojvode Pavla Đurišića i što je upravo tu zapaljena vatra slobode i odbrane otadžbine.

Ta vojska je oslobodila Andrijevicu, zatim Berane i tako sve redom po Crnoj Gori. Nakon toga komunisti su započeli krvavi pir protiv srpskog naroda i svih onih koji nisu za njihovu pogubnu ideologiju. Ubili su sa prostora Crne Gore oko 40.000 ljudi, intelektualaca, učitelja, sudija, doktora, domaćina i preko 130 sveštenika. Žrtvama su rušili spomenike, iskopavali grobove, zabranjivali parastose, a potomke nazivali decom izdajnika i kolaboranata - kaže Šćekić.

Po njegovim rečima, vreme u kome danas živimo valja iskoristiti za smirivanje strasti, da svako ima pravo na grob, na parastos, na spomenik.

Oni koji su ubili preko 40.000 ljudi, samo iz Crne Gore, ta nam prava ne mogu i danas uskraćivati. Samo po stratištima Slovenije ubili su oko 20.000 ljudi, kojima se ne zna ni groba ni ukopa. Spomenik u Zaostru neće smetati nikome. On će opominjati i čuvati sećanja na naše pretke. Čitav srpski narod jedva čeka da vidi crnogorsku Ravnu gore«. Uostalom, komunisti su podigli na hiljade spomenika onima koji su pobili svoju braću, očeve, rođake, kumove...

Zvonko Prijović