[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 15. maj 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Dr Aleksandar Ljubić o sterilitetu i vantelesnoj oplodnji

Svaka žena mora da
zna šta će da rodi...

... I s tim treba da se saglasi. To je, u stvari, poštovanje dobre medicinske prakse, uz istovremeno zadovoljavanje medicinsko-pravnog, etičkog i moralnog aspekta

BEOGRAD - I poslednje dve bebe, od ukupno šest, koliko je 30. aprila rodila Snežana Grujić iz Stare Pazove, nisu uspele da se izbore za svoj život. Pre tri dana i one su umrle u Institutu za prevremeno rođenu decu, ne znajući ni da su živele.

U trenutku, ali samo u trenutku, izgledalo je da je ovim cela priča sa šestorkama najstarije prvorotke završena, no javnost s pravom znatiželjna, nametnula je niz pitanja. Od toga, da li je medicinski i etički opravdano, nakon vantelesne oplodnje vratiti u utrobu žene šest uspešno oplođenih jajnih ćelija, do toga, da li je nesrećna majka uopšte znala da od početka nosi šestorke? Da li u ovakvim situacijama lekar do najsitnijeg detalja upoznaje buduću majku, i da li je njena saglasnost presudna?

Na ova i niz drugih važnih pitanja, bez izjašnjavanja o slučaju majke sa tragično preminulim šestorkama, "pošto jednostavno nije upoznat", za "Glas javnosti" govori specijalista ginekologije i akušerstva dr Aleksandar Ljubić, iz Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, koji inače ima višegodišnje iskustvo u lečenju steriliteta i uspešne primene metode vantelesne oplodnje.

Uz napomenu, da svaki način lečenja nosi određen rizik, dr Ljubić kaže:
- Osnovni princip koji mora da se ispoštuje u primeni ma koje metode lečenja je princip - ne naškoditi. Znači, istovremeno se meri rizik i dobrobit pacijenta. Isti princip važi i u metodi lečenja steriliteta vantelesnom oplodnjom, gde su etičko pravni momenti od presudne važnosti za donošenje konačne odluke. S obzirom na brzinu kojom se metode lečenja steriliteta razvijaju, zakonodavni sistem je prilično daleko u odnosu na ono što se danas radi. Onda ostaje na lekarima, da za sve što nije standardni postupak, konsultuju određeno od države izabrano telo. U Kliničkom centru Srbije konkretno postoji Etički komitet sastavljen od stručnjaka različitih profila, koji je osnovalo Ministarstvo za zdravlje. I njemu se pre svega dostavlja detaljna dokumentacija o pacijentu i svemu što treba kod njega da se radi, zašto se radi, da li je ponuđena metoda prihvaćena ili ne, te da li je pacijent saglasan ili ne.

Praktično, bez "informisanog" pristanka pacijenta i saglasnosti Etičkog komiteta ništa ne može da se radi, naglašava ovaj stručnjak:
- Uostalom, na to obavezuje Helsinška deklaracija, koja insistira na poštovanju tri principa - ne štetiti, nanositi dobrobit i poštovati autonomnost pacijenta, gde je njegovo neprikosnoveno pravo da odlučuje o sebi. Shodno rečenom, svaki naš pacijent mora da zna šta će da mu se radi, i sa tim treba da se saglasi. To je u stvari, poštovanje dobre medicinske prakse, uz istovremeno zadovoljavanje medicinsko pravnog, etičkog i moralnog aspekta.

A na pitanje, koje su novine u primeni lečenja vantelesnom oplodnjom, dr Ljubić veli:
- Nova stremljenja u lečenju ovom metodom idu na smanjivanje broja embriona, koji se vraćaju u matericu majke. Iz jednostavnog razloga što se želi izbeći rizik više plodova, uz istovremeno postizanje što kvalitetnijih i potencijalno mogućih embriona, koji će se razviti do kraja, i roditi kao zdrave donesene bebe. Ovo nije slučajno, jer kod više beba daleko je veći stepen obolevanja, smrtnost i uopšte komplikacije po rođenju. Osim toga, već je drastična razlika između broja rođenih dvojki spontano začetih i vantelesnom oplodnjom. Dok se spontanim začećem na 80 porođaja rađaju jedne dvojke, vantelesnom oplodnjom ih je čak 25 odsto više. Na ovaj način se rađa blizu 10 odsto trojki, dok se spontanim začećem one javljaju na pet do šest hiljada porođaja. Sve to ipak nešto govori.

Znajući sve ovo, postoji li onda, među lekarima neki opšte prihvaćen stav o načinu izvođenja vantelesne oplodnje?
- Ide se na to da se svaka trudnoća višeg reda redukuje na prihvatljiv broj od dve bebe. Naravno, uvek uz saglasnost majke. To onda podrazumeva da se višak embriona odstrani, što sa sobom opet nosi izvestan rizik. Jer odstranjivanjem viška, može se dogoditi da se drugi ne razviju i trudnoća praktično ne uspe. Može da se dogodi i druga situacija. da se ubace dva embriona, koji će se kasnije, jer to je ipak priroda podeliti na dva, pa se mogu roditi dva para jednojajčanih blizanaca. No u svakom slučaju, samo u izuzetno retkim prilikama u matericu majke se ubacuje najviše četiri embriona, ako su starije od 40. godina.

Naravno, koliki će se broj embriona vratiti u majku, ne zavisi isključivo od njene starosti. Pre svega se posmatra starost jajnika, materice, kao i kakvog su kvaliteta embrioni, i koliko su dugo gajeni. Ako u laboratorijskim uslovima prežive pet dana, daleko su kvalitetniji, i u tom slučaju se vraćaju najviše jedan do dva. Ako ne mogu da izdrže duže od dva dana, smatra se da su manje potentni, i u tom trenutku se razmišlja o broju koji treba da se vrate.

A šta se radi sa oplođenim viškom jajnih ćelija?
- Višak jajnih ćelija se zamrzava, a zamrzava se i oplođeni višak jajnih ćelija, i čeka se neko bolje vreme, ukoliko postupak ne uspe.

A koji je princip rada sa ženama koje žele da postanu majke, a nemaju partnera?
- I to se rešava, tako što se iz neke od evropskih centralizovanih banaka, pošto ja, koliko znam, kod nas takvih banaka nema, uzima seme nepoznatog donora, spaja sa jajnom ćelijom žene, i kada se embrion razvije u laboratorijskim uslovima, po istoj metodologiji se vraća u matericu. Prethodno se uzimaju takozvane fenotipske, golim okom vidljive karakteristike po želji buduće majke (crna kosa, plave oči, da osoba bude visoka ili...) i obavezno medicinske karakteristike koje pokazuju da li davalac boluje od nekih naslednih bolesti ... U svakom slučaju, seme davaoca može da se koristi tek posle godinu dana od zamrzavanja i nakon provere da nije možda došlo do neke neželjene promene, koja bi u negativnom smislu mogla da se odrazi na, na ovaj način začeto potomstvo.

U svakom slučaju, zaključuje naš sagovornik, za ostvarenje potomstva na ovaj način, barijera nisu godine, već:
- Mora pre svega da se vodi računa da se ne ugrozi zdravlje pacijenta i on uvede u neku hroničnu bolest. A ovakvi, neželjeni ishodi ne bi ljude trebalo da spreče u traženju pomoći da bi došli do potomstva. Poverenje je ipak osnov svega, kao i njihovo neprikosnoveno pravo da budu obavešteni o svemu što im se radi i zašto im se radi, odnosno da aktivno učestvuju u kompletnom postupku.

Zorica Ostojić


vesti po rubrikama

^društvo

16:13h

Traže ocenu ustavnosti Zakona o privatizaciji

16:28h

Dr Aleksandar Ljubić o sterilitetu i vantelesnoj oplodnji

16:34h

Republička skupština usvojila izmene zakona o evidenciji nekretnina

16:49h

Veće BU prihvatilo upisne kvote i odredilo visinu školarina

16:52h

Propali pokušaji da se smeni načelnik SUP-a Pančevo

17:07h

Potpisan ugovor za razvoj školstva od 10 miliona dolara

17:13h

Patrijarh Petar Sedmi osudio delovanje Miraša Dedejića

17:27h

Dogodine izbeglički pasoši

17:43h

Do 25. maja temperature i do 30 podeoka - malo padavina

17:56h

Srbobran: Izlivanje nafte na bušotini - tabu tema

 



     


FastCounter by LinkExchange