Sada već davne 1989. godine bez pompe je došao u Split, da bi preko Jugoplastike, Barselone, PAOK-a, Reala, Kindera, Efesa i Skipera, više od decenije vladao Evropom. Naravno, reč je o Zoranu Saviću, najtrofejnijem igraču u istoriji jugoslovenske, ali i evropske košarke.
- Košarkom sam počeo da se bavim relativno kasno, sa 16 godina u Čeliku iz rodne Zenice. Međutim, igrajući na dvojnu licencu i za Borac iz Čapljine tri utakmice nedeljno, uspeo sam da nadoknadim zaostatak za vršnjacima - seća se početka Zoran Savić.

Potvrda je stigla pred kraj 80-tih, pozivom Bože Maljkovića u redove evropskog prvaka Jugoplastike.
- Bile su to nezaboravne dve godine kada smo osvojili čak osam titula. Iako smo pred početak druge sezone ostali bez Maljkovića, Rađe, Sobina, Duleta Ivanovića, bili smo sigurni da ćemo ponoviti uspeh, jer je navika na Božin rad ostala, tako da je treneru Željku Pavličeviću ostalo samo da nastavi gde je njegov prethodnik stao. Naravno, ne smem da zaboravim ni sjajnu organizaciju kluba.

Na žalost, splitska idila je nasilno prekinuta...
- Još u toku sezone rasla je napetost, ali s obzirom na naša česta putovanja u klubu se nije nimalo osećala. Čak i tokom leta, kada su se već vodile borbe oko Splita, verovali smo da će se situacija normalizovati. Tek početkom sledeće sezone shvatili smo da su naše nade uzaludne.

Jugoslavija "broj 1" Analizirajući rezultate posle Vašeg povlačenja iz reprezentacija, čini se da ste odluku o odlasku iz plavog tima prerano doneli. - Čitavu deceniju sam živeo sa plavima. Naravno da je bilo sjajno, ali trpela je porodica, uželeo sam se odmora posle napornih sezona. S druge strane, u to vreme od reprezentacije se oprostila moja generacija: Divac, Paspalj i ostali, pa je bilo logično da se i ja, posle EP u Barseloni 1997. godine, povučem jer su došli mladi kojima je trebalo ustupiti prostor. Imamo mlad tim, ali formiran od igrača koji igraju glavne uloge u najjačim evropskim i NBA timovima. Stojaković je ključni igrač Sakramenta, Jarić je najbolji plej Evrope, Radmanović i Drobnjak su već potvrdili kvalitet u Sijetlu... Ubeđen sam da će još pet do sedam godina vladati Starim kontinentom.

NBA me nikada nije zanimala!? Za razliku od gotovo svih članova reprezentacije stare Jugoslavije iz Vaše generacije nikada se niste odlučili za odlazak u NBA. - Iskreno, NBA mi se nikad nije sviđala, čak mislim da nijednu utakmicu nisam pogledao do kraja, dve četvrtine je makismum i to u plej-ofu. Više sam zainteresovan za univerzitetsku košarku. Imao sam ponudu Dalasa posle Jugoplastike, a kasnije mi je i Detroit nudio ugovor. Da na njemu nije pisalo sedam godina možda bih i pristao. Ovako, odlučio sam se za sjajne uslove Kindera.

Usledilo je više od deset godina osvajanja Evrope.
- Počelo je oktobra 1991. odlaskom u Barselonu... Kada se okrenem unazad, svaka godina je nezaboravna. Ne toliko po ostvarenim uspesima, koliko po ambijentu u sredinama u kojima sam igrao.

A to su pet najjačih evropskih liga: SFRJ, Španija, Italija, Grčka i Turska.
- Bez dileme, stara jugoslovenska liga bila je najjača u Evropi. Svaka utakmica derbi, nezaboravne godine. S druge strane, Španija je potpuno "amerikanizovana" u organizacionom smislu. Lično, više volim Italiju, jer publika odlično poznaje košarku, posebno u Bolonji. Nije im najbitniji samo koš, već znaju da nagrade svaki pas, odbranu. Posebno bih istakao italijanske novinare. Dok u Španiji izveštaje svode na statistiku, što je očigledno uticaj SAD, na Apeninima mi se događa da kada pročitam tekst, čini mi se kao da ga je pisao neki košarkaški stručnjak. Grčka je specifična po neverovatnoj lojalnosti i frenetičnosti navijača. Sećam se kolike su gužve bile u finalu plej-ofa, protiv Olimpijakosa, pa za našu finalnu utakmicu Kupa Koraća protiv Boše Tanjevića i Stefanela. Verovali ili ne, za dvoranu kapaciteta 5.500 mesta, prodato je 15 hiljada karata. U Turskoj sam odigrao malo utakmica, tako da ne znam da li sam kompetentan da sudim o njoj.
- Organizacija je loša, dobre su samo dve tri ekipe, ali zadivljuje volja, odgovornost i pristup igrača. Posebno sam iznenađen autoritetom trenera koje često nazivaju "mister", kao u fudbalu.

Jugoslovenska javnost će Vaš boravak u Solunu pamtiti kao prvi susret dve legende: Zorana Savića i Peđe Stojakovića koji nikada ne zaboravlja da istakne Vaše zasluge za razvoj njegove karijere.
- Došli smo u isto vreme s porodicama. Bilo je normalno da mu se kao stariji nađem na usluzi, jer znam kroz šta je sve do tada prošao, iako je imao tek 16 godina. I pored činjenice da je morao da pauzira jednu sezonu, čim sam ga prvi put video s loptom bilo je očigledno da je neverovatan talenat, daleko, daleko ispred svoje generacije, potencijal za NBA. Tu su bili još Raša Nesterović i Dušan Reljić i bilo mi je zaista zadovoljstvo družiti se i igrati u dresu PAOK-a s takvim, ne samo velikim nadama košarke, već i velikim ljudima.
Zlatni niz prekinuli ste 1999. godine.

Humane zvezde Inicijator ste brojnih humanitarnih akcija. Sada, sa "Grupom 7" spremate dva meča u Španiji. - U završnici smo pregovora sa katalonskom reprezentacijom da se od 26. do 28. juna održi humanitarna utakmica između Katalonije i Selekcije zvezda. Igralo bi mnogo NBA asova, Stojaković, Divac, Nesterović... Za Špance je najinteresantnije da bi u katalonskom dresu Po Gasol odigrao prvu utakmicu na tlu Evrope od odlaska u NBA. U planu je da i naša televizija direktno prenosi. Druga utakmica je povodom 100 godina Reala, posle SP u Indijanapolisu, ali pregovore ćemo ubrzati tek posle utakmice u Barseloni.

Promenila se Zenica Što zbog profesionalnih obaveza, što zbog rata, Zoran Savić dugo nije imao priliku da poseti Zenicu. - Pre dva leta prvi put sam bio u rodnom gradu, posle devet godina. Zenica se mnogo promenila, malo ljudi poznajem, većina s kojima sam se družio živi u inostranstvu. Održavamo redovne kontakte. Ipak, lepo je bilo opet videti Zenicu. Maljković, Nikolić, Obradović, Ivković, Mesina, Aito... sam vrh evropskih stratega s kojima je sarađivao Zoran Savić - Imao sam sreću da radim sa gotovo svim velikim evropskim trenerima. Svako je ima svoj kvalitet, ali naši stručnjaci Boža, Duda, Željko, pokojni Aca Nikolić daleko su ispred stranih kolega. Jednostavno imaju taj nerv za uspeh. Uz nespornu taktičku superiornost, ništa ne prepuštaju slučaju, znaju da u najtežim momentima na sebe preuzmu ogroman deo nervoze, a iz igrača izvuku koncentraciju neophodnu za titulu.

- Možda najteži period u mojoj karijeri, ali ne zbog Efesa. Naime, tek u 32. godini prvi put sam bio teže povređen, usledila je godina i po pauze, tri teške operacije. Bilo je zaista neizdrživo, ali nisam hteo da se predam. Vratio sam se u Barselonu još 1999, nastavio da treniram dva puta dnevno, prvo sa "B" timom, da bi u januaru 2001. postao član najbolje ekipe. Katalonci su bili strpljivi, čekali da se oporavim.
- Obostrano strpljenje se isplatilo, osvojili smo duplu krunu. Razmišljao sam da odem u penziju, ali nisam želeo da sav trud od dve godine oporavka bacim u vodu. Stigla je ponuda Skipera, ali sam se i tu dvoumio jer sam igrao u rivalskom Kinderu. Iako Skiper ima samo jedan osvojen kup i šampionat, ambijent je fenomenalan. Navijači su mladi, prate nas na svakom gostovanju. Nadam se da ćemo i pored teško zadatka, ostaviti iza sebe Beneton i Kinder, i uzvratiti titulom.

Šta posle? Već dugo se priča da bi ste mogli da obučete crveno-beli dres i bar jednu sezonu pomognete u stvaranju perspektivnog sastava. Nije tajna da na Malom Kalemegdanu žele da Vas vide i kao direktora.
- Još nije definitivno, ali najverovatnije ću završiti karijeru ovog leta, što znači da mi se neće ostvariti jedan od najvećih sportskih snova da zaigram za Crvenu zvezdu, klub za koji navijam od malih nogu. S obzirom da bismo moja porodica i ja želeli da živimo u Barseloni, a da funkcija direktora zahteva konstantno prisustvo u Beogradu, ne bi bilo fer da oduzimam nekome mesto. Ipak, moja želja je da ostanem u košarci, da radim, pratim mlade igrače na duži vremenski period, ali ukoliko Zvezda izrazi želju, mogu neoficijelno da im pomognem sa informacijama. Mladi ljudi su na čelu, imaju obećavajući plan sa mnogo sjajnih ideja. Važno je da Zvezda opet bude veliki klub, sa mnom ili bez mene, nije bitno - zaključio je retrospektivu karijere najtrofejniji evropski košarkaš Zoran Savić.

Đorđe Matić