GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Zapažnje

Otkud sličnost našeg i engleskog premijera

Nepoznato o boravku gospodina Zorana Đinđića u Londonu

U Srbiji zaista postoji preveliki broj stranaka i političkih udruženja, pa želim da pozdravim vest o združivanju dveju socijal-demokratskih partija, kao znak da se srpska politička scena raščišćava. Ipak smatram da 21. vek nije vek demokratske levice, iako se čelnici novonastale partije pozivaju na neke od vođa EU zemalja (Bler, Šreder). Želim da podsetim da je Toni Bler uspeo da osvoji vlast u Velikoj Britaniji, upravo zato što je njegova Laburistička partija učinila drastičan pomak udesno u odnosu na politiku kakvu je vodila od početka devedesetih. Laburisti su shvatili da baš njihovo levo opredeljenje nije put u budućnost, pa je Toni Bler, kada je došao na čelo laburista, predstavio tzv. Novi Lejbor (New Labour), čija je politika skrenuta udesno. Bler je to nazvao „treći put". Čudi me da vođe socijal-demokratskih snaga u Srbiji nisu ovo uočile i da još smatraju da je politika Tonija Blera zaista levog opredeljenja. Od kako je na vlasti Novi Lejbor, došlo je do daljih privatizacija, do povećanja taksi, pa čak i do uvođenja novih. Slično je i sa Šrederovom politikom u Nemačkoj.

Da budućnost nije u levici, svedoči i raspoloženje birača u Francuskoj koji, razočarani dosadašnjom pro-levičarskom politikom u Francuskoj, traže spas čak u ekstremnoj desnici. Slično se desilo i u Austriji. U škotskom parlamentu takođe dominira desna Škotska nacionalna partija, u Italiji Berluskoni. U Americi su takođe na vlasti desniji republikanci. Stoga proizlazi da je trend u demokratskim državama širom sveta baš u snagama desnog centra.

Bilo je zanimljivo videti Đinđića na predavanju na londonskom LSE-u, kako u salu ulazi sa knjigom „Nenj Labour - the thir njay" u ruci. Bilo je očigledno i ranije da srpski premijer za idola ima britanskog premijera Blera, jer su obojica veoma slična vrsta političara. Đinđić čak i kopira Blera u pojedinim frazama kojima se služi (naročito banalne metafore koje beskrajno ponavlja), u gestikulaciji pri držanju govora, ali umesto da teži skretanju prema umerenoj desnici ili bar centru (kao Bler), naš premijer Demokratsku stranku vodi ulevo. Izgleda da obojica loše procenjuju političku situaciju. Možda baš zato obojici drastično opada rejting.

S poštovanjem
mr Nikola Čobić, London


Tvrdnja

Vlast u raljama sumnjivih lica

Poštovani uredniče, polazeći od uverenja da ćemo, stavljajući široj javnosti na uvid sopstveni problem koji, na žalost, nije usamljen, na neki način pomoći drugim građanima da ne prolaze kroz višegodišnje nevolje koje se nama dešavaju još od leta 1999. godine, molimo Vas da objavite ovo naše pismo, po obimu ne mnogo veliko, ali koje na bistar i jasan (transparentan) način ukazuje na nemoć (?) vlasti da „za vrat stane" bahatim pojedincima.

Iscrpljujući sve svoje prethodne „domišljatosti", advokatske sugestije (stigao je i do poznatog advokata Boška Ristića, trećeg po redu, ali sada čoveka iz vlasti, da ga brani kao očiglednog prekršioca zakona; branio bi on i nas, kako reče, ali ga nismo prvi uzeli) i saveta mnogih drugih (!), Miroslav Mladenović - Miki, vlasnik GR „Maison", Ulica Milovana Glišića 19, Niš, krenuo je da useljava stanare, investitore, koje zastupa u nadgradnji na ravnom krovu na zgradi, u Ulici Branka Krsmanovića 19, Niš, iako nadgradnja još nije okončana i, jasno, još nije izdata upotrebna dozvola, ne bi li na taj način, koristeći se ojađenim kupcima kao štitom, spasio nezakonito započetu nadgradnju - bez građevinske dozvole i uz krivotvoreni ugovor za sticanje prava za izvođenje nadgradnje.

Da je gospodin Mladenović krenuo u nečastan posao, znalo je samo tri-četiri vlasnika stanova od ukupno 32, a posebno je to znao tadašnji predsednik Zoran Stamenković, koji je bez ovlašćenja većinskih vlasnika stanova potpisao ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza, i to, istovremeno kao predsednik (sa leve strane), overavajući ugovor službenim pečatom, i kao investitor (sa desne strane), koga smo šest meseci molili da iznese istinu, što nije učinio.

Ali, nama preostalim vlasnicima nije bilo teško da uočimo kud se zaputio majstor Miki i da nadležnim državnim organima blagovremeno ukažemo, što je njima na „jedvite jade" konačno postalo jasno još 23. novembra 1999. godine. Naime, Sekretarijat za inspekcijske poslove Skupštine grada Niša doneo je rešenje da se izgrađeni elementi poruše i objekat dovede u pređašnje stanje, iza čega je usledio i zaključak o izvršenju rešenja.

Ovo letimično rešenje, međutim, nije izvršeno. Umesto izvršenja, kao da se ništa nije događalo, jednostavnom radnjom - „pljuvanjem po sebi", umesto prethodne urbanističke dozvole koja je uključivala dogradnju petog sprata i potkrovlje, u nadležnom sekretarijatu Skupštine grada Niša izdaje se, po naumu gospodina Mladenovića, a prema dobijenim uslovima iz Zavoda za urbanizam u Nišu, druga urbanistička dozvola koja uključuje dogradnju petog sprata, izgradnju šestog sprata i krov. Iza toga, jasno, usledila je i građevinska dozvola. Zašto je tako učinjeno, znaju samo oni koji su o tome odlučivali; neko se očigledno upustio u let na iracionalnim (u tom trenutku možda „realnim") krilima. Izgleda da je, ipak, najbolje postupio onaj dobar deo investitora sa izvornog ugovora, koji je u međuvremenu odlepršao, razumljivo, povrativši uloženi novac. Bilo je i onih koji su se na kratko nalazili na majstor-Mikijevoj udici, pa srećno izbegli mamac.

Za nas niko nije mario na dugom putu do Vrhovnog suda Srbije, odakle, u vreme kada se punim ustima govori o antikorupciji, konačno stiže presuda prema kojoj se zahteva da investitori, odnosno gospodin Mladenović, pribave verodostojnu saglasnost vlasnika stanova kojima im se odobrava dogradnja.

Tako nešto i svećom da su tražili (jasno je i iz odgovora Mladenovićevog advokata) ne bi mogli da nađu, jednostavno, jer nikada nije ni postojalo. Zbog toga je Sekretarijat za urbanizam i komunalne delatnosti morao da poništi urbanističku dozvolu, što je potvrđeno i od strane drugostepenog organa - Ministarstva za urbanizam i građevinu, pa je jasno, samo po sebi, da se poništava i građevinska dozvola.

Istovremeno, kada je krenuo upravni postupak (novembar 1999.) podneli smo i tužbu Opštinskom sudu za poništaj krivotvorenog ugovora koji je, bez izvođenja dokaza, doneo presudu na našu štetu. Međutim, predmet mu je vraćen od strane Okružnog suda prema rešenju od 30. novembra 2000. godine, ali rasprava, da li zbog formalnosti ili marifetluka, nikako da krene.

Mnogo bi prostora, inače, trebalo da se nabroji šta radi gospodin Mladenović. Navodimo, na primer, izjavu da će u tavanskom prostoru - oko 200 kvadratnih metara, visine dva metra, sa izvedenim instalacijama, smestiti svoje preduzeće! Po kom li to zakonu sanja o takvom poslovnom prostoru? To ni izdavaoci famozne druge urbanističke dozvole nisu ni u snu mogli da „ucrtaju". Ali, nije čudo da se takvi snovi sanjaju (pa i dosanjaju!), ako predsednik Izvršnog saveta Skupštine grada, pri prijemu naših predstavnika, svoju priču započinje o tome da ćemo se još dugo „ćerati" sa majstor Mikijem, kao da ne veruje u zakone koji ga „kače", bar donde dok ih ne primenimo.

Mi, naprotiv, dobro znamo da u nelegalno nadograđene stanove, pa i još bez upotrebne dozvole, niko ne može da bude useljen.

Vlasnici stanova stambene zgrade
u Ulici Branka Krsmanovića 19, Niš


Dopuna

U duhu Zemuna

Povodom otvaranja TC Zemunikum...

U četvrtak 25. aprila u 14 časova organizovano je svečano otvaranje TC Zemunikum kojem su prisustvovali i novinar i fotoreporter Vašeg lista. Na događaju predstavnicima medija podeljen je pres-materijal u kome su investitori TC Zemunikuma koji su i organizovali ovo svečano otvaranje izdali saopštenje za javnost. Čitaoci „Glasa javnosti" o tome nisu uopšte informisani. Saopštenje za javnost je glasilo:

„U četvrtak, 25. aprila svečano je otvoren TC Zemunikum. Ovaj centar poseduje sve dozvole koje su mu u ovom trenutku potrebne sa stanovišta zakonskih mogućnosti kao privremeni objekat a s obzirom da nije deo detaljnog urbanističkog plana. Takođe je dobio sve potrebne saglasnosti za nesmetani rad, od Elektrodistribucije, Vodovoda i kanalizacije, protivpožarne zaštite, PTT-a i ostalih...
Grad Beograd - gradska opština Zemun

Odeljenje za građevinske komunalne poslove 26. oktobra 2001. izdalo je rešenje kojim se odobravaju svi izvedeni radovi na izgradnji TC, kao dopunsko rešenje, koje važi uz osnovno rešenje, pod istim brojem koje je izdato 2. oktobra 2000. g. Oba rešenja su pravosnažna.

Naglašavamo da se ni po čemu TC Zemunikum ne razlikuje od drugih TC u Beogradu (Čumićevo sokače, Staklenac, Steko itd) koji već godinama uspešno posluju sa ovakvom, privremenom, dozvolom.

Pošto se trenutno radi revizija detaljnog urbanističkog plana sigurno će biti razmatrano da se u okviru tog plana upiše i faktičko stanje - tako da TC Zemunikum ima perspektivu da bude upisan u detaljni urbanistički plan."

Oliver Njego, koji je učestvovao u programu, izjavio je za „Glas javnosti": „Neko je rekao, prvo nismo imali ništa, i onda su došli Nemci i porušili sve. Oni koji su došli odmah iza Nemaca, oni su dorušili ono što je ostalo i pokušali da naprave nešto, ali nisu u tome uspeli. Mi koji živimo u Zemunu imali smo još jednu dodatnu nesreću, da posle tih, dođu i neki novi, koji su toliko toga besmislenog napravili. Dušom i srcem vezan sam za Zemun i Zemunski kej koji maksimalno koristim u smislu rekreacije. Nekoliko puta imao sam konfliktne situacije sa bezumnim ljudima koji su sa svojim besnim automobilima gazili pešake ne bi li kolima ušli na neki od splavova.

Kao pripadnik ove opštine, srećan sam što vidim da se napokon, sa smislom, sa ukusom, i sa profesionalnom odgovornošću izgrađuju nova zdanja koja samo mogu da doprinesu i da vrate sjaj i duh starih vremena Zemuna."

Nadamo se da ćete omogućiti, da u ovoj rubrici, glas investitora TC Zemunikum i glas odnosno mišljenje poznatog Zemunca Olivera Njega stignu do Vaših čitalaca.

Nadamo se da su čitaoci „Glasa" bili uskraćeni za ove informacije i uzete izjave samo zbog nedostatka prostora u Vašem listu.

S poštovanjem,
PR Služba investitora TC Zemunikum,
Marina Lazarević, Zemun


Reagovanje

Lustracija i među ambasadorima

„Starim kadrovima decenija, ilegale", „Glas javnosti", 25. april 2002. godine

Sa zadovoljstvom sam pročitao vest da Građanski savez Srbije priprema zakon o lustraciji. Naročito me je obradovalo saznanje da sam još 10. decembra 2001. godine u pismu saveznom ministru za inostrane poslove i predsedniku Građanskog saveza Srbije Goranu Svilanoviću predložio da pokrene inicijativu za donošenje zakona o lustraciji. Takođe u više pisama koje je objavio „Glas" u rubrici „Pisma čitalaca" zagovarao sam da se lustracija izvrši i među ambasadorima i rukovodećim kadrovima u jugoslovenskoj diplomatiji, a koji su ostali na odgovornim funkcijama i posle „petog oktobra"!

mr Nikola Mišljenović, diplomata u SMIP-u, Beogradu


Čudo

Okrugli sto dobija ćoškove

Niko me ništa ne pita, a stalno se priča da neko traži izbore

Najpre su me pripremali na duga čekanja, druga nam Tita (to je bilo učenje o čekanju večnosti), pa su me naučili kako se kao bajagi živi, tako lako - tako što su se teško brinuli o meni. Pa sad, kako mi je bilo i kako mi je, a kako će mi tek biti.

... Kad, evo ga i Plakat, a na plakatu: (ja tražim izbore) Narod kaže izbori! Začudim ja sebe, pa mene niko ništa nije ni pitao. Ovo se kao narod obraća narodu. Pa šta hoće, narod od naroda?! Ili ne, to se kao, narod obraća onima od onih preko onih, za njih?... Mi smo im obećani narod.

Ima i drugih obraćanja, gde se jedni preko drugih, pa se drugi preko jednih, brinu o narodu, zloupotrebljavajući svoja ne slaganja. Pa pošto sam ja iz naroda, sve čine da me opčine, prosto sam opčinjena, „grrr", onom njihovom, uzrečicom, „narod zna". Ko zna kom narodu se oni obraćaju, pa ako narod zna, šta ima da ga podsećaju?!

Sad su u fazi otkrivanja kako smo živeli, a mi odavno otkriveni. Govore, kao da smo iz prikrajka gledali naše živote, može li se to gledati?!

Plašim se, otkriće i sve ono što nam samoj sebi radila! Ne ponovilo se. Kroz sve ovo, ispade, da su svi zabrinuti zbog mene, samo je mene baš briga, ja imam preča posla. Još me uveravaju da mi veruju, da im ne verujem.

I uvek me se sete, taman na njihovo vreme. Najpre me ustanove, pa me stave u svoje stanovište i sve to besplatno - ništa me neće koštati, samo toliko, koliko da zaokružim (na izborima) njihovo ime, brišući svoje ime. (Znaju oni šta rade, još kad bih ja znala, šta će mi uraditi.)

I time njihova zabrinutost prestaje, jer kako kažu, „narod zna"... A ko je kriv narodu što ne zna da se izrazi, a zna da ćuti. Mi smo izrazito srljajući narod i zašto bi neko bio (zbog toga) kriv?! Mi smo narod u stalnoj pripremi, ovo me podseća na radnju u pripremi, sve zavisi samo od gazde.

... I tako, uvek nas iščekuju (narod) oni, oni, oni i još oni, zbog okruglog im stola. Posedaju oni oko stola, svako priča svoju priču (tu narod nema šta da traži, samo čeka), a posle njihovih priča, okrugli sto dobi ćoškove, eto toliko od njih, da bi narod imao gde da lupa glavu, pa i čemu nam služi glava? Samo još ne znam koji je ćošak ćoškastiji?!...

Marija Radulović, Beograd


Prekor

Zvezde gledaju s neba

Na Čukaričkoj padini nigde nema korpi za otpatke. Zašto?

Gospodine uredniče, ovde, na Čukaričkoj padini, (višespratnom naselju, 15.000 stanovnika), omaleno dečje obdanište je prepuno. U lokalnom autobusu GSP, u 8 č. ogromna je gužva, školska deca, jer, ovde osnovne škole nema, stoje, sa torbama na leđima! A, majke sa decom za obdanište na Banovom brdu smiruju ih, jer ona plaču i vrište, hoće duže da spavaju!

Gradonačelnica g-đa. Radmila Hrustanović, dosad, nije ovamo sišla da u stilu premijera Srbije, dr Đinđića, razgovara o problemima sa građanima.

I, još je gore od vrištanja dečice. Školska deca, preko zime, kad autobus ne radi, penju se u školu na Banovo brdo uz 168 stepenica, kao Isus Hristos na Golgotu!
Ministar prosvete, g. Gašo Knežević, nikada, kao zvezda sa neba, nije sišao ovde da reši pitanje osnovne škole. Verovatno ne zna za stihove Jove Jovanovića Zmaja: „Dižite škole - deca vas mole!" I da zaključim: Ovde, na Čukaričkoj padini nigde nema korpi za otpatke, niti javnog pisoara! Očekujem novog ministra zdravlja, da ga pozovem da otvori dečju ambulantu, jer ovde ima mnogo beba! A, zvezde gledaju s neba, ali ima i zvezda-padalica! Nadam se, da će ovo pročitati i Đinđić. Đinđiću, dođi na Padinu i reši ovo, jednim nokautom.

Miloš .P.. Đorđević,
Beograd


Pohvala

Uspešan start

Emisije „Hoćeš - nećeš" - osveženje na Trećem kanalu RTB

Čuveni holandski producenti Džon de Mol i Jup van den Ende iz Hilversuma, koji su Amerikancima i mnogim drugim zemljama u Evropi i Aziji prodali svoje emisije, među kojima i „Veliki brat", stigli su i na srpsko tržište. Preko firme „Emocija", ustupili su produkciona i licencna prava našem biznismenu iz Belgije Aleksandru Davidoviću i njegovom partneru u Beogradu Goranu Stamenkoviću za serijal „Hoćeš - nećeš". Prve emisije se već vrte subotom uveče na Trećem kanalu RTS.

Firma iz Hilversuma Endemol Entertainment okupila je veliku grupu kreativnih televizijskih ljudi i uspeli su da ostvare izuzetno uspešnu produkciju specifičnih emisija koje su dobro primljene širom sveta. Pored zemalja Evropske unije, njihovi serijali se stalno prikazuju u Americi na kanalima ABC i CBS i u Japanu.

Razgovori sa jugoslovenskim producentima Davidovićem i Stamenkovićem vođeni su prošlog septembra u Hilversumu. Holanđani su tražili i da se jugoslovenska ekipa, koja radi na realizaciji emisije „Hoćeš - nećeš", upozna sa načinom rada i standardima po kojima se snimaju sve svetske serije iz ove produkcijske kuće. Inače, emisija „Hoćeš - nećeš" već sedam godina se emituje na evropskim TV stanicama. U jugoslovenskoj verziji ovu emisiju rade Inspektor Blaža i režiser Zlajić.
Realizacija prvih emisija naišla je na dobar prijem kod Holanđana i, prema rečima Davidovića, ovih dana se očekuje potpisivanje ugovora o proširenju saradnje.

Radomir Maksimović, Beograd


Razmišljanje

Direktori opet miljenici

U poslednje vreme, opozicioni lideri orkestrirano trube i pišu o navodnim masovnim smenjivanjima i otpuštanjima kadrova bivšeg režima i to tumače kao nečuveni revanšizam i osvetu. Da se radi o čistim insinuacijama, navodim primer Ministarstva kulture Republike Srbije koje na Kosovu i Metohiji nije smenilo nijednog od direktora koji su radili u institucijama kulture, mada su svi bili provereni kadrovi bivšeg režima, odnosno Živorada Igića, Marinka Božovića, Miga Samardžića, Jordana Ristića, Veljka Odalovića i drugih koji su kreirali kadrovsku politiku na Kosovu i Metohiji u to vreme.

Da ne zaboravim, smenjen je drug R. Begenišić, pomoćnik ministra kulture, a na njegovo mesto je postavljen gospodin Jovan Despotović, koji je jasno uočio da na mestima direktora kulturnih institucija i nisu bitni partijska pripadnost, naučni i stručni rezultati i kvaliteti. Naravno, gospodin Despotović je proverio moralne i organizacione sposobnosti kadrova bivšeg režima, pa ih je sve angažovao, a za neke je otvorio i nova radna mesta. Da je g. Despotović bio u potpunosti u pravu, navodim nekoliko primera.

Nijedan od proverenih direktora na Kosovu i Metohiji nije od Ministarstva kulture dobio više od dva stana, mada su u svojini imali samo po jednu ili dve kuće i imanje u gradovima u kojima su živeli, što jasno ukazuje na njihovu ličnu skromnost.

Prilikom službenih putovanja u inostranstvo nisu sa sobom vodili širu rodbinu i prijatelje, već samo članove uže porodice i ponekog službenika bivšeg Ministarstva. Iz ovoga se zaključuje da sredstva nisu nenamenski trošena. Službena kola nisu davali bilo kome, već samo članovima porodice i bliskim prijateljima. Prilikom izvođenja građevinskih radova poslove su davali isključivo svojim rođacima i prijateljima, kako bi u svako doba mogli da ih kontrolišu.

Prilikom napuštanja Kosova i Metohije, svi su spasili i preneli u unutrašnjost Republike skupe društvene limuzine, dok su Albancima ostavili samo terenska vozila, kamione, kompjutere, građevinski materijal i druge sitnice.

Posle odlaska sa Kosova i Metohije u unutrašnjost, ili u Beograd, novo Ministarstvo je starim direktorima ostavilo na raspolaganje i nastavilo plaćanje mobilnih telefona, luksuznih automobila i drugih pogodnosti, što su ovi veoma racionalno iskoristili i za kratko vreme, od oko 2 godine, uspeli da organizuju veliku grupu od 5-6 stručnjaka raznih profila, arhitekata, arheologa, slikara, etnologa i sl. koji će, ako se nastavi ovim tempom, za 2-3 godine da odu u severni deo naše pokrajine i nastave nove radne pobede.

Vrhunac brige o državnom imetku stari direktori su napravili kada ni za jednog penzionisanog radnika nisu priredili nikakav prigodan oproštaj, niti ne daj bože kupili neki poklon, čime su uštedeli velika novčana sredstva koje će, bez sumnje, korisno da upotrebe za putovanja po zemlji i inostranstvu i organizovanje simpozijuma i seminara, a sve u interesu unapređenja ustanova na čijem su čelu.

Eto, na osnovu nekoliko podataka, jasno se vidi da DOS-ovska vlast ne ide putem revanšizma, već da sposobne i prave ljude zadržava, pomaže im i unapređuje, što je i logično. Samozvani dušebrižnici, dakle, ne bi trebalo da brinu za rad kulturnih ustanova, kao ni za egzistenciju svojih bivših članova, bar kada se radi o onima sa Kosova i Metohije. Oni su svojim radom i ponašanjem dokazali da im politička pripadnost nikako nije bila u prvom planu, već samo interes i bolji rad ustanova na čijem su čelu.

Da će da rade pošteno i korisno kao i ranije, a na diku i ponos pomoćnika ministra kulture gospodina Jove Despotovića, u to nema sumnje. Ostalo je samo nejasno zašto je smenjen drug R. Begenišić kada su njegovi miljenici bili oni isti koji su sada miljenici i gospodina J. Despotovića.

Georgij Kovaljov, arheolog-konzervator u penziji , Priština